„Srećom po nas, stražarima na granici provincije Restauracije bio je potreban profesor. Primili su nas. Ovde smo već sedam dana, možda i deset. Pretpostavljam da će Raista moći da putuje kroz nedelju dana ako sve bude dobro, ili verovatnije kroz dve. Onda ću naterati šefa ove provincije da nam ispiše pasoše koji će nam pomoći da bezbedno prođemo bar kroz nekoliko narednih povincija niz put, pa ćemo tako krenuti za Amgando. Pozivam vas da ostanete do tada sa nama, kako bismo svi zajedno mogli krenuti ka jugu, ako želite. Tako bi, razume se, bilo bezbednije. Potreban sam ti, Butela?“
Visoki muškarac koji je pokušao da pretraži Teremona na čistini provirio je iznad zavesa Binajevog malog skloništa. „Upravo je stigao glasnik, profesore. Doneo je neke novosti iz grada, preko Carske provincije. Ne možemo da se razaberemo šta piše.“
„Daj da pogledam“, reče Binaj, ispruživši šaku i prihvativši presavijeni komad hartije od čoveka. Zatim se obrati Teremonu: „Glasnici sve vreme putuju između raznih novih provincija. Carska se nalazi severno i istočno od auto-puta i proteže se do samog grada. Većina ovdašnjih pretresača nije baš umešna u čitanju. Izgleda da su im usled izloženosti Zvezdama ostali oštećeni centri za govor, ili nešto slično.“
Binaj ućuta i poče da čita poruku. Zatim se namršti, nabra čelo, napući usne, promrmlja nešto o rukopisu i pravopisu kojima su se služili posle Spuštanja Noći. Posle nekoliko trenutaka lice mu se smrknu.
„Blagi Bože!“ povika on. „Svih mu jada i nevolja…“
Šaka mu se tresla. Podigao je pogeld prema Teremonu, a oči su mu divlje sevale.
„Binaje! Šta se dogodilo?“
Binaj smrknuto odvrati: „Apostoli Plamena idu u ovom pravcu. Okupili su vojsku i spremaju se da krenu na Amgando, uz put čisteći sve nove male provincijske vlade koje su nikle duž auto-puta. A kada stignu do Amganda, uništiće upravno telo koje je tamo osnovano i proglasiće sebe jedinom legalnom vladajućom silom u Republici.“
Teremon oseti kako mu je Sifera zarila nokte u ruku. Okrenuo se da je pogleda i primetio užas na njenom licu. Znao je da je i na njegovom licu isti takav izraz.
„Dolaze… ovamo…“ ponovi on polako. „Vojska Apostola.“
„Teremone, Sifera… morate brzo odavde“, reče Binaj. „Smesta. Ako budete ovde kada stignu Apostoli, sve će biti izgubljeno.“
„Misliš da pođemo za Amgando?“ upita Teremon.
„Svakako. Ne smete oklevati više ni trenutka. Svi sa Univerziteta koji su bili u Skloništu sada su tamo, kao i ljudi sa drugih Univerziteta, obrazovani ljudi iz cele Republike. Ti i Sifera ih morate upozoriti da se brzo raštrkaju. Ako još budu u Amgandu kada Apostoli tamo stignu, Mondior će uspeti da proždere celo jezgro nejake buduće legitimne vlade koju će ova zemlja možda jednog dana imati, i to u jednom zalogaju. Mogao bi čak narediti masovna smaknuća ljudi sa Univerziteta… Čuj, napisaću vam propusnice koje će vam poslužiti na nekoliko narednih stanica za pretres. Ali kada više ne budete pod našom vlašću, moraćete jednostavno da dozvolite da vas pretresu i da vam oduzmu šta god žele, a zatim da nastavite dalje prema jugu. Ne smete sebi dozvoliti da vas zadrže sporedne stvari kao što je pružanje otpora pretresačima. Grupa u Amgandu mora biti upozorena, Teremone!“
„A šta će biti sa tobom? Zar ćeš ti ostati ovde?“
Binaj ga zbunjeno pogleda. „A šta mi drugo preostaje?“
„Ali… kada Apostoli dođu…“
„Kada Apostoli dođu, učiniće sa mnom šta im bude volja. Zar mi ti to predlažeš da ostavim Raistu i pobegnem za Amgando sa vama?“
„Ovaj… ne…“
„Onda nemam drugog izbora. Je li tako? Ha? Ostajem ovde sa Raistom.“
Teremona poče da boli glava. Pritisnuo je šakama oči.
Sifera reče: „Nema izbora, Teremone.“
„Znam. Znam. Ali ipak, kada pomislim da će Mondior i njegovi zarobiti čoveka kao što je Binaj… možda ga čak pogubiti…“
Binaj se osmehnu i spusti na trenutak šaku na Teremonovu mišicu. „Ko zna? Moda će Mondior želeti da zadrži nekoliko profesora kao kućne ljubimce. Uostalom, sada uopšte nije važno šta će se sa mnom dogoditi. Moje je mesto uz Raistu. A vaše na putu… morate što brže krenuti za Amgando. Hajde: spremiću vam jelo i snabdeću vas nekih dokumentima koja će izgledati dovoljno službeno. A onda zbogom.“ On zastade. „Evo. I ovo će ti biti potrebno.“ On nasu ostatak rakije, otprilike jednu uncu, u Teremonovu praznu čašu. „Iskapi to“, reče on.
Na granici između provincije Restauracije i Šest sunaca prošli su pretres bez ikakvih problema. Dežurni na prelazu, koji je po izgledu mogao biti računovođa ili pravnik u svetu što više nije postojao, samo je pogledao pasoš koji im je Binaj ispisao i klimnuo kada je video kitnjasi potis „Binaj 25“ pri dnu, pa im mahnuo da prođu.
