Mora da bude veoma delotvorna kada usmerava. Pravo je čudo šta sve žena može da postigne s manje truda.
Bedem se rasprsnu.
Leana se baci u stranu kada je zasu grumenje tla. Zakotrlja se kroz dim, kašljući i držeći se saidara. Bili su to oni šarski muškarci! Nije mogla da vidi njihova tkanja. Diže se na noge, haljine pocepane od praska, sa mnoštvom ogrebotina po rukama. Krajičkom oka videla je nešto plavo kako viri iz obližnjeg jarka. Dosina. Pritrča joj.
Tu je zatekla ženino telo - ali ne i njenu glavu.
Leana smesta oseti skoro nesavladiv osećaj gubitka i žalosti. Dosina i ona nisu bile bliske, ali zajedno su se borile na tom bojištu. Leanu već iznuruje sav taj gubitak i razaranje. Koliko još mogu da izdrže? Koliko će još žena morati da gleda kako ginu?
Nekako se pribra, ali uz velike poteškoće. Svetlosti, ovo je prava nevolja. Očekivali su neprijateljske Gospodare straha, ali tih Šaranaca ima na stotine i stotine. Usmerivači čitavog jednog naroda, svi pripremljeni za ratovanje. Bojište je bilo prošarano komadićima jarkih boja - bile su to izginule Aes Sedai. Njihovi Zaštitnici jurišali su uzbrdo, urlajući od besa zbog gubitka svojih Aes Sedai dok su ih mlazevi Moći sasecali.
Leana se zatetura prema mestu gde se jedna skupina Crvenih i Zelenih borila iz udoline na zapadnoj padini. Zemljište ih je za sada zaklanjalo, ali koliko će te žene moći da izdrže?
Ipak, osećala se ponosno. Nadjačane i brojčano i u Moći, Aes Sedai su nastavljale da se bore. Ova bitka nije bila ni nalik onoj noći kada su ih Seanšani napali i kada je podeljena Kula bila slomljena iznutra. Ove žene bile su nepokolebljive; svakog puta kada budu primorane da se raštrkaju, opet se okupljaju i nastavljaju da se bore. Oganj je padao s neba, ali bezmalo isto toliko letelo je u odgovor, a munje su sevale sa obe strane.
Leana pažljivo priđe toj skupini, pa se pridruži Rečin Konoral, koja je čučala pored jedne stene dok je slala tkanje Vetra na Šarance što su napredovali ka njima. Leana je držala na oku povratna tkanja, pa je jedno skrenula brzim tkanjem Vode, čineći da ognjena kugla sagori i da se rasprši u sićušne varnice.
Rečin joj klimnu u znak zahvalnosti. „A ja mislila da ti više nisi korisna ni za šta sem da očijukaš s muškarcima.”
„Rečin, domansko umeće je u tome da postigneš ono što želiš“, hladno joj odgovori Leana, „sa što je manje moguće truda.“
Rečin frknu i baci nekoliko ognjenih kugli na Šarance. „Moraču te nekom prilikom zamoliti za savet o tome“, kaza joj. „Ako zaista
Ta pomisao je bila toliko besmislena da se Leana umalo grohotom zasmejala iako su obe bile u strašnim okolnostima. Jedna Crvena da stavlja na sebe boje i prahove i da uči domansko umeće upravljanja muškarcima?
Otpor koji su pružale sestre privlačio je sve više šarskih usmerivača. „Ubrzo ćemo morati da napustimo ovaj položaj”, primeti Rečin.
Leana samo klimnu.
„Oni Šaranci...“ procedi Crvena. „Pogledaj ono!“
Leana oštro uzdahnu. Mnoge šarske jedinice u tom delu bojišta nešto ranije su se povukle iz borbe - kao da ih je nešto odvuklo na drugu stranu - ali usmerivači su ih zamenili gomilom prestravljenih ljudi koje su terali ispred sebe kako bi upijali napade. Mnogi su nosili samo palice ili nekakve seljačke alatke, tako da su mogli da se bore njima, ali su se pribijali jedni uz druge i bojažljivo držali to oružje.
„Krv i krvavi pepeo“, opsova Rečin, zbog čega je Leana pogleda izvijajući obrvu. Nastavila je da tka, pokušavajući da pošalje munju iza redova prestravljenih ljudi. Munja je svejedno pogodila mnoge od njih. Leana je osećala mučninu, ali nastavila je da napada.
Dok su njih dve radile, do njih dopuza Manda Van. Čađava i garava, ta Zelena je izgledala užasno.
„Povlačimo se“, reče Manda. „Možda ćemo morati da se poslužimo kapijama.“
„A kuda ćemo?“, upita Leana. „Napustićemo bitku?“
Njih tri zaćutaše. Ne. Nema povlačenja iz ove bitke. Ili će tu da pobede, ili više nema ničega.
„Previše smo raštrkane“, odgovori Manda. „Moramo makar da se povučemo kako bismo se okupile. Moramo da saberemo sve žene na jedno mesto, a ovo je jedino čega mogu da se setim. Sem ako ti nemaš neku bolju zamisao.“
Manda pogleda Rečin. Leana je sada preslaba u moći da bi njeno mišljenje nešto značilo. Opet poče da seče tkanja dok su one dve tiho razgovarale. Obližnje Aes Sedai počeše da se povlače iz udoline i da se spuštaju niz padinu. Okupiće se, otvoriti kapiju prema Dašarskoj kvrgi, pa će onda rešiti šta sledeće da rade.
