Oluja na obzorju полностью

„Bio si dobar, kralju Darline“, kaza mu Rand. „Bilo je krajnje vreme da neko u Tiru nauči da postupa po naređenju. Znam da su tvoji ljudi nestrpljivi, ali neće morati da čekaju još dugo. Napravi mesta za mene u Kamenu i postaraj se za smeštaj Bašerovih vojnika i Aijela."

Darlinova zbunjenost se produbi. „U redu. Dakle, zar nismo potrebni u Arad Domanu?“

„Ono što je Arad Domanu potrebno, niko ne može da mu pruži“, odgovori Rand. „Tvoja vojska će poći sa mnom."

„Naravno, moj gospodaru. A... kuda marširamo?"

„Na Šajol Gul."

Egvena je tiho sedela u svom šatoru, šaka sklopljenih u krilu. Borila se sa svojom zatečenošću, svojim gorućim besom i svojom nevericom. Punačka i lepuškasta Česa tiho je sedela na jednom jastuku u uglu šatora i vezla porub jedne od Egveninih haljina, delujući najzadovoljnije moguće sada kada se njena gospodarica vratila. Šator je bio zaklonjen, podignut u sopstvenom gaju unutar logora Aes Sedai. Toga jutra, Egvena nije dozvolila da je poslužuje bilo ko sem Čese. Oterala je čak i Sijuan, koja je nesumnjivo došla da bi ponudila nekakvo izvinjenje. Egveni je bilo potrebno vreme da razmisli, da se pripremi, da se izbori sa svojim neuspehom.

A to jeste neuspeh. Da, drugi su joj ga nametnuli, ali ti drugi su njeni sledbenici i prijatelji. Spoznaće njen bes zbog svoje uloge u toj propasti, ali ona najpre mora da se zagleda u sebe i da proceni šta je mogla da učini bolje.

Sedela je u svojoj drvenoj stolici visokog naslona, izrezbarenoj po rukonaslonima. Njen šator je bio isti kao i kada ga je ostavila, sto uredan, ćebad skalupljena, jastuci složeni u jednom uglu. Česa ga je očigledno redovno čistila. Kao da je reč o nekom muzeju koji treba da uči decu o prošlosti.

Egvena nije mogla da bude određenija kada je razgovarala sa Sijuan prilikom njihovih susreta u Tel’aran’riodu, ali oni su svejedno došli po nju, suprotno njenim željama. Možda je bila previše tajnovita. Tajnovitost ume da bude opasna. Upravo to je i srušilo Sijuan. Vreme koje je ta žena provela kao glava očiju i ušiju Plavog ađaha naučilo ju je da škrtari s vestima i da ih deli samo kao poslodavac tvrdica na dan isplate. Da su ostale znale koliko je važan posao kojim se Sijuan bavi, možda ne bi rešile da se okrenu protiv nje.

Egvena vrhovima prstiju pređe preko glatke torbice od gusto izatkane tkanine, koju je nosila za pojasom. U njoj beše jedna duga i tanka stvar, koja je ranije toga jutra u tajnosti uzeta iz Bele kule.

Je li pala u istu zamku kao Sijuan? Ta opasnost je postojala. Naposletku, Sijuan ju je obučavala. Da je Egvena s više pojedinosti objasnila koliko joj dobro ide u Beloj kuli, bi li ostali tada zastali?

Teško je odrediti šta da se radi. Amirlin mora da čuva mnoge tajne. Izgubila bi uticaj kada bi svi znali šta ona radi. Ali Egvena je trebalo da bude otvorenija prema Sijuan. Ta žena je previše naviknuta na to da sama povlači poteze. Nagoveštaj toga bilo je i to što je zadržala onaj snevački ter’angreal protivno znanju i željama Dvorane. Ali Egvena je to odobrila, nesvesno ohrabrujući Sijuan da prkosi vlastima.

Da, Egvena je grešila. Ne može da pripiše svu krivicu Sijuan, Brinu i Gavinu. Verovatno je načinila i druge greške; kasnije će morati da razmotri svoje postupke do pojedinosti.

Ali sada je svu pažnju posvetila većoj nevolji. Pogodila ih je nedaća. Izvučena je iz Bele kule na samom rubu uspeha. Šta sada da radi? Nije ustala da zamišljeno korača napred-nazad. To je znak osujećenosti i usplahirenosti, a ona mora naučiti da sve vreme bude suzdržana kako ne bi nehotice zapala u loše navike. I zato je ostala da sedi, držeći ruke na rukonaslonima, odevena u lepu svilenu zelenu haljinu, sa žutim šarama na prsniku.

Baš se čudno osećala što je u toj haljini. Baš pogrešno. Njene bele haljine, premda silom nametnute, postale su nešto nalik znamenju prkosa. To što se sada presvukla značilo je da je njenoj borbi kraj. Iznurena je i telom i duhom od sinoćne bitke, ali ne sme se prepustiti tome. Ovo joj nije prva besana noć pred donošenje veoma važnih odluka i rešavanje veoma velikih muka.

Shvatila je da dobuje prstima po rukonaslonu, pa natera sebe da prekine s tim.

Sada nema nikakvog načina da se vrati u Belu kulu kao polaznica. Njen prkos delovao je samo zbog toga što je bila zarobljena Amirlin. Ako se svojevoljno vrati, smatraće je ih potčinjenom ih bahatom. Sem toga, Elaida će je ovoga puta zacelo pogubiti.

I tako se zaglavila, baš kao kada su je zarobile uhode Bele kule. Ona stisnu zube. Nekada je, pogrešno, mislila da Amirlin nasumična uplitanja Šare neće tako lako bacati. Trebalo bi da ona upravlja događajima. Svi ostali provode vreme odgovarajući na tuđe poteze, ali Amirlin je žena koja dela!