32 См.: Хевролина В. М. Идея славянского единства во внешнеполитических представлениях поздних славянофилов (конец 70-х – середина 90-х годов XIX века)… С. 96.

33Страњаковић Д. Држање званичне Србије за време устанка у Херцеговини и Боки 1882. године // Братство. Београд, 1940. Књ XXXI. С. 187.

34 АВПРИ. Личный фонд И. А. Зиновьева. Оп. 861. Д. 121. Л. 2–2 об.

35 РО ИРЛИ. Ф. 3. Оп. 4. Д. 491. Л. 1 (Попович-Липовац – И. С. Аксакову. Клисура, 9 апреля 1882 г.).

36 Там же. Л. 11.

37 АВПРИ. Личный фонд И. А. Зиновьева. Оп. 861. Д. 121. Л. 3 об. (И. С. Аксаков – К. П. Победоносцеву. Москва, 12 октября 1884 г.).

38 РО ИРЛИ. Ф. 3. Оп. 4. Д. 491. Л. 4 об.

39 Там же. Л. 1.

40 Там же. Л. 4 об. – 5.

41Петров А. А., Клевалина Н. А. Йован Попович-Липовац… С. 62.

42 РО ИРЛИ. Ф. 3. Оп. 4. Д. 491. Л. 2.

43 АВПРИ. Личный фонд И. А. Зиновьева. Оп. 861. Д. 121. Л. 3 об. (И. С. Аксаков – К. П. Победоносцеву. Москва, 12 октября 1884 г.).

44 РО ИРЛИ. Ф. 3. Оп. 4. Д. 491. Л. 7 об.

43 ОРРНБ. Ф.263.Д.391.Л. 1.

43 РО ИРЛИ. Ф. 3. Оп. 4. Д. 491. Л. 2.

47Јакшић Г. Историја Тајне конвенције // Архив за правне и друштвене науке. Београд, 1924. Књ IX. Бр. 4. С. 273.

48Михајловић П. Дневници. Приредила Ј Милановић Београд, 2010. С. 380; Самарџић М. Од Сан-Стефана до Сливнице. Србија против Бугарске 1878–1886. Нови Сад, 2008. С. 137–38.

49Војводић М. Србија и устанак у Херцеговини 1882. године // Ранко Тајсићу политичком животу Србије. Чачак, 1994. С. 57; Ковић М. Политика Русије према Србији. 1881–887. Дипломски рад. Филозофски факултет Београдског универзитета. Београд, 1995 (рукопис). С. 42.

50 Страњаковић Д. Држање званичне Србије за време устанка у Херцеговини и Боки 1882. године… С. 192.

51 Архив Србије (далее – АС). Ф. Милутина Гарашанина. Бр. 420. Л. 18 (М. Браловић—М. Гарашанину. Ужице, 13 маја 1882. г.); Сказкин С. Д. Конец австро-русско-германского союза. Т. I. 1879–1884. М., 1928. С. 210; Страњаковић Д. Држање званичне Србије за време устанка у Херцеговини и Боки 1882. године… С. 190.

52 См. также: Петров А. А., Клевалина Н. А. Йован Попович-Липовац… С. 64–65.

53Овсяный H. Р. Сербия и сербы. СПб., 1898. С. 90; Кулаковский П. А. Сербия в последние годы // Русский вестник. 1883. 4. С. 762.

54 Архив Српске Академије наука и уметности. Пашићеве хартије. Бр. 14615-1-27.

55 Подробнее о внутреннем противостоянии в Сербии в начале 1880-х гг. см.: Шемякин А. Л. Радикальное движение в Сербии. Зарождение, становление, первые шаги (1875–1883). М., 1993. С. 139–203.

56 РО ИРЛИ. Ф. 572. Д. 44. Л. 30.

57 АС. Ф. Милутина Гарашанина. Бр. 413. Л. 4.

58 Там же. Бр. 420. Л. 15,16, 20, 41, 42.

59 Там же. Бр. 413. Л. 4.

60 Цит. по: Страњаковић Д. Држање званичне Србије за време устанка у Херцеговини и Боки 1882. године… С. 198.

61 Там же. С. 199–02.

62 Там же. С. 201–02.

63Војводић М. Србија и устанак у Херцеговини 1882. године… С. 49.

64Страњаковић Д. Држање званичне Србије за време устанка у Херцеговини и Боки 1882. године… С. 202–03.

65 АС. Ф. Милутина Гарашанина. Бр. 420. Л. 18.

66Страњаковић Д. Држање званичне Србије за време устанка у Херцеговини и Боки 1882. године… С. 204.

67 АС. Ф. Милутина Гарашанина. Бр. 420. Л. 23 об.

68 РО ИРЛИ. Ф. 3. Оп. 4. Д. 491. Л. 5–6 об.

69 Там же. Л. 6 об.

70 Российский Государственный военно-исторический архив. Ф. 430. On. 1. Д. 167. Л. 4.

71 Там же. Л. 1.

72 Там же. Л. 3–3 об.

73 Там же. Л. 2.

74 Подробнее об этом см.: Косик В. И. Русская политика в Болгарии. 1879–1886. М., 1991. С. 50–59.

73 РО ИРЛИ. Ф. 3. Оп. 4. Д. 491. Л. 7 об.

76 АВПРИ. Ф. Славянский стол. Оп. 495. Д. 13607 (1899 г.). Л. 3 об., 7.

<p>Новые материалы о Йоване Поповиче-Липоваце</p>

Н.И.Хитрова

Ниже публикуются письма Йована Поповича-Липоваца к И. С. Аксакову и письмо этого русского общественного деятеля с характеристикой черногорца. Два первых письма Поповича-Липоваца о его участии в боснийско-герцеговинском восстании опубликованы в двух сборниках, посвященных России и национально-освободительному движению на Балканах в 1875–1878 гг. \ Остальные письма Поповича-Липоваца, касающиеся его участия в русско-турецкой войне на Кавказском фронте и связанных с этим событий, и письмо Аксакова публикуются впервые. Документы датированы по старому стилю. При археографической обработке писем написание автора дается согласно оригиналу.

1

Письмо Й. Поповича-Липоваца И. С. Аксакову об отъезде в Боснию для участия в восстании и о закупке оружия для повстанцев – с просьбой прислать деньги.

15 января 1876 г.

Вена

Многоуважаемый Иван Сергеевич!

Перейти на страницу:

Поиск

Похожие книги