Ali takav raspored bio je prava retkost. Dovim je morao biti sam na svojoj polulopti i na maksimalnoj udaljenosti od Kalgaša, dok mu je Kalgaš Dva morao biti sasvim blizu. Očigledni prečnik Kalgaša Dva bio bi tada sedam puta veći od Dovimovog. To je bilo dovoljno da sakrije Dovimovu svetlost na više od pola dana, tako da nijedno mesto na planeti ne bi izmaklo uticaju Tame. Kompjuter je izbacio podatak da je do tako izuzetnih okolnosti moglo doći samo svakih…
Binaj zinu. Nije želeo da poveruje u to.
Okrenuo se ka Faru. Mladi student poslednje godine bio je bled od pretrpljenog šoka.
Binaj promuklo reče: „U redu, završio sam, imam broj. Ali prvo mi kaži koji si ti dobio.“
„Kalgaš Dva pomračuje Dovima svakih 2049 godina.“
„Tako je“, s teškom mukom prozbori Binaj. „I ja sam dobio taj broj. Jednom u svakih 2049 godina.“
Osetio je da mu se vrti u glavi. Kao da se oko njega vrtela cela Vaseljena.
Jednom u svakih 2049 godina. Upravo toliko je trajala Godina pobožnosti, prema Apostolima Plamena. Isti onaj broj koji se pojavljuje u Knjizi Otkrovenja.
„…sva će sunca nestati…“
„…Zvezde će nas gađati plamenom sa crnog neba…“
Nije znao šta su to Zvezde. Međutim, Sifera je otkrila brdo na poluostrvu Sagikan na kome su požari uništavali gradove zapanjujuće redovno, otprilike svakih dve hiljade godina. Da li će se pokazati da je tačan broj godina između požara na brdu Tombo… 2049, kada dođu u priliku da izvrše precizne testove sa ugljenikom 14?
„…crno nebo…“
Binaj je bespomoćno zurio u Fara na drugom kraju sobe.
„Kada treba da dođe do narednog dana samo Dovima na nebu?“ upita on.
„Kroz jedanaest meseci i četiri dana“, smrknuto odvrati Faro. „Devetnaestog teptara.“
„Da“, reče Binaj. „Upravo onog dana kada nam je Mondior 71 kazao da će se nebo zacrniti i da će se pojaviti vatra bogova i uništiti našu civilizaciju.“
„Prvi put u svom životu“, reče Ator, „svim srcem se molim da su moji proračuni pogrešni. Ali bojim se da bogovi neće biti toliko milostivi prema meni. Sve neumoljivo vodi do zaključka koji je ušasan čak i kada se o njemu samo razmišlja.“
Prešao je pogledom po sobi, zadržavajući nakratko pogled na svakom od onih koje je pozvao. Mladi Binaj 25, razume se. Širin 501, iz odeljenja za psihologiju. Sifera 89, arheolog.
Jedino snagom volje Ator je uspevao od njih da sakrije strašan umor koji je osećao, pritisak sve večeg očaja, strašan udar koji je pretrpeo zbog svega onoga što je saznao proteklih nedelja. Trudio se da sve to prikrije čak i pred samim sobom. U poslednje vreme bi pokatkad uhvatio sebe kako razmišlja o tome da je suviše dugo živeo; uhvatio bi sebe kako žali što mu nije bilo dozvoljeno da počine pre godinu ili dve. A onda bi nemilosrdno odagnao takve misli iz uma. Atorove osnovne osobine oduvek su bile čelična volja i nepokolebljiva snaga duha. I tako je i sada odbijao, iako su godine podrovale njegovu krepkost, da dozvoli ovim izdajnicima da mu se provuku.
Širinu je kazao: „Koliko sam shvatio, vaše polje je proučavanje Tame?“
Krupnog psihologa sve je ovo, izgleda, zabavljalo. „Pretpostavljam da se to može reći i na taj način. Odbranio sam doktorat na temu 'Tama i njen uticaj na mentalne poremećaje'. Međutim, istraživanje Tame predstavlja samo deo onoga čime se bavim. Zanimaju me masovne histerije svih vrsta… iracionalne reakcije ljudskog uma na preovladavajući podsticaj. Ceo spisak ljudskih ludosti — eto to je ono čime zarađujem za život.
„Dobro“, hladno odvrati Ator. „Neka bude tako. Binaj 25 kaže da ste vi najveći autoritet za Tamu na univerzitetu. Upravo ste videli našu malu astronomsku demonstraciju na ekranu kompjutera. Pretpostavljam da shvatate osnovni smisao onoga što smo otkrili.“
Stari astronom nije znao kako drugačije to da kaže, a da ne zvuči pokroviteljski. Međutim, izgleda da to Širina nije mnogo uvredilo.
Mirno je primetio: „Mislim da sam prilično dobro shvatio. Vi tvrdite da postoji neko tajanstveno, nevidljivo, astronomsko telo veličine planete tolike i tolike mase koje se kreće po orbiti oko Kalgaša na tolikoj i tolikoj udaljenosti; njegova privlačna sila upravo je takva da može biti odgovorna za izvesna odstupanja u teorijskom izračunavanju orbite Kalgaša, koje je otkrio moj prijatelj, ovde prisutni Binaj. Da li sam dovde sve dobro shvatio?“
„Jeste, odvrati Ator. „Sasvim dobro.“
„E, pa“, nastavi Širin, „ispada da se to telo ponekad nađe između nas i jednog od naših sunaca. To se naziva pomračenje. A samo jedno sunce se nalazi u ravni njegove revolucije u tom položaju da može biti pomračeno i to sunce je Dovim. Pokazali ste da do pomračenja može doći jedino kada“, …Širin zastade, namrštivši se… „kada je Dovim sam na nebu. Tada su oboje, i on i takozvani Kalgaš Dva, poređani tako da Kalgaš Dva potpuno zaklanja disk Dovima, te nimalo svetlosti ne uspeva da se probije do nas. Je li i ovo u redu?“
Ator klimnu. „Sve ste savršeno shvatili.“
„Toga sam se i bojao. Nadao sam se da nisam.“
„A sada, što se tiče posledica pomračenja…“ poče Ator.
