Ne. Neće misliti na prijatelje i na ono što će im učiniti dok ne bude morao. Čak i da nema bitke, i te kako je imao o čemu da razmišlja. Brinulo ga je to što u gradu nema kairhijenjanskih barjaka, a bile su tu i neprestane čarke s Andorcima, pa Samael, kao i...
Poglavari uđoše bez nekog posebnog reda. Ovog puta je prvi bio Dearik, a poslednji Ruark, Erim i Lan. Bruan i Džeran zauzeše mesta do Randa. Niko tu nije mnogo držao do prava prvenstva, a Aan’aleina su smatrali sebi ravnim.
Vejramon uđe poslednji, a za petama su mu išla i njegova dva plemića gadljivih lica. E, on je već držao do prvenstva. Mrmljajući nešto u svoju nauljenu bradu, otišao je pravo do ognjišta i seo iza Randa. Tu je ostao sve dok nije shvatio da poglavari zure u njega. Kod Aijela to mesto može zauzeti samo brat ili blizak rođak, kako bi se sprečila mogućnost napada s leđa. Ipak nije propustio da pogledom prostreli Džerana i Dearika, kao da očekuje da jedan od njih treba da mu ustupi mesto.
Na kraju ga Bael rukom pozva da sedne kraj njega, s druge strane karata u odnosu na Randa. Vejramon posle malo premišljanja ipak ode i sede, pa prekrsti noge i sav se ukruti, pogleda uperenog pravo preda se i s izrazom čoveka koji se upravo najeo zelenih šljiva. Mladi Tairenci stadoše mu iza leđa, a jedan je imao čak i toliko obraza da ne prikriva stid.
Rand je sve to samo gledao, ali ne reče ni reč, već napuni lulu duvanom i prigrli saidin da je upali. Moraće nešto da preduzme u vezi s Vejramonom. laj čovek neprestano pogoršava stare nevolje i stvara nove. Ruark je ostao savršeno miran, ali su se zato izrazi lica ostalih poglavara kretali od Hanovog otvorenog gađenja do Erimove ledene spremnosti da na licu mesta razigra koplje. A možda i postoji način da se Rand ratosilja Vejramona a da istovremeno otpočne s rešavanjem jedne druge brige.
Povedeni Randovim primerom, poglavari klanova i Lan pripališe svoje lule.
„Mislim da su neophodne samo neke manje promene“, reče Bael, zapućkavši, na šta ga Han, kao i obično, prostreli pogledom.
„Odnose li se te ispravke na Gošijen ili možda na neki drugi klan?“
Rand odagna Vejramona iz misli i poče da sluša predloge promena na osnovu novog viđenja terena. Tu i tamo bi se pokoji Aijel osvrnuo ka Nataelu, a kratkotrajna napetost u pogledu ili na usnama svedočila je da ga je kosnula žalosna melodija. Čak se i Tairenci behu snuždili. Zvuci su, međutim, samo klizili preko Randa, bez ikakvog učinka. Suze su bile luksuz koji sebi više nije mogao da priušti, pa čak ni u sebi.
Narednog je jutra Rand još pre zore bio na nogama. Istini za volju, nije ni spavao, ali nije za to bila kriva Avijenda, iako je počela da se svlači pre no što je stigao da utrne svetiljke. Kad je on to ipak uradio, ona brže-bolje usmeravanjem upali jednu i nabusito mu reče kako on možda vidi u mraku, ali ona sigurno ne. Nije joj odgovorio. Nekoliko sati kasnije, jedva da je i primetio kad je ustala – otprilike jedan sat pre nego on – obukla se i izašla. Nije se setio čak ni da se zapita kuda je otišla.
Još su ga morile misli zbog kojih je čitave noći zurio u tminu. Ljudi će ginuti toga dana. I to mnogi ljudi, čak i ako sve krene kako treba. Sad više ništa nije mogao da promeni. Taj će dan proteći onako kako je utkano u Šari. Međutim, nikako nije mogao prestati da po glavi premeće odluke koje je doneo po dolasku u Pustaru. Da li bi, da je negde postupio drugačije, izbegao da završi ovde i sada? Možda neki drugi put. Kitnjasti patrljak koplja stajao mu je na opasaču, a mač u koricama beše skriven ispod prekrivača. A biće drugog puta. I to ne jednom.
Još se nije sasvim razdanilo kad poglavari dođoše da razmene pokoju reč i obaveste ga da su svi na svojim položajima i spremni za pokret. Ništa neobično. Međutim, na njihovim je kamenim licima ipak titrala čudna mešavina osećanja, nešto slično mračnom ushićenju.
Erimu se čak ote i osmeh. „Osvanuo je i dan kad ćemo videti kraj Šaidoa“, reče. Izgledao je kao da će zaigrati.
„Daće Svetlost“, reče Bael, glavom dotičući krov šatora, „da pre sumraka operemo koplja Kuladinovom krvlju.“
„Ne valja govoriti o onom što će biti“, promrmlja Han, mada i on beše sav ustreptao. „Neka sudbina odluči.“
Rand klimnu glavom. „Samo da ne izgine mnogo naših.“ Poželeo je da je to izrekao iz čistog čovekoljublja, ali mora da misli i na budućnost. Trebaće mu svako koplje da zavede red s ove strane Zmajevog zida. Njegov lični obračun s Kuladinom nije ništa važniji od bilo čega drugog.
„Život je san“, na to će Ruark, a Han i ostali zaklimaše potvrdno. Život je samo san, a svaki se san mora okončati. Aijeli nisu hrlili u smrt, ali nisu ni bežali od nje.
Kad su konačno pošli, Bael zastade. „Jesi li siguran u ono što si naložio Devicama? Sulin je razgovarala s Mudrima.“
Znači zato je Melaina bila onakva prema njemu. Po načinu na koji se Ruark osvrnuo bilo je očigledno da je i on razgovarao s Amis o tome.
