Randu odjednom bi dosta tog plemićkog prepucavanja i igranja Daes Dae’mar. „To s Andorcima razrešiću kad budem spreman. Vojska ide u Tir. Ugledajte se na lorda Mejlana i reč jednu da nisam čuo.“ Potom se okrenu ka Tairencima. „Ti daješ dobar primer, zar ne, Mejlane? A ti, Arakome? Ako sutra izjašem iz grada, hoću li deset milja južno odavde naleteti na Branioce Kamena koji su navodno prekjuče pošli natrag u Tir? Ili možda dve hiljade naoružanih pratilaca tairenskih plemića?“
Oni osmesi se istopiše. Mejlan se sav ukrutio i samo su mu crne oči svetlucale, a Arakomeovo usko lice preblede, ali teško je bilo reći da li od besa ili od straha. Torean iz rukava izvadi svilenu maramicu pa stade da se briše njome. Rand vlada Tirom i biće kako on kaže. To potvrđuje i Kalandor zariven u Srce Kamena. Zato se nisu bunili kad je poslao kairhijensku vojsku u Tir. Nadali su se da će ovde, daleko od njega, izdeliti zemlju i možda stvoriti sopstvena kraljevstva.
„Nećeš, gospodaru“, konačno progovori Mejlan. „Ako treba, odjahaćemo sutra zajedno tamo, pa ćeš se lično uveriti da nema nikoga.“
Rand uopšte nije sumnjao u to. Čim sastanak bude gotov, oni će poslati glasnika na jug, a već sutra će sva ta vojska uveliko napredovati ka Tiru. Ali neka im bude. Za sada. „Onda je to sve. Slobodni ste.“
Nekoliko iznenađenih pogleda tolikom je brzinom prikriveno da se zapitao nije li mu se samo učinilo, a onda svi ustadoše i počeše da se klanjaju i uzmiču ka vratima. Očekivali su više. Razgovori s gospodarom Zmajem uvek su dugi i mučni za plemiće, ali na kraju se uvek završi po njegovom, baš kao kada je izdao proglas da nijedan Tairenac ne može da poseduje zemlju u Kairhijenu ukoliko nije u braku s nekim iz kairhijenskih kuća, ili kada je odbio da protera žitelje Forgejta, ili pak kada je izjavio da se zakoni odnose i na plemstvo, a ne kao dotle samo na građanstvo.
Pogled mu se nakratko prikova za Selandu. Nije ona bila prva koja je to pokušala. Nije bila ni deseta, pa čak ni dvadeseta. Ali sada je on prvi put pao u iskušenje. Kad je odbio vitku, došla je punačka, kao što je visoku – po kairhijenskim merilima, naravno – zamenila niska a crnku plavuša. Vladala je neprestana potraga za ženom po njegovom ukusu. Device koplja su vraćale one koje su pokušavale da mu se noću ušunjaju u odaje i pri tome su bile nepopustljive, ali ipak mnogo nežnije nego Avijenda kad je i sama uhvatila jednu. Očigledno je smrtno ozbiljno shvatala Elejnino vlasništvo nad njime. S druge strane, valjda zahvaljujući čudnom aijelskom smislu za humor, nalazila je neobično zadovoljstvo u mučenju Randa. Jasno je video uživanje na njenom licu kad god bi zaječao i pokrio oči rukama čim ona uveče počne da se svlači. Sve u svemu, njena bi smrtna ozbiljnost bila smrtno uvređena da odmah nije dokučio šta se krije iza tog niza lepotica.
„Gospo Kolaver.“
Zastala je čim je izgovorio njeno ime, savršeno smirenih očiju pod složenom kulom crnih uvojaka na glavi. Selanda nije imala izbora nego da ostane, iako joj se to nije mililo ništa više nego ostalima odlazak. Mejlan i Maringil se poslednji nakloniše i izađoše, toliko zagledani u Kolaver i u nedoumici zastoje nju pozvao da ostane, da nisu niprimetili da stoje jedan do drugog. Oči su im bile istovetne – crne i grabljive.
Vrata od tamnog drveta konačno se zatvoriše. „Selanda je veoma lepa devojka“, reče Rand, „ali neki više vole društvo zrelijih... iskusnijih... žena. Doći ćeš kod mene na večeru kad odzvoni drugo večernje. Unapred se radujem našem druženju.“ Otpravio ju je rukom pre nego što je stigla išta da kaže, ako je uopšte i htela. Izraz lica ostao joj je nepromenjen, ali joj je naklon bio malčice nesiguran. Selanda je bila zabezeknuta. A i laknulo joj je.
Čim njih dve izađoše i zatvoriše vrata za sobom, Rand se zavali i prasnu u smeh. Bio je to grub, zlurad smeh. Smučila mu se Igra kuća i zato ju je igrao bez razmišljanja. Gadio se sam sebe jer se plaši jedne žene pa je zato rešio da isprepada drugu. Pa zar to nije dovoljan razlog za smeh? Kolaver je stajala iza svih tih lepotica koje su mu se bacale u naručje. Mislila je da će, uzme li gospodar Zmaj za naložnicu devojku čije konce ona vuče, na kraju vući i njegove konce. Međutim, od početka je mislila da će uspeti neku drugu da mu ubaci u postelju, ako ne čak i da je učini njegovom ženom. Neka se sad malo ona preznojava do večere. Sigurno je svesna da je lepa – prava lepotica! – a to što je odbio sve devojke koje mu je slala možda znači da bi mu draža bila neka koja ima petnaestak godina više, baš kao što je svesna da ne sme odbiti čoveka koji drži Kairhijen u šaci. Do večeras će ta biti mekša od pamuka, a svem ovom glupiranju doći će kraj. Avijenda bi vrlo verovatno zaklala svaku ženu koju zatekne u njegovom krevetu, a i dosta mu je bilo tih plašljivica koje veruju da se žrtvuju za Kairhijen i Kolaver. Previše je posla pred njim, a premalo vremena.
