Veliki lov полностью

„Teška žena“, promrmlja Ingtar, a onda kao da se iznenadi što je progovorio. „Šta se ovde desilo, Rande al’Tore?“

Rand odmahnu glavom. „Ne znam, izuzev da je Fejn nekako pobegao.

I usput povredio Egvenu i Meta. Video sam stražara“ – stresao se – „ali ovde... Šta god bilo, Ingtare, toliko je prestravilo onog čoveka da se obesio. Mislim da je ovaj drugi poludeo od onog što je video.“

„Noćas svi ludimo.“

„Sen... Jesi li ga ubio?“

„Ne!“ Ingtar zabode mač u kanije. Balčak mu je štrčao iznad desnog ramena. Istovremeno je delovao besno i posramljeno. „Do sada je van utvrde, zajedno s onim što nismo pobili.“

„Barem si živ, Ingtare. Sen je pobila sedmoricu ljudi!“

„Živ? Je li to toliko važno?“ Ingtarovo lice iznenada više nije bilo besno, već umorno i puno bola. „Imali smo ga u šakama. U šakama! I izgubili smo ga, Rande. Izgubili!“ Zvučao je kao da nije mogao da poveruje u ono što govori.

„Izgubili šta?“, upita Rand.

„Rog! Rog Valera. Nestao je zajedno s kovčegom.“

„Ali bio je u riznici.“

„Riznica je opljačkana“, umorno odgovori Ingtar. „Nisu uzeli mnogo, samo Rog. I ono što su mogli da potrpaju u džepove. Kamo sreće da su sve ostalo uzeli, samo da su ostavili Rog. Ronan je mrtav, i stražari kojima je naređeno da čuvaju riznicu.“ Glas mu se utiša. „Kada sam bio dečak, Ronan je s dvadeset ljudi odbranio Džihaansku kulu od hiljadu Troloka. Ali nije lako pao. Starčev bodež bio je krvav. Niko ne može da traži više od toga.“ Na trenutak ućuta. „Ušli su kroz Pseću kapiju, i istim putem otišli. Pobili smo ih pedeset, ili više, ali mnogo ih je pobeglo. Troloci! Troloci nikada ranije nisu kročili u utvrdu. Nikada!“

„Kako su mogli da prođu kroz Pseću kapiju, Ingtare? Jedan čovek bi tamo mogao da zaustavi stotinu. A sve kapije bile su zaprečene.“ S nelagodom se promeškolji setivši se zašto. „Stražari ih ne bi otvorili da bilo koga propuste.“

„Zaklani su“, reče Ingtar. „Obojica su bili dobri ljudi, a ipak su iskasapljeni kao svinje. To je učinjeno iznutra. Neko ih je ubio, a potom otvorio kapiju. Neko ko je mogao da im se približi a da ne izazove sumnju. Neko koga su poznavali.“

Rand pogleda praznu ćeliju u kojoj je bio Padan Fejn. „Ali to znači...“

„Da. Prijatelji Mraka su u Fal Dari. Ili su bili. Uskoro ćemo znati da li je tako. Kađin upravo proverava da li neko nedostaje. Mir! Izdaja u Fal Dari!“ Namrštivši se, osvrnuo se po tamnici, pogledavši nakratko ljude koji su ga čekali. Svi su imali mačeve opasane preko svečane odeće, a neki i kalpake. „Ovde nismo nimalo korisni. Napolje! Svi!“ Rand se pridruži povlačenju. Ingtar dodirnu Randov jelek. „Šta je ovo? Da nisi odlučio da postaneš konjušar?“

„Duga priča“, reče Rand. „Preduga da bih je ovde pričao. Možda neki drugi put.“ Možda nikad, ako budem imao sreće. Možda ću u svoj ovoj zbrci moći da pobegnem. Ne, ne mogu. Ne dok ne budem znao da li je Egvena dobro. I Met. Svetlosti, šta će biti s njim bez bodeža? „Pretpostavljam da je lord Agelmar udvostručio stražu na svim kapijama.“

„Utrostručio“, zadovoljnim glasom reče Ingtar. „Niko neće proći kroz te kapije, bilo iznutra, bilo spolja. Čim je lord Agelmar čuo Šta se dogodilo, zabranio je da bilo ko napušta utvrdu bez njegove lične dozvole.“

Čim je čuo... „Ingtare, a Šta s onim ranije? Šta je s ranijim naređenjem da niko ne izlazi?“

„Ranije naređenje? Kakvo ranije naređenje? Rande, tvrđava nije zatvorena sve dok lord Agelmar nije čuo za ovo. Neko te je loše obavestio.“

Rand polako odmahnu glavom. Ni Ragan ni Tema ne bi tako nešto izmislili. A čak i da je Amirlin Tron izdala naređenje, Ingtar bi za to znao. Ko, dakle? I kako? Pogledao je Ingtara ispod oka, pitajući se da li Šijenarac laže. Zaista jesi poludeo ako sumnjaš u Ingtara.

Ušli su u stražara. Posečene glave i delovi stražara bili su uklonjeni, iako je sto i dalje bio umazan crvenim mrljama, a slama vlažna od čereka. Bile su tu i dve Aes Sedai. Spokojne žene sa šalovima smeđih resa. Proučavale su reči ižvrljane na zidovima, ne obazirući se na ono što je ležalo u slami koja im je doticala suknje. Obe su imale mastionicu u kutiji za pisanje okačenoj za pojas i zapisivale su beleške u knjižicu. Nisu ni pogledale ljude koji su prolazili kraj njih.

„Pogledaj ovo, Verin“, reče jedna, pokazujući deo zida pokriven redovima troločkog pisma. „Deluje zanimljivo.“

Ova druga požuri, umrljavši suknju crvenilom. „Da, vidim. Mnogo bolji rukopis. Nije pisao Trolok. Vrlo zanimljivo.“ Poče da zapisuje u svoju knjigu, povremeno dižući pogled na krivudava slova na zidu.

Rand požuri napolje. Čak i da nisu bile Aes Sedai, nije želeo da bude u sobi sa bilo kime ko misli da je čitanje troločkog pisma napisanog ljudskom krvlju „zanimljivo“.