Ali to nije imalo smisla. Čak i mali Dovim trebalo je da bude u stanju da obezbedi dovoljno svetlosti da spreči padanje ljudi u očaj. Pored toga, dani samog Dovima javljali su se negde na svetu svakih nekoliko godina. Predstavljali su neobičnu pojavu, ali nisu bili i izuzetno neobični. Svakako, ako su posledice toga što se na nebu vidi samo jedno malo slabo sunce mogle da izazovu nesagledive psihološke preokrete, onda bi svi brinuli zbog naredne pojeve samog Dovima, do koje je trebalo da dođe, koliko se Binaj sećao, za godinu ili dve. A u stvari niko uopšte o tome nije razmišljao.
Ali ako bi se Dovim našao sam na nebu i nešto se dogodilo, nešto naročito, nešto odista neuobičajeno, što bi zaklonilo i ono malo svetlosti koju je on obezbeđivao…
Tilanda se pojavila pored njega i zlovoljno rekla: Evo ti, Binaje, tvoje solarne projekcije, sve sređene. Ne samo 4200 godina, već u nedogled. Faro mi je predložio kako da to matematički rešim i napravili smo program kojim možeš da ideš do kraja vremena ako želiš, ili unazad do nastanka Vaseljene.“
„Odlično. Nahrani time kompjuter koji koristim, molim te. Dođi ovamo, Faro, molim te.“
Debeljuškasti niski student završne godine dotapka do njega. U tamnim očima mu se očitavala znatiželja. Očigledno je ključao od pitanja šta to Binaj radi; ali poštovao je odnos studnet-profesor i ništa nije kazao, već je samo čekao da čuje šta će mu Binaj reći.
„Ovde na ekranu imam“, poče Binaj, „orbitu koju je Ator predložio za hipotetički Kalgaš Dva. Pretpostaviću da je orbita tačna, jer nam je Ator kazao da je upravo ovakva kakva jeste odgovorna za sve promene naše vlastite orbite i zato što verujem da Ator zna šta radi. Ovde takođe imam, ili ću u svakom slučaju imati kada Tilanda završi prenos podataka, program koji ste ti i ona upravo napravili za solarna kretanja tokom dugog razdoblja. Sada nameravam da pokušam da odredim korelaciju između prisustva samo jednog sunca na nebu i približavanja Kalgaša Dva ovoj planeti, kako…“
„Kako biste mogli da izračunate učestalost pomračenja?“ Kao rafal ispali Faro. „Je l' to, gospodine?“
Brzina kojom je ovaj dečko izvodio zaključke bila je zabavna, ali i pomalo zbunjuća. „U stvari, da. I ti si razmišljao o pomračenjima?“
„Razmišljam o njima od trenutka kada nam je Ator rekao za Kalgaš Dva. Sećate se da je Simbron pomenuo kako bi hipotetički satelit mogao nakratko sakriti svetlost nekih sunaca, a vi ste rekli da bi se to zvalo pomračenje, pa sam ja počeo da nabrajam neke mogućnosti. Međutim, Ator me je prekinuo pre no što sam uspeo bilo šta da kažem, jer je bio umoran i želeo je da pođe kući.“
„I od tada nisi to pomenuo?“
„Niko me nije pitao“, odvrati Faro.
„E, pa, evo tvojih pet minuta. Prebaciću sve što je u mome kompjuteru u tvoj, pa ćemo ti i ja lepo sesti, svaki za sebe, i početi da se poigravamo brojkama. Tragam za jednim naročitim slučajem, u kome je Kalgaš Dva najbliži Kalgašu, a na nebu se nalazi samo jedno sunce.“
Faro klimnu. Krenuo je ka svom kompjuteru brže no što ga je Binaj ikada ranije video da se kreće.
Binaj nije očekivao da će on prvi završiti izračunavanja. Faro je bio poslovično brz u tim stvarima. Ali glavno je bilo da odvojeno rade na tom problemu i da svaki za sebe potvrdi ishod. I tako, kada je Faro tiho frknuo u znak pobede posle izvesnog vremena i skočio da nešto kaže, Binaj mu je nervozno mahnuo da ućuti i nastavio da radi. Bilo mu je potrebno još dugih, sramotnih deset minuta.
Tek su onda brojke počele da se pojavljuju na njegovom ekranu.
Ako su sve pretpostavke koje je pohranio u kompjuter bile tačne… Atorov proračun verovatne mase i orbite nepoznatog satelita, Tilandin proračun kretanja šest sunaca na nebesima… onda je bilo malo verovatno da će Tama doći. Jedina mogućnost koja je mogla da donese potpunu Tamu, bio je dan samog Dovima. Ali činilo se da Kalgaš Dva nema mnogo izgleda da pomrači Dovima. Dani samog Dovima bili su tako retki da je mogućnost da se Dovim nađe sam na nebu u vreme kada je Kalgaš Dva negde blizu Kalgaša tokom kretanja po svojoj dugačkoj orbiti bila neverovatno mala, i Binaj je to znao.
Da li je to odista bilo tako?
Ne. Nije bila neverovatno mala.
Ne baš. Pažljivo je pogledao brojke na ekranu. Izgleda da je postojala izvesna mogućnost međusobnog približavanja. Izračunavanje nije bilo potpuno, ali stvari su se kretale u tom pravcu dok je kompjuter proveravao svaku konjunkciju Kalgaša i Kalgaša Dva tokom razdoblja od 4200 godina. Svaki put kada bi se Kalgaš Dva približio Kalgašu na svojoj orbiti, bio mu je bliži što se više primicao dan samo Dovima na nebu. Brojke su nastavile da se pojavljuju, dok je kompjuter obrađivao sve astronomske mogućnosti. Binaj je posmatrao ekran sa sve većim strahom i nevericom.
Konačno je i to dobio. Sva tri tela su se poređala upravo na odgovarajući način. Kalgaš-Kalgaš Dva-Dovim!
Da! Bilo je moguće da Kalgaš Dva izazove potpuno pomračenje Dovima kad je Dovim bio jedino vidljivo sunce na nebu.
