Da je Egvena, Ninaeva ili Elejna bila izbačena iz ravnoteže, Džoija bi svakako pokušala da nešto kaže, prefinjeno i dvosmisleno, tačno proračunato da ih još malo uznemiri. U svakom slučaju tako bi bilo da su nasamo s njom. Ali sa Moirainom, samo je nelagodno ćutke gledala.
Moiraina pođe duž stola, povrativši spokoj. Džoija je bila skoro za glavu viša, ali da je i ona bila odevena u svilu, svejedno ne bi bilo sumnje ko tu zapoveda. Džoiji je pošlo za rukom da ne ustukne, ali šake joj se na tren zgrčiše pre no što ponovo ovlada njima.
„Uredila sam stvari“, tiho kaza Moiraina. „Za četiri dana brodom će te odvesti u Tar Valon i Kulu. Tamo nisu tako nežni kao mi što smo bile. Ako do tada ne otkriješ istinu u sebi, pronađi je pre no što stigneš do Južne luke, ili ćeš svakako završiti na vešalima u Izdajničkom dvorištu. Neću ponovo razgovarati s tobom, sem ukoliko ne pošalješ po mene sa vestima da imaš nešto novo da mi kažeš. Samo pazi, ne želim ni reč od tebe da čujem – ni jednu jedinu reč – sem ako nije
Sudeći po izrazu Džoijinog lica, želela je da nešto kaže, ali Moiraina ju je gledala. Naposletku, Prijatelj Mraka skrenu pogled. Oči su joj blistale kao gavranove, pune crne želje da ubije, ali ćutala je.
Elejna ugleda kako Moirainu odjednom okruži zlatnobeli sjaj, koji je značio da je prigrlila saidar. To je mogla da vidi samo druga žena obučena da usmerava. Tokovi što su držali Amiko rastočiše se znatno brže no što bi Elejna mogla da ih raščini. Bila je snažnija od Moiraine – bar je imala izglede da postane. Njena snaga, kao i Egvenina i Ninaevina, gotovo da je ispunjavala nevericom žene koje su joj predavale u Kuli. Ninaeva je bila najsnažnija od njih tri – kad bi joj pošlo za rukom da usmerava. Ali Moiraina je imala iskustvo. Moiraina je u po dana, u po noći bila u stanju da uradi ono što njih tri još uče. Ali postojalo je ponešto što Elejna, a i druge dve, može da uradi a Aes Sedai ne. Međutim, bilo je to sitno zadovoljenje naspram lakoće s kojom je Moiraina zgazila Džoiju.
Oslobođena i otčepljenih ušiju, Amiko se osvrnu i ugleda Moirainu. Ciknuvši, ona pade u dubok naklon, kao da je nova polaznica. Džoija je smrknuto zurila ka vratima, izbegavajući da bilo koga pogleda u oči. Ninaeva je, ruku prekrštenih a šake prebledele koliko je snažno stiskala pletenicu, streljala Moirainu skoro jednako ubilačkim pogledom kao Džoiju. Egvena dodirnu svoju suknju i ošinu Džoiju očima. Elejna se namršti, poželevši da je hrabra kao Egvena i poželevši da se ne oseća kao da svojoj prijateljici zabija nož u leđa. U sve to uđe kapetan sa još dva Branitelja odevena u crno i zlatno. Avijenda nije bila sa njima. Izgleda da je iskoristila priliku da umakne od Aes Sedai.
Prosedi zapovednik, sa dve kratke bele perjanice na kalpaku podvijenog oboda, trznu se kada pogleda Džoiju u oči, mada ga ona izgleda nije ni videla. Pogled mu nelagodno pređe od jedne do druge žene. Soba je odisala mogućom nevoljom, a pametan čovek ne bi voleo da se nađe u bilo kakvoj nevolji među takvim ženama. Dva vojnika iza njega prigrlila su svoja visoka koplja toliko čvrsto kao da se boje da će morati da se brane. Možda se i jesu toga plašili.
„Otpratićete ove dve u njihove ćelije“, oštro kaza Moiraina zapovedniku. „Ponovite vaša uputstva. Ne želim da dođe do neke greške.“
„Da, a...“ Kapetan kao da se zagrcnu. Duboko udahnu. „Da, moja gospo“, kaza i preplašeno je pogleda ne bi li video da li joj to odgovara. Pošto ona samo nastavi da ga ćutke gleda, on glasno uzdahnu od olakšanja. „Zatvorenice ni sa kim da ne pričaju, sem sa mnom. Čak ni međusobno. Dvadesetorica ljudi u stražari i neprestano dvojica ispred svake ćelije. Četvorica, ako ćelija iz ma kog razloga mora biti otvorena. Ja lično da posmatram dok im se hrana priprema i da im je nosim. Sve je kao što si zapovedila, moja gospo.“ U glasu mu se začu tračak radoznalosti. Stotinu glasina u vezi sa zarobljenicama kolalo je kroz Kamen. Svi su se pitali zašto su te dve žene bile pod tolikom stražom. A bilo je i prošaptanih priča o Aes Sedai. Svaka tmurnija od prethodile.
„Vrlo dobro“, kaza Moiraina. „Vodite ih.“
Nije se znalo kome je bilo draže da ode iz sobe – zatvorenicama ili stražarima. Čak je i Džoija brzo koračala, kao da više ne može podneti da ćuti u Moiraininom prisustvu.
Elejna je bila sigurna da joj je lice bilo potpuno spokojno od trenutka kada je ušla u sobu, ali Egvena joj priđe i zagrli je. „Šta je bilo, Elejna? Kao da ćeš zaplakati.“
Od zabrinutosti u njenom glasu Elejni dođe da zajeca.
