Dolazak Senke полностью

„Izlečila!“ – dahnu Ninaeva. „Šta mu se desilo?“

„Skoro je poginuo“, odvrati Aes Sedai, spokojno kao da reče kako je! Rand popio šolju čaja.

Elejna oseti kako Egvena drhti dok su slušale Moirainin obestrašćeni izveštaj. Ali možda je ponešto tog drhtanja bilo zapravo njeno. Mehuri zla što plutaju kroz Šaru. Odrazi koji iskaču iz ogledala. Rand sav u krvi i ranama. Skoro kao da je to nebitno, Moiraina dodade kako je sasvim sigurna da su Met i Perin doživeli nešto slično, ali izbegli su povredama. Ta žena mora da ima led umesto krvi. Ne, bila je prilično usijana zbog Randove tvrdoglavosti. Sem toga, ma koliko se pretvarala, nije bila hladna kada je pričala o braku. Ali, u ovom trenutku, kao da je razmatrala da li joj neka svila odgovara za haljinu.

„Te... te stvari nastaviće da se dešavaju?“ – upita Egvena kada Moiraina završi. „Zar ne možeš to nekako sprečiti? Ili Rand?‘‘

Plavi kamičak što je visio iz Moirainine kose zanjiha se kad ona odmahnu glavom. „Ne dok ne nauči kako da vlada svojim sposobnostima.

A možda ni tada. Ne znam da li će ikada postati dovoljno snažan da tu pogan odgurne od sebe. Ako ništa drugo, svakako će biti sposobniji da se brani.“

„Zar mu ne možeš nekako pomoći?“ – ljutito upita Ninaeva. „Ti se pretvaraš da sve znaš. Zar ga ne možeš podučiti ? Bar nešto? I nemoj mi navoditi izreke o pticama koje uče ribe da lete.“

„Ti bi bolje znala šta se dešava“, odvrati Moiraina, „da si iskoristila priliku da naučiš nešto dok si bila u Kuli. Trebalo bi da više znaš. Ti bi htela da znaš kako da koristiš Moć, Ninaeva, ali nije ti stalo da učiš o Moći. Saidin nije saidar. Tokovi su različiti, a način tkanja drugačiji. Ptica bi imala bolje izglede.“

Ovog puta Egvena prekide napetost. „A zbog čega je Rand sada tvrdoglav?“ Ninaeva otvori usta, a Egvena dodade: „Ponekad je u stanju da bude bandoglav kao kamen,“ Ninaeva oštro zatvori usta. Sve su znale da je to sušta istina.

Moiraina ih zamišljeno odmeri pogledom. Elejna povremeno nije bila sigurna koliko im Aes Sedai veruje. Ni da li ona ikome veruje. „Mora da se pokrene“, napokon kaza Aes Sedai. „Mesto toga, samo sedi ovde, a Tairenci polako prestaju da ga se plaše. Samo sedi ovde, a što duže sedi i ništa ne čini, to će Izgubljeni njegovu nepokretnost pre shvatiti kao znak slabosti. Šara se pokreće i teče; samo su mrtvi nepokretni. On mora delati, inače će umreti. Od strele u leđa, ili otrova u hrani. Ili će se Izgubljeni udružiti da mu otmu dušu. Mora delati, ili će umreti.“ Elejna se trznu na svaku pomenutu opasnost. Bilo joj je još gore jer su sve bile moguće i stvarne.

„A ti znaš šta on mora učiniti, zar ne?“ – prosikta Ninaeva. „Odredila si šta mu valja činiti.“

Moiraina klimnu. „Da li bi radije da ponovo nekud sam odleti? Ne usuđujem se da to dopustim. Ovog puta, mogao bi da pogine, i još gore, pre no što ga nađem.“

Bila je to istina. Rand nije znao šta radi. A Elejna je bila sigurna kako Moiraina ne želi da on ostane i bez ono malo uputstava što mu još daje. Ono malo što joj još dozvoljava da mu pruža.

„Hoćeš li podeliti s nama svoje namere u vezi s njim?“ – odlučno upita Egvena. Sada nije pomagala da se strasti stišaju.

„Da, kaži nam“, kaza Elejna, iznenadivši samu sebe ledenim odjekom Egveninog glasa. Nije volela da se neposredno sučeljava, ako je to moguće izbeči. Majka joj je uvek govorila kako je daleko bolje voditi ljude no pokušavati da ih udarcem čekića sateraš u red.

Ako je njihovo ponašanje smetalo Moiraini, ničim to nije pokazala. „Sve dok razumete kako to morate zadržati za sebe. Otkrivene namere su namere osuđene na propast. Da, vidim da shvatate.“

Elejna je zaista razumela. Moirainine namere bile su opasne, i nije bila sigurna da li će joj poći za rukom da ih ostvari.

„Samael je u Ilijanu“, nastavi Aes Sedai. „Tairenci su uvek spremni za rat sa Ilijanom, kao i obratno. Oni se poslednjih hiljadu godina neprestano ubijaju, i govore o prilici da se u to ponovo upuste kao što bi neki drugi ljudi govorili o predstojećim proslavama. Sumnjam da bi čak i saznanje o Samaelovom prisustvu to promenilo – ne kada ih predvodi Ponovorođeni Zmaj. Tir će željno slediti Randa u tom poduhvatu. A ako mu pođe za rukom da savlada Samaela, on...“

„Svetlosti!“ – uzviknu Ninaeva. „Ne samo da želiš da on započne rat, već hoćeš da napadne jednog Izgubljenog! Nije ni čudo što je tvrdoglav. Za jednog muškarca, on nije glup.“

„Na kraju se mora suočiti sa samim Mračnim“, spokojno odvrati Moiraina. „Zar zaista misliš da sada može izbegavati Izgubljene? A što se rata tiče, i bez njega se vode ratovi, i to beskorisni.“