Shvatila je, u stvari… koliko to god bilo neverovatno i koliko god se zbog toga neprijatno osećala… da ju je na izvestan način privlačio. Privlačenje suprotnosti? — pomisli ona. Da; da, upravo to. Ali ne sasvim. Ispod površinskih razlika, Sifera je bila toga svesna, imala je mnogo više zajedničkog sa Teremono nego što je bila voljna da prizna.
Osećala se nelagodno, pa se okrenula ka prozoru. „Napolju je sve mračnije“, primeti ona. „Mračnije no što sam ikada videla da je bilo.“
„Plašiš se?“ upita je Teremon.
„Tame? Ne, u stvari ne. Ali plašim se onoga što će uslediti posle nje. I ti bi trebalo toga da se plašiš.“
„Posle toga će“, primeti on, „izići Onos i pretpostavljam da će zasijati još neka sunca i sve će biti kao što je bilo i pre.“
„Uveren si u to, zar ne?“
Teremon se nasmeja. „Onos se pojavljivao svakog jutra od kada sam se rodio. Zašto ne bih bio uveren da će se pojaviti i sutra?“
Sifera odmahnu glavom. Ponovo je počeo da je nervira svojom tvrdoglavošću. Teško je bilo poverovati da je pre samo nekoliko trenutaka uveravala sebe kako joj se dopada.
Hladno je rekla: „Ono će se pojaviti sutra. I videće takav prizor razaranja kakav osoba tvoje ograničene mašte očigledno nije u stanju sebi da predstavi.“
„Misliš, sve će biti u plamenu? I svi će ići unaokolo mrmljajući i brbljajući dok grad bude goreo?“
„Arheološki nalazi ukazuju…“
„Na vatre, da. Holokost koji se ponavlja. Ali samo na jednom određenom mestu, hiljadama milja udaljenom odavde i to pre više hiljada godina.“ Teremonove oči su iznenada počele divlje da sevaju. „A gde ti je arheološki dokaz za izbijanje masovnog ludila? Da li to zaključuješ iz svih tih vatri? Kako možeš biti sigurna da to nisu bile samo obredne vatre, koje su palili potpuno normalni muškarci i žene u nadi da će vratiti sunca i oterati Tamu? Vatre koje su svaki put izmakle kontroli i prouzrokovale strašnu štetu, svakako, ali koje ni na koji način nisu bile u vezi sa bilo kakvim mentalnim obolenjem stanovništva?“
Gledala ga je pravo u oči. „Postoji arheološki dokaz i za to. Mislim na sveošte mentalno bolenje.“
„Stvarno?“
„Tekstovi na pločicama. Koje smo upravo jutros do kraja dešifrovali zahvaljujući filološkim podacima koje su nam obezbedili Apostoli Plamena…“
Teremon prasnu u smeh. „Apostoli Plamena! Divno! Znači, i ti si Apostol! Kakva sramota, Sifera. Žena takvog stasa kao ti od sada će morati da se uvija u one njihove bezoblične glomazne halje…“
„Oh!“ povika ona, uzdržavajući se da ne plane i ne počne da psuje. „Ti ništa drugo ne znaš nego da se podsmevaš, zar ne? U toj meri si uveren u svoju nepogrešivost da čak i kada gledaš pravo u istinu umeš da napraviš neku jadnu šalu! Oh… ti… ti nemogući čoveče…“
Ona se okrenu i pođe preko sobe.
„Sifera… Sifera, stani…“
Nije obraćala pažnju na njega. Srce joj je divlje lupalo od besa. Sada joj je bilo jasno da je strašno pogrešila kada je baš ove večeri kada će doći do pomračenja pozvala ovamo nekog poput Teremona. Greška je, u stvari, bilo i smao poznanstvo s njim.
Za to je Binaj bio kriv, pomisli ona. Za sve je Binaj bio kriv.
Binaj ju je upoznao sa Teremonom, onog dana u klubu fakulteta pre mnogo meseci. Novinar i mladi astronom su se, očigledno, odavno poznavali i Teremon se redovno savetovao sa Binajem o naučnim stvarima koje su bile zanimljive za objavljivanje.
A u to vreme je za novine bilo zanimljivo predviđanje Mondiora 71 da će devetnaestog teptera doći do smaka sveta… u to vreme je do tog dana bilo još oko godinu dana. Razume se, niko na Univerzitetu nije uopšte obraćao pažnju na Mondiora i njegove Apostole, ali otprilike u isto to vreme Binaj je uočio očigledne nepravilnosti u orbiti Kalgaša, a Sifera je predala izveštaj o svojim nalazima vezanim za požare koji su izbijali na brdu Tombo u razmacima od dve hiljade godina. A oba ta otkrića su na obeshrabrujući način išla u prilog uverljivosti onoga što su Aposotoli verovali.
Tremon je, kako se činilo, znao sve o Siferinom radu na Tombou, iako je ona strogo zabranila Binaju da mu bilo šta kaže. Kada je novinar ušao u klub fakulteta… Sifera i Binaj već su bili tamo, mada se nisu prethodno dogovorili… Binaj je samo trebalo da kaže: „Teremone, ovo je moja prijateljica dr Sifera iz odeljenja za arheologiju.“ I Teremon je istog časa rekao: “ Oh, da. Spaljena sela nagomilana na tom drevnom brdu.“
Binaj je brzo dodao: „Kazao sam mu. Znam da sam obećao da mu neću reći ni reč o tome, ali pošto si sve otkrila Atoru, Širinu i ostalima, pomislio sam da više nije važno ako i njega uputim u stvar… ukoliko se zakune da neće ništa objaviti… Hoću da kažem, Sifera, verujem ovom čoveku, stvarno mu verujem, i bio sam sasvim uveren da…“
„U redu je, Binaje“, reče Sifera, napregnuvši se da ne pokaže koliko je, u stvari, ljuta. „Nije trebalo ništa da kažeš. Ali opraštam ti.“
Teremon reče: „Nije počinjena nikakva šteta. Binaj me je naterao da položim strašnu zakletvu da neću objaviti ništa o tome. Ali to je zadivljujuće. Krajnje zadivljujuće! Šta mislite, koliko je star onaj na dnu? Pedeset hiljada godina?“
