„Mislim da se nismo upoznali“, odvrati Širin i pruži ruku. „Mada sam mnogo toga o vama čuo. Ja sam ujak Raiste 717.“
„Profesor za glavu“, reče Teremon. „Bili ste na Izložbi u Jongloru, jesam li u pravu?“
Širin je bio iznenađen. „U toku ste, zar ne?“
„Pokušavam da budem.“ Kelner se vratio. „Šta biste vi želeli? Tano specijal?“
„To je suviše jako za mene“, odvrati Širin. „I malo preslatko. Da li možda imate neltigir?“
„Jonglorsku rakiju? Nisam siguran. Kako biste želeli da je poslužim, ako je pronađem?“
„Bez ičega“, odvrati Širin. „Molim vas.“ A zatim se obrati Teremonu i Binaju: „Svidela mi se dok sam boravio na severu. Hrana je užasna u Jongloru, ali bar umeju da destilišu pristojnu rakiju.“
„Čujem da imaju velike nevolje na Izložbi“, primeti Teremon. „Vezne za zabavni park… vožnju kroz Tamu posle koje ljudi pošize, bukvalno siđu s uma…“
„Reč je o Tunelu tajne, da. Zbog toga sam i išao tamo: pozvali su me grad i njihovi pravnici kao savetnika, da čuju moje mišljenje.“
Teremon se nije predavao. „Je li tačno da su ljudi umirali u Tunelu usled pretrpljenog šoka, a da on još ipak nije zatvoren?“
„Svi me to pitaju“, odvrati Širin. „Da, nekoliko ljudi je umrlo. Ali to izgleda nije naškodilo popularnosti vožnje. Ljudi su ionako zahtevali da rizikuju. Mnogi od njih su izišli strašno poremećeni. I sam sam se provozao kroz Tunel tajne“, reče on, stresavši se. „E pa, sada su ga zatvorili. Rekao sam im, ili to da učine ili će pljunuti milione kredita za kazne. Bilo je apsurdno što su očekivali da će ljudi biti u stanju da podnesu Tamu takve jačine. Shvatili su da je to logično.“
„Imamo neltigira, gospodine“, upade mu u reč kelner, spustivši čašu sa tamnosmeđom rakijom na sto ispred Širina. „Boca je puna, pa nema potrebe da žurite.“ Psiholog klimnu, dohvati piće i ispi pola čaše pre no što se kelner udaljio od stola.
„Gospodine, kazao sam…“
Širin mu se osmehnu. „Čuo sam šta ste kazali. Usporiću posle ove.“ Okrenuo se prema Binaju. „Koliko sam čuo, u Opservatoriji je bilo veoma uzbudljivo dok sam bio na severu. Liliat mi je kazala. Ali nije bila baš sigurna šta se to događa. Mislim da je pomenula neku novu teoriju…“
Razvukavši usta u osmeh, Binaj reče: „Teremon i ja smo upravo pričali o tome. Nije reč o novoj teoriji. Upućen je izazov jednoj već usvojenoj. Vršio sam neka izračunavanja orbite Kalgaša i…“
Širin je slušao priču i obuzimalo ga je sve veće zaprepašćenje kako je ona odmicala. „Teorija o opštoj gravitaciji ne važi?“ zavika on kada je Binaj stigao do pola priče. „Blagi Bože, čoveče! Da li to znači da će moje naočari, ako ih spustim, verovatno odlebdeti put neba? Biće najbolje da u tom slučaju prvo iskapim svoj neltigir!“ I on to učini.
Binaj se nasmeja. „Sve je to još samo na papiru. Mi, u stvari, pokušavamo… Ator pokušava; on prednjači u tom poslu, neverovatan je… da pronađemo matematičko objašnjenje zašto ne dobijamo brojke za koje smatramo da bi trebalo da ih dobijemo.“
„Mislim da se to zove ukalupljivanje podataka“, dodade Teremon.
„Meni zvuči sumnjivo“, reče Širin. „Ne sviđa vam se rezultat, pa preuredite dobijene nalaze, je l' to posredi, Binaje? Sve treba uklopiti, po svaku cenu?“
„Pa, nije baš tako…“
„Priznaj! Priznaj!“ Tresao se Širin od smeha. „Kelner! Još jedan neltigir! I još jedan Tano specijal za ovog mog nnetičkog prijatelja! Teremone, mogu li i vas ponuditi pićem?“
„Da, molim.“
Širin nastavi istim vedrim tonom: „Sve je ovo veoma obeshrabrujuće, Binaje. Mislio sam da samo mi psiholozi ukalupljujemo činjenice kako bi odgovarale teorijama, a rezultat nazivamo 'naukom'. To mi više liči na Apostole Plamena!“
„Širine! Prestani!“
„I Apostoli tvrde da su naučnici“, umeša se Teremon. Binaj i Širin se okrenuše prema njemu. „Prošle nedelje, neposredno pre no što je počela da pada kiša, intervjuisao sam jednog od glavnih“, nastavi on. „Nadao sam se da ću videti Mondiora, ali sam morao da se zadovoljim izvesnim Folimunom 66, njihovim čovekom za odnose sa javnošću, koji je veoma vešt, bistar, upečatljiv. Pola sata mi je objašnjavao kako Apostoli poseduju pouzdan naučni dokaz da će naredne godine, devetnaestog teptara, sunca nestati i svi ćemo uroniti u Tamu od koje će svi poludeti.“
„Ceo svet će se pretvoriti u jedan veliki Tunel tajne, to hoćeš da kažeš?“ upita veseljukavo Širin. „Nedostajaće nam bolnica za umno poremećene u koje bi smestili celokupno stanovništvo. A neće biti ni dovoljno psihijatara da ih leče. Konačno, i psihijatri će biti ludi.“
„Zar već nisu?“ upita Binaj.
„Touché“ odvrati Širin.
„Ludilo nije ono najgore što će nas snaći“, nastavi Teremon. „Prema Folimunu, nebo će se ispuniti nečim što se zovu Zvezde, koje će na nas osuti paljbu i sve zapaliti. Svet će biti pun manijaka koji će blebetati gluposti i lutati po gradovima koji će goreti oko nas. Hvala nebesima, to je samo Mondiorov ružan san.“
„A šta ako nije?“ upita Širin, koji se iznenada otreznio. Okruglo lice mu se izdužilo i postalo zamišljeno. „Šta ako ima nečega u tome?“
„Kakva zastrašujuća pomisao“, primeti Binaj. „Mislim da će mi biti potrebno još jedno piće.“
