„Ponešto. Dovoljno, u svakom slučaju, da se zaključi kako Apostoli zaista poseduju originalne astronomske zapise o prethodnom pomračenju… dovoljne, rekao je Ator, da se dokaže kako je svet bar jednom već pretrpeo sličnu kataklizmu.“
Ator joj je, nastavila je da priča Binaju, dao kopije nekoliko delimičnih astronomskih tekstova koje je dobio od Folimuna i ona ih je pokazala Mudrinu, kome su one zaista pomogle u prevođenju pločica. Međutim, Sifera je odbila da podeli pločice sa Apostolima, bar pod njihovim uslovima. Apostoli su tvrdili da poseduju ključ i za pismo sa starijih glinenih pločica, i možda je tako. Folimun je zahtevao da mu ona preda originalne pločice da ih on kopira i prevede, ne želeći da on njoj da materijal za dešifrovanje koji je imao. Nije hteo da primi kopije tekstova sa pločica. Morala mu je dati originalne artefakte, ili ništa od pogodbe.
„Ali ti si to odbila“, primeti Binaj.
„Svakako. Pločice ne smeju napustiti Univerzitet. Dajte nam tekstualni ključ, rekla sam Folimunu, a mi ćemo vam obezbediti kopije tekstova na pločicama. A onda i jedni i drugi možemo pokušati da ih prevedemo.“
Folimun je to odbio. Kopije tekstova mu nisu bile ni od kakve koristi, pošto su sasvim lako mogle biti falsifikati. A što se tiče toga da on njoj preda svoja dokumenta, to nije dolazilo u obzir. Ono što je imao, rekao je, bio je sveti materijal koji je bio dostupan samo Apostolima. Neka mu da pločice i on će joj obezbediti prevod. Ali nijedan autsajder neće videti tekstove koje on već poseduje.
„Bila sam u iskušenju da se pridružim Apostolima“, reče Sifera, „samo da bih se dokopala ključa.“
„Ti? Apostol?“
„Samo da bih dobila njihov tekstualni materijal. Međutim, ideja je bila tako odbojna. Odbila sam Folimuna.“ I tako je Mudrin morao sam da se muči sa tim prevodima, ne dobivši materijal koji su Apostoli možda imali i koji mu je mogao biti od koristi. Postalo je očigledno da se na pločicama odista pominje neka teška nesreća koju su bogovi poslali svetu… ali Mudrinovi prevodi bili su tek skice, nesigurne, nepotpune skice.
E, pa, pločice su sada kod Apostola. Više stvari je išlo tome u prilog nego protiv toga. Teško je to podnosila. U haosu koji će nastupiti, oni će mahati njima unaokolo… njenim pločicama… koristeći ih kao jedan od dokaza svoje vlastite mudrosti i svetosti.
„Žao mi je, Sifera, što su tvoje pločice nestale“, reče Binaj. „Ali ne znamo zasigurno da su ih Apostoli ukrali. Možda će odjednom negde iskrsnuti.“
„Ne računam s tim“, reče Sifera. A zatim se žalosno osmehnula i okrenula glavu, zagledavši se u sve mračnije nebo.
Najviše što je mogla da učini kako bi se bar nekako utešila bilo je da pođe Atorovim stopama i prihvati činjenicu da će ionako uskoro doći do smaka sveta i da ništa više nije bilo naročito važno. Ali to je bila vrlo slaba uteha. U sebi se borila protiv svakog saveta koji je mirisao na očajanje. Trebalo je stalno misliti na prekosutra… na to kako da se preživi, na obnovu, na borbu i na njeno ispunjenje. Kakva korist od padanja u malodušnost, po uzoru na Atora, od prihvatanja pada čovečanstva, sleganja ramenima i napuštanja nade.
Njeno mračno meditiranje iznenada preseče visoki tenor.
„Zdravo, svima! Zdravo, zdravo, zdravo!“
„Širine!“ povika Binaj. „Šta ćeš ti ovde?“
Pothranjeni obrazi pridošlice razvukoše se u zadovoljni osmeh. „Kakva je to ovde mrtvačka atmosfera? Nadam se da niko nije izgubio živce.“
Ator ga iznenađeno pogleda i zlovoljno upita: „Da, šta radite ovde, Širine? Mislio sam da ćete biti u Skloništu.“
Širin se nasmeja i spusti svoje krupno telo u stolicu. „Sklonište nek' ide do đavola! Tamo mi je bilo dosadno. Želeo sam da budem ovde, gde je vruće. Zar mislite da sam operisan od znatiželje? Konačno, provozao sam se Tunelom tajne. Mogu preživeti još jednu dozu Tame. A želim i da vidim te Zvezde o kojim Apostoli blebeću.“ Protrljao je šake i dodao trezvenijim tonom: „Napolju je ledeno. Vetar je dovoljno hladan da vam zaledi slince u nosu. Dovim kao da ne zrači nimalo toplote, sa udaljenosti na kojoj se večeras nalazi.“
Sedokosi direktor zaškrguta zubima, postavši iznenada razdražljiv. „Zašto ste skrenuli sa svoga puta, Širine, i napravili jednu ovakvu glupost? Od kakve koristi možete ovde biti?“
„Od kakve sam koristi pa tamo bio?“ Širin rezignirano raširi ruke, što je bilo dosta komično. „Kakva korist od psihologa u Skloništu? Bar za sada. Ništa nisam mogao da učinim za njih. Svi su dobro smešteni i zaštićeni, ušuškani ispod zemlje i nemaju o čemu da brinu.“
„A šta ako rulja provali unutra za vreme Tame?“
Širin se nasmeja. „Čisto sumnjam da bi bilo ko, ko ne zna gde se ulaz nalazi, uspeo da pronađe Sklonište i po danu, a kamoli kada sunca zgasnu. Ako ipak do toga dođe, biće im potreban čovek od akcije da ih brani. Ja? Ja sam nekih sto funti pretežak za tako nešto. Zašto bih se onda skrivao tamo dole sa njima? Lepše mi je ovde.“
