Kada je Mondior počeo unaokolo da maše naučnim autoritetom Atora 77 kao argumentom koji predstavlja svetovnu podršku apostolskim učenjima, Teremon je odvratio postavivši pitanje kako iko može ozbiljno uzimati autoritet Atora 77, sada kad je on očigledno poremećen kao i sam Mondior.
Kada je Ator pozvao na što brže sprovođenje programa skladištenja hrane, naučnih i tehničkih informacija i svega ostalog što će biti neophodno čovečanstvu pošto izbije sveopšte ludilo, Teremon je objavio da je sveopšte ludilo već izbilo u određenim kvartovima i dao je vlastiti spisak sa osnovnim namirnicama koje treba spremiti u podrum („otvarače za konzerve, rajsnedle, kopije tablica množenja, karte za igranje… Ne zaboravite da ispišete svoje ime na ceduljici i pričvrstite je za desni zglavak, u slučaju da ga zaboravite kada dođe Tama… A na ceduljici oko levog zglavka napišite: Da bi saznao svoje ime, pogledaj ceduljicu na drugom zglavku…“)
Teremonovim čitaocima, koji pročitali članak do kraja, bilo je teško da odluče koja je grupa apsurdnija… Apostoli Plamena koji su frktali unaokolo proričući Sudnji dan, ili patetični, lakoverni posmatrači neba iz Opservatorije na univerzitetu Saro. Ali jedno je bilo sigurno: zahvaljujući Teremonu, teško da je iko verovao da će se dogoditi bilo šta neobično uveče devetnaestog teptara.
Ator ratoborno isturi donju usnu i zagleda se besno u čoveka iz Hronike. Uspevao je da se savlada jedino neverovatnim naporom.
„Vi ovde? Uprkos svemu što sam kazao? Kakva drskost!“
Teremon je ispružio šaku, kao da je stvarno očekivao da će je Ator prihvatiti. Ipak ju je posle jednog trenutka spustio i ostao da stoji zagledan u direktora Opservatorije sa zapanjujućim nehajem.
Glasom koji je podrhtavao od jedva zauzdanih emocija, Ator reče: „Vi ste, gospodine, svojim dolaskom ovamo večeras dokazali da ste neviđeno drski. Zapanjem sam da se usuđujete da dođete među nas.“
Binaj, koji je stajao u uglu prostorije i nervozno se oblizivao, primeti: „Gospodine, konačno…“
„Jesi li ga ti pozvao ovamo? Iako si znao da sam izričito zabranio…“
„Gospodine, ja…“
„Pozvala me dr Sifera“, izjavi Teremon. „Navaljivala je da dođem. Ovde sam na njen poziv.“
„Sifera? Sifera? Sumnjam u to. Pre samo nekoliko nedelja kazala mi je da vas smatra neodgovornom budalom. Govorila je o vama na najgrublji mogući način.“ Ator se osvrnu oko sebe. „Uzgred budi rečeno, gde je ona? Trebalo je da bude ovde, zar ne?“ Nije dobio odgovor. Okrenuvši se Binaju, Ator primeti: „Ti si ovamo uveo tog novinara, Binaje. Veoma sam iznenađen tvojim postupkom. Ovo nije trenutak za neposlušnost. Opservatorija je večeras zatvorena za novinare. A za ovog novinara ovde zatvorena je već duže veme. Odmah ga isprati.“
„Direktore Ator“, poče Teremon, „kada biste mi samo dozvolili da iznesem svoje razloge zbog…“
„Mislim, mladiću, da vas ništa od onoga što biste mogli reći ne bi opravdalo za nepodnošljive svakodnevne članke iz proteklih nekoliko meseci. Vodili ste agresivnu novinarsku kampanju protiv napora mojih kolega i mene da organizujemo svet protiv onoga što preti da nas uništi. Dali ste sve od sebe, svojim krajnje ličnim napadima, da osoblje ove Opservatorije izvrgnete ruglu.“
Podigao je primerak Hronike sa stola i zamahao njime besno prema Teremonu. „Čak i osoba bezočna kao što ste vi trebalo je da se zamisli pre no što dođe kod mene sa zahtevom da joj se dozvoli da odavde izveštava o današnjim događajima za svoje novine. Od svih novinara ponajpre… vi!“
Ator baci novine na pod, uputi se ka prozoru sa prekrštenim rukama na leđima.
„Smesta odlazite“, odreza on preko ramena. „Binaje, vodi ga odavde.“
Atoru je bubnjalo u glavi. Znao je da mora ovladati svojim besom. Nije smeo dozvoliti da mu bilo šta odvuče pažnju od neizmernog i kataklizmičkog događaja koji će se uskoro dogoditi.
Zlovoljno je zurio u nebo nad Saroom, terajući sebe da se smiri što najbolje može večeras.
Onos je počeo da zalazi prema obzorju. Uskoro će izbledeti i nestati u dalekim maglama. Ator ga je posmatrao kako se spušta.
Znao je da ga nikada više neće videti kao čovek zdrave pameti.
Vidljiv je takođe bio hladni, beli sjaj Site, nisko na nebu, daleko na suprotnom kraju grada, na naspramnom obzorju. Sitin blizanac, Tano, nije se mogao videti… već je bio zašao, i sada je klizio preko neba suprotne polulopte, koja će uskoro uživati u neobičnoj pojavi dana pet sunaca… Sita je već polako nestajala sa vidika. Za tren ili dva će nestati.
Čuo je iza sebe Binaja i Teremona kako šapuću.
„Je li taj čovek još tu?“ upita Ator pretećim glasom.
Binaj odvrati: „Gospodine, mislim da bi trebalo da ga saslušate.“
„Stvarno? Misliš da bi trebalo da ga saslušam?“ Ator se okrenu, oči su mu besno sevale. „Oh, ne, Binaje. Ne, on će saslušati mene!“ On odlučno pozva novinara, koji uopšte nije pokazivao nameru da se udalji. „Dođite ovamo, mladiću! Dobićete svoju priču.“
Teremon lagano krenu prema njemu.
