Očajnički se bacila unazad, tako snažno da se šuljala niz glatki popločani pod sve dok nije udarila leđima u jedan tanki stub. Snop beline nalik rastopljenom metalu prošao je kroz vazduh na mestu gde je stajala i prosekao put kroz izložbenu dvoranu; šta god je dohvatio, jednostavno je nestalo, neprocenjivo blago prestalo je da postoji. Ninaeva naslepo odasla talase Vatre iza sebe, u nadi da će pogoditi nešto, bilo šta u dvorištu, pa pojuri kroz dvoranu bauljajući na sve četiri. Jedva iznad visine struka, snop polete popreko i proseče put kroz zidove; na tom putu obarao je ormare, vitrine i žicom učvršćene kosture, sve se obrušavalo. Nekoliko stubova se zatreslo; neki su se i prelomili, ali ništa što dodirne tu užasnu oštricu nije opstalo dovoljno dugo da smrska postolja i pijedestale. Zastakljeni sto pade pod rastopljenim zrakom koji ostavi u Ninaevinim očima urezan ljubičasti trag vatre; samo su figure od kuendilara preživele snop svetla i zakotrljale se po podu.
Naravno, nisu se slomile. Izgleda da je Mogedijen bila u pravu; čak ni kobna vatra ne može da uništi srcokamen. Taj crni štap bio je jedan od ukradenih ter’angreala. Setila se upozorenja napisanog krupnim slovima i priloženog uz listu.
Stvara kobnu vatru. Opasan je, i skoro je nemoguće upravljati njime.
Mogedijen je, izgleda, pokušavala da vrišti kroz nevidljivu prepreku u ustima, mahnito treskajući glavom napred-nazad, zarobljena u niti Vazduha, ali Ninaeva nije marila za nju. Čim je kobna vatra zgasnula, pridigla se i provirila preko dvorane, kroz rupčagu u zidu. Džeana Kaide se teturala pored vodoskoka; jednom rukom se pridržavala za glavu, a drugom je labavo držala štap. Ipak, pre nego što je Ninaeva uspela da je napadne, ponovo je stegla ter’angreal i ispalila snop kobne vatre što je uništavala sve čega se dotakne.
Ninaeva pade gotovo na stomak i otpuza u suprotnom pravcu što je brže mogla kroz krhotine zidova i stubova. Uspravila se, zadihana, u hodniku kome obe strane behu prosečene. Nije znala dokle kobna vatra doseže; možda može proći i kroz čitavu palatu. Okrenula se na tepihu zatrpanom komadima kamena, pa oprezno proviri kroz vrata.
Kobna vatra beše nestala. Uništena izložbena dvorana je utihnula – samo se jedan zaljuljani kamen sručio na zatrpani pod. Nije bilo ni traga od Džeane Kaide, iako je zid bio toliko razoren da se dvorište s vodoskokom jasno videlo. Nije nameravala da proverava je li ter’angreal usmrtio ženu koja ga je koristila. Hrapavo je disala, a noge i ruke su joj podrhtavale, iako joj je laknulo posle tog zastanka. Usmeravanje je oduzimalo snagu kao i svaki drugi posao; što više radiš, više snage. A što si umornija, slabije usmeravaš. Činilo joj se da sada ne bi smela da se suprotstavi ni izmorenoj Džeani Kaide.
Kako se samo budalasto ponela. Koristila je Moć u borbi s Mogedijen, a nije joj ni na kraj pameti bilo da će se sve Crne sestre u palati trgnuti čim to osete. Sreća što Domanka s ter’angrealom nije stigla malo ranije, jer bi i ona i Izgubljena verovatno bile toliko zadubljene da bi poginule i ne primetivši je.
Iznenada je u neverici raširila oči. Mogedijen je nestala! Kobna vatra joj nije mogla prići bliže od deset stopa, ali više je nije bilo. Nemoguće. Imala je štit.
„Otkud ja znam šta je nemoguće?“, promrmlja Ninaeva. „Bilo je nemoguće i da pobedim jednu Izgubljenu, ali sam ipak uspela.“
Od Džeane Kaide i dalje nije bilo znaka.
Pridigla se na noge i potrčala ka dogovorenom mestu za sastanak. Samo ako Elejna nije uletela u nevolje, moći će bezbedno da napuste ovo mesto.
Hodnici su bili prepuni slugu, koje su se, dok je Ninaeva protrčavala pored njih, izbezumljeno dovikivale. Možda nisu mogli da osete usmeravanje, ali su začelo osetili da je palata umalo rastočena napola. Provlačila se između njih, kao obična uplašena sluškinja, bar što se njih tiče.
Saidar ju je napustio dok je trčala kroz hodnike i bašte. Nije bilo lako zadržati gnev uz sve veću brigu za Elejnu. Ako su je Crne sestre otkrile... Ko zna šta su još imale pored ter’angreala kobne vatre. Na spisku koji im je dat nisu ni bile navedene sposobnosti svih predmeta.
