14 DCO KPJ. Knj. 22. Dok. 97. S. 280; Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 - 7. jul 1948) / prired. B. Petranović. Beograd, 1995. II deo. Dok. 10. S. 9293, 97.

15 О линии развития ОСАМЮ и АФЖ, определявшейся руководством КПЮ, см., в частности: Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ. II deo. Dok. 10. S. 91-95, 97; III deo. Dok. 8. S. 305-308. По советскому образцу была также создана пионерская организация, которой старались охватить наибольшее число детей школьного возраста. К ноябрю 1945 г. она насчитывала до 900 тыс. членов (Ibid. II deo. S. 92, 97).

16 См., напр.: DCO KPJ. Knj. 21 (2. novembar - 31. decembar 1944). Beograd, 1987. Dok. 93. S. 384; Zapisnici Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske 1945-1952. Sv. 1. Dok. 6. S. 45; DrnovšekD. Zapisniki politbiroja CK KPS/ZKS 1945-1954 [Viri. Št. 15]. Ljubljana, 2000. Dok. 3. S. 32; Dok. 4. S. 34; Оснивачки конгрес КП Срби е (8-12. ма] 1945) / приред. за штампу М. БорковиЙ, В. ГлишиЙ. Београд, 1972. С. 171; Petranovic B. Politička i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. Beograd, 1969. S. 107-126.

17 DCO KPJ. Knj. 15: 1. januar - 9. februar 1944. Beograd, 1986. Dok. 53. S. 325; Knj. 17 (7. april - 1. jun 1944). Beograd, 1986. Dok. 89. S. 347; Živkovic D. Narodni front Jugoslavije 19351945. Beograd, 1978. S. 150-151, 315, 317.

18 Petranovic B., Zečevic M. Jugoslavija 1918-1988: Tematska zbirka dokumenata. Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd, 1988. S. 743-744. О подготовке и проведении конференции см., в частности: Živkovic D. Op. cit. S. 318-324.

19 По данным современной историографии, Сербский клуб чуть ли ни целиком состоял из членов компартии. См.: KisićKolanovic N. Andrija Hebrang: Iluzije i otrežnjenja. Zagreb, 1996. S. 125.

20 См.: RadelićZ. Božidar Magovac: S Radićem izmedu Mačeka i Hebranga. Zagreb, 1999. S. 185194. На II сессии АВНОЮ Маговац был даже включен в состав НКОЮ в качестве одного из заместителей председателя, но затем ввиду несогласия с линией коммунистов на ликвидацию ХКП как сколько-нибудь самостоятельного политического фактора стал рассматриваться коммунистическим руководством в качестве врага.

21 Živkovic D. Op. cit. S. 337-340, 348-349, 361-362, 379-381.

22 РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 128. Д. 777. Л. 140-141 (русский перевод соответствующей части этого документа см.: Советский фактор в Восточной Европе. Т. 1. Док. № 35. С. 134-135).

23 РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 128. Д. 750. Л. 78-79.

24 Там же. Д. 777. Л. 142 (русский перевод: Советский фактор в Восточной Европе. Т. 1. Док. № 35. С. 136); Джилас М. Лицо тоталитаризма. М., 1992. С. 84.

25 Службени лист Демократске Федеративне }угослави]е. 1945. Бр. 2, 36, 40. См. также: Nešovic S., Petranovic B. AVNOJ i revolucija: Tematska zbirka dokumenata 1941-1945. Beograd, 1983. S. 681-686.

26 V конгрес Комунистичке парти] е }угослави] е. С. 189, 190.

27 См., напр.: Кардел Е. Пут нове }угослави]е: Чланци и говори из народноослободилачке борбе 1941-1945. Београд; Загреб, 1946. С. 114-118; БеговиН В. Разво] индустри е }угослави]е и гаена улога у нашо] привреди // Тридесет дана. 1945. Бр. 1.

28 Оснивачки конгрес КП Срби е. С. 212. Это повторил затем Кардель на заседании Политбюро ЦК КП Словении 21 июня 1945 г. См.: Drnovšek D. Zapisniki politbiroja CK KPS/ZKS 1945-1954. Dok. 3. S. 32.

29 Подробнее об упомянутых установках Сталина, типах советизации восточноевропейских «народных демократий» и дискуссиях, ведущихся по этому поводу в историографии, см.: ГибианскийЛ.Я. Форсирование советской блоковой политики // Холодная война.

1945-1963 гг. Историческая ретроспектива: Сборник статей / отв. ред. Н.И. Егорова, А.О. Чу-барьян. М., 2003; Он же. Исследования политики СССР в Восточной Европе в конце второй мировой войны и в первые послевоенные годы // Вопросы истории. 2004. № 6.

30 См.: Petranovic B., Zečevic M. Jugoslavija 1918-1988. S. 742; DCO KPJ. Knj. 18 (2.jun-3. avgust 1944). Beograd, 1986. Dok. 67. S. 350; РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 128. Д. 750. Л. 81; Radelić Z. Hrvatska seljačka stranka, 1941-1950. Zagreb, 1996. S. 33-34.

31 Различные стороны процесса возобновления легальной деятельности партий и политических групп в Сербии и их присоединения к ЕНОФ освещались как в югославской, так и в пос-тюгославской историографии в неодинаковой мере и подчас характеризовались по-разному. В частности, см.: PetranovicB. Politička i ekonomska osnova... S. 90-92, 146; ПетрановиНБ.Зугослав^'а на размену. С. 66, 71-72, 75-77, 80-84, 93-94, 105-109 и др.; Vodušek Stari č J. Op. cit. S. 164-167; ПавловиН М. За Тита или за крала: Избори за Уставотворну скупштину 11. новембра 1945. Београд, 2007. С. 101-107, 212-215. См. также: Bilas M. Vlast i pobuna. Beograd, 1991. S. 11-12.

32 DCO KPJ. Knj. 22. Dok. 197. S. 522.

33 Ibid.; Knj. 23. Dok. 35. S. 92; РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 128. Д. 777. Л. 138 (не совсем точный перевод на русский язык: Советский фактор в Восточной Европе. Т. 1. Док. № 35. С. 135).

34 РГАСПИ. Ф. 17. Оп. 128. Д. 777. Л. 139.

Перейти на страницу:

Похожие книги