„Ne razumem ovo“, bunila se Elejna. Nije joj bila ponuđena stolica; u stvari, kada je krenula da sedne, ukočeno joj je saopšteno da ostane da stoji. Pet pari očiju bilo je upereno u nju, pet žena odlučnih smrknutih lica. „Ponašate se kao da smo učinile nešto užasno, a sve što smo učinile jeste da smo pronašle Zdelu vetrova!“ Bar su bile na ivici da to učine, ili se tako nadala; poruka koju je Nalesin doneo dotrčavši nazad nije bila baš najjasnija. Met je odjurio vičući da ju je pronašao. Ili nešto tome slično, priznao je Nalesin; što je duže govorio, sve se više ljuljao između potpune ubeđenosti i dvoumljenja. Birgita je ostala da posmatra Riejninu kuću; izgleda da se znojila i da joj je bilo dosadno. U svakom slučaju, stvari su počele da se kreću. Elejna se pitala kako li Ninaeva napreduje. Bolje nego ona sama, nadala se. U svakom slučaju, nije očekivala ništa slično ovome kada bude objavila njihov uspeh.
„Ugrozile ste tajnu koju je čuvala svaka žena koja je nosila šal, gotovo dve hiljade godina.“ Merilila je sedela ukočenih leđa, gotovo odbacivši dostojanstvo, na ivici da se uguši od stiskanja usana. „Vi mora da ste poludele! Samo ludilo može da bude izgovor za ovo!"
„Kakvu tajnu?“, zahtevala je da zna Elejna.
Vandena, koja je sa sestrom stajala pored Merilile, svaka s jedne strane, ljutito namesti svoje bledo zelene suknje i reče: „Biće dovoljno vremena za to kada budeš propisno uzdignuta, dete. Mislila sam da imaš malo razuma.“ Adeleas, u sivoj vuni sa širokim smeđim porubom, klimnula je glavom, kao ogledalo Vandeninog neodobravanja.
„Dete ne može da se krivi što je odalo tajnu koju nije ni znalo“, s Elejnine leve strane progovori Kejrejn Frensi, pomerivši svoje krupno telo u zelenoj pozlaćenoj naslonjači. Ona nije bila punačka, iako nije bila daleko od toga, ali beše ramena širokih i ruku krupnih kao da je bila muškarac.
„Zakon Kule ne dozvoljava izgovore“, brzo upade Sarejta, glasom kao da se pravi važna, a njene obično radoznale oči delovale su hladno. „Kada se jednom dozvole bilo kakvi izgovori, neizbežno je da sve slabiji i slabiji postaju prihvatljivi, sve dok se sam zakon ne poništi.“ Njena stolica visokog naslona stajala je na desnoj strani. Samo je ona nosila svoj šal. Ali Merililina dnevna soba bila je uređena kao sudnica, iako je niko nije tako nazvao. Do sada niko. Merilila, Adeleas i Vandena sedele su naspram Elejne poput sudija, Sarejtina stolica nalazila se tamo gde bi stajalo Sedište zamerke, a Kejrejnina na mestu Sedišta pomilovanja, ali Zelena Domanka koja je trebalo da je brani zamišljeno je klimala glavom dok je Smeđa Tairenka, koja je bila njen tužilac, nastavljala: „Lično je izrekla priznanje. Preporučujem da se dete zatvori u palatu do našeg odlaska, uz nešto dobrog teškog rada da joj zabavi misli i ruke. Takođe preporučujem čestu upotrebu papuče, u redovnim vremenskim razmacima, da je podseti kako ne sme da se šunja iza leđa sestara. Isto važi i za Ninaevu, čim budemo uspele da je pronađemo.“
Elejna proguta knedlu. Da bude zatvorena? Možda nisu ni morale ovo da nazivaju suđenjem da bi to bilo. Sarejta možda još uvek nije dostigla bezvremeno lice, ali težina godina ostalih žena pritiskala je Elejnu. Adeleas Vandena imale su gotovo potpuno sede kose, a čak su i njihova bezvremena lica odavala godine. Merilila je imala sjajnu crnu kosu, a opet, Elejna se nimalo ne bi iznenadila kada bi saznala da ona nosi šal duže nego što većina žena, koje nisu Aes Sedai, živi. Što se toga tiče, Kejrejn je isto mogla da bude tako stara. Nijedna od njih nije bila ni blizu njene sopstvene snage u Moći, ali... Sve to iskustvo kao Aes Sedai, sve to znanje. Sva ta... punomoć. Težak podsetnik da joj je samo osamnaest i da je pre samo godinu dana još uvek bila polaznica.
Kejrejn se ne pomeri da odbije Sarejtine predloge. Možda će biti najbolje da se sama brani. „Očito je da ta tajna o kojoj govorite ima neke veze s Kružokom, ali...“
„Srodnice nisu tvoja briga, dete“, oštro ju je prekinula Merilila. Duboko udahnuvši vazduh, ona poravna zlatom protkane suknje od srebrnastosive svile. „Predlažem da se izrekne kazna“, reče ona hladnim glasom.
„Ja je prihvatam i povinujem se tvojoj odluci“, reče Adeleas. Ona se neodobravajuće namršti na Elejnu i odmahnu glavom.
Vandena odmahnu rukom. „Prihvatam i povinujem se. Ali slažem se sa Sedištem zamerke.“ Kejrejnin pogled kao da je imao naznaku sažaljenja. Možda trunku.
Merilila otvori usta.
Pitomo kuckanje na vratima zvučalo je prilično glasno u trenutnoj, gromoglasnoj tišini.
„Šta, za ime Svetlosti?“, ljutito zagunda Merilila. „Rekla sam Poli da nikome ne dopusti da nas uznemirava. Kejrejn?“
Iako nije bila najmlađa, nego najslabija u Moći, Kejrejn ustade i odlebde do vrata. I pored svoje veličine, uvek se kretala kao labud.
