Oluja na obzorju полностью

„Sve polaznice je obožavaju", reče Firejna. „Ako Predstavnice neće da prihvate neku iz drugog ađaha, šta je sa ženom koja nikada nije izabrala ađah? Šta je sa ženom koja ima izvesnog iskustva - ma koliko neopravdanog - u vršenju dužnosti o kojoj razgovaramo?"

Džesa nije mogla a da ne klimne glavom. Ali kako je mlada pobunjenica stekla toliko poštovanje kod Firejne i Adelorne?"

„Nisam sigurna", reče Suejna. „Meni to zvuči kao još jedna ishitrena odluka."

„Zar nisi ti maločas rekla kako moramo da zalečimo Kulu bez obzira na cenu toga?", upita Adelorna. „Zar zaista misliš da postoji neki bolji način da privolimo pobunjenice da nam se vrate?" Okrenu se ka Seranči. „Koji je najbolji način da se uvređena strana umilostivi? Zar to nije da im se učine neki ustupci i da im se prizna da su bile u pravu?"

„Ona ima pravo", priznade Suejna. Namršti se, pa iskapi ostatak čaja. „Svetlosti, ali ona je u pravu, Seranča. Moramo to učiniti."

Siva ih pogleda sve ponaosob. „Niste toliko glupe pa da poverujete da će ova žena dozvoliti da je vučemo za nos? Neću da pristanem na ovo ako jednostavno pokušavamo da napravimo još jednu marionetu. Taj plan je pretrpeo neuspeh - i to težak."

„Čisto sumnjam da ćemo se opet naći u tim okolnostima", odvrati Firejna, blago se smešeći. „Ova... ne popušta pred silom. Pogledajte samo kako je izašla na kraj sa Elaidinim ograničenjima."

„Da“, kaza Džesa, iznenadivši samu sebe. „Sestre, ako pristanemo na ovo, to će biti kraj našeg sna o vladanju iz senke. Bilo to dobro ili ne, postavićemo snažnu Amirlin."

„Što se mene tiče", odgovori Adelorna, „mislim da je to izvrsna zamisao. Prošlo je previše vremena."

Jedna po jedna i ostale se saglasiše.

Sijuan je nepomično stajala pod krošnjom jednog malog hrasta. Logor je opkolio to drvo, tako da je njegov hlad Prihvaćenim i polaznicama postao omiljeno mesto za ručak. Trenutno ih tu nije bilo, pošto su sestre - ovoga puta pokazavši neverovatno dobro prosuđivanje - svima odredile poslove kako se ne bi sakupljale oko šatora u vreme kada Dvorana zaseda.

I tako je Sijuan stajala sama, gledajući kako Šerijam zatvara ulaz u veliki paviljon. Sada kada se Egvena vratila, ona može da prisustvuje zasedanju. Bilo je lako osetiti kako se štit protiv prisluškivanja tka Pečateći zasedanje za Plamen i isključujući radoznale oči.

Nečija šaka pade Sijuan na rame. Nije se lecnula; osetila je kako joj Brin prilazi. Vojskovođa je hodao tiho, premda nije bilo potrebe za tim. Biće on izvrstan Zaštitnik.

On stade pored nje, i dalje joj držeći ruku na ramenu, što je u njoj budilo prijatan osećaj, pa ona dopusti sebi da mu se primakne samo za jedan mali korak. Dobro se osećala zbog njegove visine i stamenosti pored sebe. Kao kad znaš da ti je trup premazan a jedro izatkano od najčvršće tkanine iako je nebo olujno, a more zatalasano.

„Šta misliš da će im reći?", tiho upita Brin.

„Zaista nemam predstave. Pretpostavljam da bi mogla zatražiti moje umirivanje."

„Čisto sumnjam da će to učiniti", kaza Brin. „Ona nije osvetoljubiva. Sem toga, zna da si postupila onako kako si smatrala da moraš - za njeno dobro."

Sijuan se namršti. „Niko ne voli da se njegova naređenja prekrše, a najmanje Amirlin. Platiću za ono što se sinoć dogodilo, Brine. U pravu si kada kažeš da to verovatno neće biti javno, ali brinem se da mi ta devojka više ne veruje."

„A je li to vredelo te cene?"

„Jeste", reče Sijuan. „Ona nije ni shvatala koliko je malo nedostajalo da se ovaj logor otrgne od nje. A mi nismo mogle da znamo je li ona za vreme napada bila bezbedna u Kuli. Ako me je vreme koje sam provela u Beloj kuli nečemu naučilo, onda je to da postoji vreme za pribiranje i planiranje, ali da čovek takođe mora da dela. Ne možeš baš uvek da čekaš na to da budeš siguran."

Osetila je Brinov smešak kroz vezu. Svetlosti, kako je dobro to što opet ima Zaštitnika. Nije ni znala koliko joj nedostaje taj utešni splet osećanja u dubinama njenog uma. Ta postojanost. Muškarci razmišljaju drugačije od žena i stvari koje su njoj zamršene i zbunjuju je, Brinu su neposredne i jednostavne. Odluči i teraj. Takav način razmišljanja sa sobom nosi dragocenu bistrinu. Nije da je on prostodušan - već samo daleko manje sklon tome da žali zbog odluka koje je već doneo.

„A šta je s drugom cenom?", dodade Brin.

Osećala je njegovo kolebanje i njegovu zabrinutost. Okrenu se da ga pogleda, smešeći se zbog njega. „Ti si budala, Garete Brine."

On se namršti.

„To što sam te vezala za mene nikada nije bilo cena", reče mu ona. „Šta god da se drugo desi zbog ove propasti, taj sinoćnji događaj za mene je čista korist."

On se zasmeja. „Pa, moraću dobro da se postaram da moj drugi zahtev bude nerazumniji."

Riblja utroba, pomisli Sijuan. Skoro da je zaboravila na to. Ali plameno je neverovatno da je Brin zaboravio. „A kada to tačno nameravaš da mi izneseš taj nerazumni zahtev?"