Ponovorođeni Zmaj полностью

Met se namršti na njega, a onda navuče kapuljaču i raširi kraj plašta preko debelog smotuljka privezanog iza visokog sedla. Bez obzira na nauljenu tkaninu, neće škoditi još malo zaštite od kiše. „Samo me ti šutni!“ Mamuznu konja i jurnu u kišnu noč.

Dok se Snežna guska, smotanih jedara, gonjena veslima približavala dugim kamenim dokovima Ilijana, Perin je kraj kormila posmatrao mnoštvo dugonogih ptica kako gacaju po visokoj močvarnoj travi koja je skoro opkolila veliku luku. Male bele ždralove je prepoznao, a za znatno krupnije plave ptice nagađao je da su im rođaci, ali mnoštvo ptica s krestama uopšte nije poznavao. Bilo ih je crvenog i ružičastog perja, a neke su imale kljunove šire od pačijih. Nad samom lukom letelo je desetak vrsta galebova, a neka crna ptica dugog i oštrog kljuna klizila je tik iznad vode, donjim delom kljuna zasecajući površinu. Luka je bila puna brodova tri ili četiri puta većih od Snežne guske. Čekali su na red do dokova, ili plimu da zaplove pored dugog nasipa. Ribarski brodići plovili su blizu močvare, i uz potoke što su kroz nju krivudali. U svakom su bila dvojica ili trojica ljudi, koji su kraj bokova brodića vukli mreže na dugim motkama.

Vetrič što je donosio oštar miris soli nimalo nije uticao na vrelinu. Sunce se klonilo zalasku, ali činilo se da je podne. Vazduh je bio pun vlage; tako je osećao. Vlaga. Mirisalo je na sveže upecanu ribu s brodića, ustajalu ribu i blato iz močvare, a od velike štavionice na golom ostrvu posred močvarne trave dopirao je kiseo smrad.

Kapetan Adara nešto tiho promrmlja iza njega, kormilo zaškripa, a Snežna guska neznatno promeni smer. Bosonogi veslači su se kretali kao da ne žele ni zvuka da puste. Perin ih nije ni pogledao.

Umesto toga, zagleda se ka štavionici. Posmatrao je ljude kako grebu kože razapete na redovima drvenih okvira. Drugi ljudi su dugim štapovima vadili kože iz ogromnih korita ukopanih u zemlju. Ponekad bi napakovali kože na kolica, koja bi odgurali u dugu nisku zgradu na kraju dvorišta; a ponekad bi kože bivale vraćene u korita, uz dodatak nekih tečnosti iz velikih kamenih sudova. Bilo je vrlo verovatno da su za dan pravili više kože no čitavo Emondovo Polje za nekoliko meseci, a iza te štavionice video je još jednu na drugom ostrvu.

Nisu ga zaista zanimali brodovi, niti ribarski čamci ili štavionice, pa ni ptice – mada se jeste pitao šta one bledocrvene love tim svojim pljosnatim kljunovima, a neke su mu delovale dobro za jelo, kada se ne bi suzdržao – ali sve je bilo bolje gledati od prizora na palubi Snežne guske iza njega. Tu mu nije pomagala sekira za pojasom. Tu mi ne bi pomoglo ni da se sakrijem iza kamenog zida, pomisli.

Moiraina nije bila ni zadovoljna ni uznemirena kada je otkrila da Zarina – neću je zvati Faila, ma kako ona rešila da zove sebe! Nije ona nikakav soko! – zna da je ona Aes Sedai, mada je možda bila pomalo ljuta na njega što joj nije rekao. Pomalo ljuta. Nazvala me je budalom, ali to je bilo sve. Tada. Izgleda da Moirainu nije bilo briga što je Zarina Lovac na Rog. Ali kada je saznala kako ta devojka misli da će je oni odvesti do Roga Valera, kada je saznala da je on bio svestan te činjenice a nije joj rekao – Zarina je što se toga tiče bila više no predusretljiva s Moirainom – tako ga je hladno pogledala svojim plavim očima da se osetio kao zakopan usred zime u dubokom snegu. Aes Sedai ništa nije rekla, ali ga je često i oštro gledala.

Osvrnuo se preko ramena, ali se smesta vratio posmatranju obale. Zarina je prekrštenih nogu sedela na palubi blizu konja sapetih između jarbola. Kraj nje su bili zavežljaj i tamni plašt, a usku podeljenu suknju uredno je namestila. Pretvarala se da posmatra krovove i kule grada pred njima. I Moiraina je, stojeći nešto ispred veslača, posmatrala Ilijan, ali povremeno bi ispod kapuljače svog sivog vunenog plašta oštro pogledala devojku. Kako može to da nosi? On je raskopčao kaput i razvezao košulju kod vrata.

Zarina je svaki pogled Aes Sedai dočekala s osmehom, ali svaki put kad bi se Moiraina okrenula progutala bi knedlu i obrisala znoj sa čela. Perin joj se divio što joj polazi za rukom da se smeši dok je Moiraina gleda. Bilo je to mnogo više no što je on bio u stanju. Nikada nije video da Aes Sedai zaista plane, ali je skoro želeo da je vidi kako viče, ili besni. Bilo šta, samo da ga više ne gleda onako. Svetlosti, možda ne bilo šta! Možda je pogled ipak podnošljiv.