Binaj reče: „Onda znate šta se dogodio. Došlo je do cepkanja starog sistema… niklo je mnoštvo sitnih novih vlada kao pečurke posle kiše. Vi se sada nalazite u provinciji Restauracije. Ona se proteže odavde pa niz auto-put, nekih sedam milja. Kada stignete do naredne stanice za pretres, nalazićete se u provinciji Šest sunaca. Posle nje ide Zemlja Bogova, pa Dnevna svetlost, a posle nje… zaboravio sam. Ionako se menjaju svakih nekoliko dana, jer se ljudi sele s jednog mesta na dugo.“
„Šta je s tim pretresom?“ stade da ga požuruje Teremon.
„Nova paranoja. Svi se boje piromana. Znate ko su oni? Ludaci koji misle da je ono što se dogodilo za vreme Spuštanja Noći bilo strašno zabavno. Idu unaokolo i pale. Koliko sam čuo, samo je trećina Saroa izgorela za vreme pomračenja, usled paničnih pokušaja ljudi da oteraju Zvezde, ali je zato druga trećina uništena posle toga, iako su Zvezde već odavno nestale. Bolesnici, eto to su vam oni. I tako ljudi čiji su umovi manje-više neoštećeni… a među takvima se sada nalaziš, samo da znaš… pretražuju sve ne bi li pronašli neko sredstvo za podmetanje požara. Zabranjeno je posedovati šibice, ili mehaničke upaljače, pištolje na iglu, ili bilo šta drugo čime se može…“
„Ista stvar se događa i u predgrađima“, primeti Sifera. „Vatrogasna Patrola radi isto. Altinol i njegovi ljudi su sebe proglasili jedinima koji smeju da koriste vatru.“
„Napali su me u šumi dok sam pokušavao da skuvam ručak“, reče Teremon. „Pretpostavljam da su i oni pretresači. Pretukli bi me na smrt da Sifera i njena Patrola nisu naišli i spasli me u poslednjem trenutku, a otprilike isto to si ti učinio sada.“
„Pa“, odvrati Binaj, „ne znam na koga si naleteo u šumi. Ali pretres je ovde formalni obred koji se koristi u rešavanju istog problema. Upražnjava se svuda, svi sve pretražuju, niko nije pošteđen. Svi su sumnjivi: niko nije izuzetak. To ti je poput groznice… groznice straha. Samo male elitne jedinice, kao što je Altinolova Vatrogasna Patrola, smeju da nose sa sobom zapaljiva sredstva. Na svakoj granici morate predati svoje sredstvo za paljenje vatre onima koji su trenutno na vlasti. Takođe možete ostaviti te pištolje na iglu kod mene, Teremone. S njima nikada nećete stići do Amganda.“
„Nikada tamo nećemo stići bez njih“, odvrati Teremon.
Binaj slegnu ramenima. „Možda hoćete, možda nećete. Ali nećete moći da ih zadržite kada nastavite prema jugu. Mene neće biti na narednoj stanici za pretres da opozovem one koji budu želeli da te pretresu.“
Teremon porazmisli o tome.
„Kako si ih uopšte naterao da te slušaju?“ upita on. „Da nisi ti možda ovde zapovednik?“
Binaj odvrati uz smeh. „Zapovednik? Teško. Ali me poštuju. Ja sam, vidiš, njihov službeni profesor. Ima mesta gde preziru ljude sa Univerziteta, znaš li to? Ludaci ih ubijaju na licu mesta, jer misle da smo mi izazvali pomračenje i da se spremamo da izazovemo još jedno. Ali to ovde nije slučaj. Ovde me smatraju korisnim zbog moje inteligencije… u stanju sam da sastavim diplomatske poruke koje se upućuju u pokrajne provincije, imam ideje kako da pokvarene stvari ponovo prorade, mogu čak objasniti zašto se Tama neće vratiti i zašto niko više neće morati da gleda u Zvezde narednih dve hiljade godina. Vole to da slušaju, jer je utešno. I tako sam im se pridružio. Hrane nas i vode računa o Raisti, a ja mislim umesto njih. Lep simbiotski odnos.“
„Širin mi je kazao da si se uputio u Amgando“, reče Teremon.
„Jesam“, odvrati binaj. „Ti i ja bi trebalo tamo da se nalazimo. Međutim, Raista i ja smo naleteli na neke nevolje na putu. Kazao sam ti kako ludaci hvatju ljude sa Univerziteta i pokušavaju da ih ubiju? I nas je jedna skupina umalo uhvatila, dok smo išli na jug kroz predgrađa, prema auto-putu. Sve predele na južnoj strani šume sada naseljavaju podivljali uljezi.“
„Naleteli smo i mi na neke“, primeti Teremon.
„Onda znate. Nas su opkolili. Po samom načinu govora zaključili su da smo sigurno obrazovani, a onda me je neko prepoznao… prepoznao me je, Teremone, na osnovu slike u novinama, koja se pojavila uz jedan od tvojih članaka, u kojima je izišao intervju sa mnom o pomračenju! Kazao je da sam iz Opservatorije, da sam ja taj koji je naterao Zvezde da se pojave.“ Binaj se na trenutak izgubio u mislima. „Pretpostavljam da su nas dva minuta delila od toga da završimo na banderi. Ali onda je usledilo poslovično odvraćanje pažnje. Pojavila se još jedna banda… pretpostavljam da su to bili njihovi suparnici oko teritorije… počeli su da bacaju boce, dreče, zamahuju kuhinjskim noževima. Raisti i meni se ukazala prilika da zbrišemo. Ti ludaci su ti poput dece… ne mogu dugo da se bave jednom stvari. Međutim, dok smo se provlačili kroz neki uski prolaz između dve spaljene zgrade, Raista se posekla na slomljeno staklo. Kada smo dovde stigli auto-putem, rana se toliko inficirala da nije mogla da hoda.“
„Shvatam.“ Nije ni čudo što tako grozno izgleda.
