„Ne laži me, devojko. Oči te odaju. Utroba ti se okreće, je l’ tako?“
Jeste. „Naravno da nije. Ako te i naučim ponešto, učiniću to samo zato što sama tako hoću.“ Neće dopustiti toj ženi da joj preti. I poslednji tračak sažaljenja sada je nestao.
„Ne može“, mirno će Sijuan na to. „A sada...“
„Trebalo bi da jedino smrt ne podleže Lečenju.“
„To što bi nešto trebalo da bude, ne znači i da će biti, devojko. Leani i meni su obećali da nas niko neće dirati. Pitaj Faolajn i Emaru kako prolaze oni koji nas zlostavljaju. Njih dve nisu bile ni prve ni najgore, ali su najduže plakale.“
Vreme je da pokuša ono drugo. Nije ništa primećivala dok je bila isprepadana, ali posle... Bio je to samo jedan pogled. „A šta bi Šerijam rekla kad bi saznala da ti i Leana uopšte niste na krv i nož?“ Sijuan ju je mirno gledala. „Misle da su vas ukrotile, zar ne? Što se ti više brecaš na one koji ne mogu da ti uzvrate, to im je milije kad skačeš na svaki njihov mig. Zar su zbog malo durenja zaboravile koliko ste godina vas dve bile kao nokat i prst? Ili ste ih možda uverile kako vam umirivanje nije promenilo samo lica? Kad saznaju da ste im šurovale iza leđa i da ste ih varale, drečaćeš ti jače od svakog drekavca. Šta god to bilo.“ Ni treptaj. Sijuan nije izgubila prisebnost, niti je ičim pokazala da je uhvaćena. A opet, bilo je nečeg u onom pogledu. Ninaeva je bila potpuno sigurna u to. „Hoću da proučavam tebe i Leanu kad god poželim. A i Logana.“ Možda i od njega štošta sazna. Muškarci su drugačiji. Tako će sve moći da sagleda i iz drugog ugla. Naravno, njega ne bi Lečila čak ni kad bi mogla. Randovo je usmeravanje neophodno. Bila je rešena da joj ne promakne više nijedan mukarac koji ume da koristi Moć. „Ako nećeš, slobodno se oprosti i od prstena i od Tel’aran’rioda.“ Zašto li joj je toliko stalo da ode tamo? Možda želi da se podseti kako je to biti Aes Sedai. Ninaeva odlučno uguši sažaljenje koje poče da se budi u njoj. „Zucneš li nekome da smo se predstavljale kao Aes Sedai, neće mi preostati ništa drugo nego da ispričam sve o tebi i Leani. Elejni i meni neće biti prijatno kad istina izbije na videlo, ali ti ćeš plakati duže nego Faolajn i Emara zajedno.“
Zavladao je muk. Kako li toj ženi samo polazi za rukom da izgleda toliko staloženo? Ninaeva je oduvek mislila da to mogu samo Aes Sedai. Usta su joj bila potpuno suva. Ako je progrešila i ako Sijuan odluči da je stavi na probu, dobro je znala koja će na kraju plakati.
Međutim, bivša Amirlin na kraju promrmlja: „Nadam se da je Moiraini pošlo za rukom da nauči Egvenu da bude savitljivija nego ti.“ Ninaeva nije ovo razumela, ali nije ni imala vremena za razmišljanje, pošto se već u narednom trenutku Sijuan povila napred i pružila joj ruku. „Ti čuvaj moje tajne, a ja ću tvoje. Nauči me da koristim prsten i moći ćeš da proučavaš umirivanje i smirivanje koliko ti srce ište.“
Ninaeva je jedva zadržavala uzdah olakšanja dok su se rukovale. Uspela je. Prvi put posle ko zna koliko vremena uspešno se suprotstavila nekome ko je pokušao da je kinji. Gotovo da bi opet smela da se suoči s Mogedijen. Gotovo.
Elejna sustiže Min na zadnjim vratima krčme i pridruži joj se. Ova je pod rukom nosila nešto što je ličilo na smotane dve-tri bele košulje. Sunce je palo nisko na krošnje, a slaba je svetlost prigušila boje prašnjavog dvorišta, na čijem se središtu nalazio veliki panj, nekada verovatno stablo hrasta. Na kamenoj, škriljcem pokrivenoj štali nije bilo vrata, tako da su se lepo videli ljudi koji su se vrzmali unutra. Leana je razgovarala s nekim muškarcem. Zbog grube je odeće ličio na kovača ili kavgadžiju. Ninaevu je zbunilo to što je Leana stajala vrlo blizu njega, kao i način na koji je nakrivila glavu dok ga je gledala. Na kraju ga je čak i pomilovala po obrazu i žurno se vratila u krčmu, a krupajlija je još malo gledao za njom a onda se izgubio u štali.
„Ništa me ne pitaj“, reče Min. „Čudan neki svet dolazi da se vidi s njom i Sijuan, a neki muškarci... Uostalom, i sama si videla.“
Elejnu nije zanimalo šta Leana radi. Međutim, sad kad se konačno našla nasamo s Min, nije znala kako da počne. „A šta to radiš?“
„Perem“, promrmlja Min i ljutito ćušnu one košulje ispod druge ruke. „Ne mogu ti opisati koliko je dobro makar jednom videti Sijuan da se grči pred nekim. Još ne zna hoće li je orao pojesti ili bi se samo igrao, ali sad ima tačno onoliko izbora koliko ga je uvek drugima ostavljala – nimalo!“
Elejna je trčkarala za njom preko dvorišta. Nije znala kako da počne. „Jesi li čula šta nam je Tom predlagao? Ipak smo rešile da ostanemo.“
