„Zvučite kao Apostoli“, ljutito primeti Teremon. „Gotovo isto sam morao da slušam od Folimuna 66, pre nekoliko meseci. I pričao sam vam o tome, sećam se, u klubu Šest sunaca.“
Zagledao se kroz prozor, pored pošumljenih padina gore na kojoj je bila smeštena Opservatorija, tamo gde su se tornjevi Saroa krvavo presijavali na obzorju. Novinar oseti kako u njemu raste napetost usled neizvesnosti kada je na brzinu osmotrio Dovima. Sijao je crvenim sjajem u zenitu, smanjen i zao.
Teremon nepopustljivo nastavi: „Nikako da progutam vaš lanac rasuđivanja. Zašto bih poludeo samo zato što na nebu nema sunaca? Pa čak i da poludim… ne, nisam zaboravio na one jadnike iz Tunela tajne… čak da mi se to i dogodi, kao i svima drugima, kako bi to moglo nauditi gradovima? Hoćemo li ih razneti?“
„U početku sam isto tako govorio“, umeša se Binaj. „Pre no što sam zastao i razmislio. Kada biste se našli u Tami, šta biste želeli više od svega… za čim bi žudeo svaki delić vašeg bića?“
„Pa za svetlošću, pretpostavljam.“
„Tako je!“ uzviknu Širin; sada je već vikao. „Svetlost, da! Svetlost!“
„I?“
„I kako biste došli do svetlosti?“
Teremon pokaza prema prekidaču na zidu. „Pritisnuo bih ga.“
„Tako je“, reče Širin, rugajući se. „A bogovi bi vam usled svoje beskrajne dobrote pribavili dovoljno struje da biste dobili ono što želite. Jer elektrana sigurno ne bi bila u stanju to da uradi. Pošto bi svi generatori stali, a ljudi koji njima upravljaju posrtali unaokolo blebečući u mraku; isto bi bilo i sa kontrolorima prenosa struje. Pratite li me?“
Teremon kruto klimnu.
Širin nastavi: „Odakle biste dobili svetlost, kada bi generatori stali? Pretpostavljam od božanskih svetiljki. Sve su na baterije. Ali možda ne biste imali pri ruci božansku svetiljku. Šta ako se nađete napolju na ulici u Tami, a vaša božanska svetiljka spava kod kuće, pored vašeg kreveta. A vi želite svetlost. I upalite nešto, a, Teremone? Jeste li ikada videli šumski požar? Jeste li ikada kampovali i kuvali gulaš na vatri od drva? Zapaljeno drvo ne ispušta samo toplotu, znate. Već i svetlost, a ljudi su toga i te kako svesni. I kada je mračno žele svetlost, što znači da će je i stvoriti.“
„Znači, zapaliće trupce“, primeti Teremon koji nije bio baš ubeđen u tako nešto.
„Zapaliće sve do čega mogu da dođu. Moraju obezbediti setlost. Moraju zapaliti nešto, a pri ruci neće imati drva, ne na gradskim ulicama. I tako će paliti šta im dođe pod ruku. Gomilu novina? Zašto da ne? Hronike će obezbediti malo svetlosti za izvesno vreme. Šta je sa tezgama prepunim novina za prodaju? Spali i njih! Spali odeću. Knjige. Spali šindru sa krovova. Spali bilo šta. Ljudi će obezbediti svetlost… i u svakom naseljenom središtu buknuće požar! Eto vam vaših vatri, gospodine novinaru. Takav će vam biti kraj sveta u kome ste navikli da živite.“
„Ako dođe do pomračenja“, reče Teremon, sa izvesnom tvrdoglavošću u glasu.
„Ako, da“, nastavi Širin. „Ja nisam astronom. A ni Apostol. Ali kladim se na pomračenje.“
Pogledao je Teremona pravo u oči. Ostali su zagledani jedan u drugoga kao da je cela ta stvar bila lično odmeravanje moći volje, a onda Teremon skrenu pogled, bez reči. Disao je teško i isprekidano. Spustio je šake na čelo i jako ga prtisnuo.
Iz susedne prostorije iznenada dopre neka graja.
Binaj primeti: „Mislim da čujem Jimotov glas. Mora da su se on i Faro konačno pojavili. Hajde da čujemo šta ih je to zadržalo.“
„Mogli bismo“, promrmlja Teremon. Duboko je udahnuo vazduh; kao da se tresao. Napetost je popustila… bar za sada.
U glavnoj odaji vladala je pometnja. Svi su bili okupljeni oko Fara i Jimota, koji su pokušali da odgovore na bujicu nestrpljivih pitanja dok su skidali ogrtače.
Ator se probio kroz gomilu i ljutito se obratio pridošlicama. „Zar ne znate da je već skoro E-čas? Gde ste vas dvojica do sada?“
Faro 24 sede i stade da trlja šake. Njegovi okrugli, mesnati obrazi bili su rumeni od zime. Čudno se smejuljio. I bio je neobično smiren, gotovo kao da je drogiran.
„Nikada ga nisam ovakvog video“, prošaputa Binaj Širinu. „Uvek je bio tako pokoran, ponizni mlađi astronom koji se klanja velikim ljudima oko sebe. Čak i meni. Ali sada…“
„Šššš. Slušaj“, prekide ga Širin.
Faro poče: „Jimot i ja smo upravo završili naš ludi mali eksperiment. Pokušavali smo da stvorimo uslove za simulaciju pojave Tame i Zvezda, kako bismo unapred doznali na šta to liči.“
Slušaoci zbunjeno zamrmoriše.
„Zvezde?“ upita Teremon. „Vi znate šta su to Zvezde? Kako ste to otkrili?“
Ponovo se čudno iscerivši, Faro odvrati: „Čitajući Knjigu Otkrovenja. Tamo prilično jasno stoji da su Zvezde nešto veoma sjajno, poput sunaca, ali manje, što se pojavljuje na nebu kada Kalgaš uđe u Pećinu Tame.“
„Apsurdno!“ primeti neko.
„Nemoguće!“
„Knjiga Otkrovenja! Po njoj su oni istraživali! Možete li zamisliti…“
„Tišina“, naredi Ator. U očima mu se ponovo pojavi zanimanje, deo stare krepkosti. „Nastavi, Faro. Kakve ste to 'uslove' stvorili? Kako ste to izveli?“
