Oluja na obzorju полностью

Novembra 2007. primio sam telefonski poziv koji mi je promenio život. Harijet Makdugal, žena i urednica pokojnog Roberta Džordana, pozvala me je da me pita da li bih bio voljan da završim poslednju knjigu Točka vremena.

Novembra 2007. primio sam telefonski poziv koji mi je promenio život. Harijet Makdugal, žena i urednica pokojnog Roberta Džordana, pozvala me je da me pita da li bih bio voljan da završim poslednju knjigu Točka vremena.

Za one koji ne znaju da je gospodin Džordan preminuo, žao mi je što ja to moram da im saopštim. Sećam se kako sam se ja osećao kada sam - besposleno prelistavajući stranice na internetu 16. septembra 2007. godine - to otkrio. Bio sam zgranut, zatečen i obeshrabren. Taj predivni čovek, koji je za mene bio pravi heroj kada je reč o mojoj karijeri pisca, preminuo je. Svet se iznenada promenio.

Zenicu sveta prvi put sam kupio 1990, kada sam kao tinejdžerski ovisnik o epskoj fantastici ušao u knjižaru na uglu u koju sam odlazio. Smesta sam postao zaljubljenik i željno iščekivao Veliki lov. Za sve ove godine, mnogo puta sam pročitao te knjige, često iznova iščitavajući čitav serijal kada bi izašla neka nova knjiga. Vreme je prolazilo i ja sam poželeo i rešio da postanem pisac epske fantastike - na šta je u velikoj meri uticala moja ljubav prema Točku vremena. Ali nikada mi ni na kraj pameti nije bilo da će me jednoga dana telefonom pozvati Harijet. To me je u potpunosti iznenadilo. Nisam tražio tu priliku, nisam se prijavio za nju - niti se usuđivao da je priželjkujem. Ali kada mi je to pitanje bilo upućeno, smesta sam odgovorio. Ovaj serijal volim kao nijedan drugi, a likovi u njemu su za mene kao stari i dragi prijatelji iz detinjstva.

Ne mogu da zamenim Roberta Džordana. Ovu knjigu niko ne bi mogao da napiše tako dobro kao on. To je jednostavna činjenica. Srećom, ostavio je mnogo beležaka, crtica, završenih scena i diktiranih objašnjenja svojoj ženi i pomoćnicima. Pre nego što je preminuo, zamolio je Harijet da nađe nekoga ko će serijal privesti kraju, zarad njegovih obožavalaca. Sve vas je silno voleo i poslednje sedmice svog života proveo je diktirajući događaje koji će se odigrati u poslednjem tomu. Taj tom je trebalo da se zove Sećanje na Svetlost.

I evo nas, osamnaest meseci kasnije. Gospodin Džordan je obećao da će poslednja knjiga biti obimna - ali rukopis je ubrzo postao ogroman; videlo se da će taj tom biti trostruko obimniji od obične knjige u Točku vremena , pa su Harijet i Tor odlučili da Sećanje na Svetlost podele na tri dela. Bilo je nekoliko izvrsnih prelomnih tačaka koje su omogućavale da se svaka trećina zaokruži kao celovita priča. Oluju na obzorju i dva naslova koji će uslediti za njom možete posmatrati kao tri toma Sećanja na Svetlost, ili kao poslednje tri knjige Točka vremena. I jedno i drugo je tačno.

U trenutku kada ovo pišem, napola sam završio drugu trećinu. Radimo onoliko brzo koliko je to razumno i ne želimo da čekate predugo na završetak koji nam je svima obećan pre skoro dvadeset godina. (Gospodin Džordan je sam napisao taj završetak serijala pre nego što je preminuo i ja sam ga pročitao. Fantastičan je.) Nisam pokušao da oponašam stil pisanja gospodina Džordana. umesto toga, prilagodio sam svoj stil tako da bude prikladan Točku vremena. Moj glavni cilj bio je da ostanem veran dušama likova u serijalu. Potku je najvećim delom postavio Robert Džordan, mada su mnoge reči moje. Zamislite ovu knjigu kao delo novog režisera koji radi na nekim scenama u filmu, pri tome zadržavajući iste glumce i scenario.

Ali ovo je veliki projekat i biće potrebno mnogo vremena da se privede kraju. Molim vas za strpljenje dok mi narednih nekoliko godina ovu priču dovodimo do savršenstva. U našim rukama je završnica najveće fantazijske epopeje našega doba i moja je namera da se to uradi kako treba. Nameravam da budem veran željama i beleškama gospodina Džordana. Moj umetnički integritet i ljubav prema knjigama ne dopuštaju mi ništa drugo. Na kraju, neka ove reči budu najbolje opravdanje onoga što radimo.

Ovo nije moja knjiga. Ovo je knjiga Roberta Džordana - i u manjoj meri, ovo je vaša knjiga.

Hvala vam na čitanju.

Renald Fanvar je sedeo na svom tremu, u izdržljivoj stolici od crnog hrasta, koju mu je pre dve godine napravio unuk. Zagledao se ka severu.

U crne i srebrne oblake.