Sećanje na svetlost полностью

„Tvoja je dužnost da me opominješ u javnosti ako učinim nešto pogrešno. Međutim, ti nisi učila za ovaj položaj. Najbolje bi bilo da se suzdržavaš dok ti ne obezbedim prikladnu...“

Min se okrenu vojskovođama i gomili posmatrača, a srce joj je panično lupalo. „Kao Istinozborac carice Fortuone sada govorim istinu. Ona je napustila vojske čovečanstva i ne deli svoju snagu u trenutku nužde i potrebe. Njena gordost dovešće do uništenja svih ljudi - na celome svetu.“

Pripadnici Krvi delovali su zgranuto.

„Mlada ženo, nije to tako jednostavno“, odvrati general Galgan. Sudeći po tome kako su ga ostali pogledali, izgleda da se sa Istinozborcem niko ne raspravlja. On svejedno nastavi. „Ovo su složene okolnosti.“

„Imala bih više saosećanja“, odvrati Min, „da ne znam kako je među nama Senkina uhoda.“

Pegava soctin oštro diže pogled.

Moja si, pomislila je Min pa uprla prst u generala Julana. „Abaldare Julane, razotkrivam te! Videla sam znamenja koja mi dokazuju da delaš protiv dobrobiti carstva!“

Prava uhoda se opusti a Min primeti tračak smeška na njenim usnama. To joj je dovoljan dokaz. Dok se Julan glasno branio od tih optužbi, Min spusti iz rukava nož u ruku i baci ga na onu ženu.

Nož se prevrtao u vazduhu - ali tren pre nego što se zario u nju, samo se zaustavio i ostao da visi.

Obližnje damane i sul'dam oštro uzdahnuše. Uhoda s mržnjom pogleda Min, pa otvori kapiju i baci se kroz nju. Tkanja sevnuše za njom, ali ona je nestala pre nego što je većina ljudi na sastanku uopšte shvatila šta se dešava.

„Zao mi je, generale Julane“, izjavi Min, „ali ti si pod Prinudom. Fortuona, očigledno je da Senka čini sve u svojoj moći da nas spreči da se vratimo u bitku. S tim na umu, da li ćeš i dalje biti neodlučna?“

Min pogleda Tuon pravo u oči.

„Ti veoma dobro igraš ove igre“, ledenim glasom prošapta Tuon. „Kada samo pomislim da sam se brinula za tvoju bezbednost zbog toga što sam te dovela na svoj dvor. Izgleda da je trebalo da se brinem za sebe." Tuon gotovo nečujno uzdahnu. „Valjda si mi dala priliku... a možda i dužnost... da postupim kako moje srce nalaže, bilo to pametno ili ne." Ona ustade. „Generale Galgane, okupi vojsku. Vraćamo se na Merilorsko polje.“

Egvena izatka Zemlju i uništi gromade iza kojih su se Šaranci krili. Ostale Aes Sedai smesta napadoše hitajući tkanje kroz vazduh što je pucketao od Jedne moći. Šaranci su umirali u plamenu, munjama i rasprskavanjima.

Ta strana visoravni bila je toliko prekrivena razdrobljenim kamenjem i izrovana da je ličila na ostatke nekog grada nakon stravičnog zemljotresa. I dalje je noć, a oni se bore... Svetlosti, koliko li je vremena prošlo otkad je Gavin umro? Sati i sati.

Egvena se napregnu, odbijajući da dozvoli da je ophrvaju misli o njemu. Tokom svih tih silnih sati njene Aes Sedai i Šaranci borili su se napred-nazad po zapadnoj strani visoravni. Egvena ih je lagano potiskivala na istok.

Povremeno se činilo da Egvenina strana dobija bitku, ali u poslednje vreme sve vise i više Aes Sedai pada od iznurenosti ili od Jedne moći.

Nova skupina usmerivača približavala se kroz dim, povlačeći Jednu moć. Egvena ih je više osećala nego što ih je videla.

„Odbijte njihova tkanja!“, prodra se Egvena stojeći na čelu. „Ja ču napadati, vi nas branite!“

Ostale žene ponoviše njen povik duž čitavog njihovog bojnog reda. Više se nisu borile u raštrkanim odredima; žene iz svih ađaha poredale su se levo i desno od Egvene, a na njihovim bezvremenim licima videla se ogromna usredsređenost. Zaštitnici su stajali ispred njih, pošto jedini način na koji sada mogu da ih brane jeste da sopstvenim telima zaustavljaju tkanja.

Egvena oseti kako joj se Lejlvin približava s leđa. Njena nova Zaštitnica ozbiljno shvata svoju dužnost. Jedna Seanšanka bori se u Poslednjoj bitki kao njen Zaštitnik. Zašto da ne? Čitav svet se rastače. Dokaz tome su pukotine oko Egveninih nogu. One nisu išćilele kao što se ranije dešavalo - tama je ostala. Kobna vatra previše se koristi u tom delu visoravni.

Egvena baci ispred sebe talas vatre nalik na pokretni zid. Leševi buknuše kada zid pređe preko njih, ostavljajući za sobom gomile kostiju koje su se pušile. Tle se zacrnelo od njenog napada, a Šaranci su se ujedinili da bi odbili njeno tkanje. Ona ubi nekoliko njih pre nego što joj razmrskaše napad.

Ostale Aes Sedai skretale su u stranu ili uništavale tkanja kojima su ih oni napadali, a Egvena je prikupila snagu da opet pokuša. Tako si umorna..., šaputao je neki delić nje. Egvena, tako si umorna. Ovo postaje opasno.

Lejlvin priđe, saplićući se o razmrskani kamen, ali svejedno joj se pridruži na čelu. „Majko, donosim vesti“, kaza joj ona onim otegnutim seanšanskim naglaskom. „Aša'mani su povratili pečate. Njihov vođa ih nosi.“

Egvena uzdahnu od olakšanja. Izatka Vatru i ovoga puta je posla u stubovima tako da je plamen obasjavao rascepljeno tle oko sebe. Veoma je brinu one pukotine koje je M’hejl načinio. Poče novo tkanje, pa stade. Nešto nije u redu.