Srce zime полностью

„Dijelin je razgovarala s tobom“, zagunđala je podrhtavajući. Dijelin je tvrdila kako žena koja čeka dete svaki dan mora dugo da se šeta. Požurila je da podseti Elejnu da je, u ovom trenutku, bila ona kći naslednica ili ne, ona još uvek samo Visoko sedište Kuće Trakand, a ako Visoko sedište Kuće Trakand želi da razgovara s Visokim sedištem Taravina, to može i dok baza gore-dole hodnicima palate, ili to uopšte neće činiti.

„Monejla je rodila sedmoro dece“, odvrati joj Avijenda. „Ona kaže kako moram da se postaram da budeš na svežem vazduhu.“ Iako nije imala ništa više od šala prebačenog preko ramena, ničim nije pokazivala da primećuje vetar. Mada, Avijenda je bila sposobna koliko i njena sestra da ne primećuje vremenske prilike. Obgrlivši se, Elejna se mrštila.

„Prestani da se duriš, sestro“, reče Avijenda. Pokazivala je prema jednom od štalskih dvorišta, koje se jedva naziralo ispod krovova s belim crepom. „Pogledaj, Riejna Korli već proverava da li se Merilila Seandevin vraća.“ Poznati uzdužni procep svetlosti pojavio se u štalskom dvorištu i okretao se otvarajući u vazduhu deset stopa visoku i široku rupu.

Elejna se namršti nadole, na Riejninu glavu. Ne duri se. Možda nije trebalo da nauči Riejnu Putovanju, pošto Srodnice još nisu Aes Sedai, ali nijedna od preostalih sestara nije imala dovoljno snage da bi im to tkanje radilo, a ako je vetrotragačicama bilo dopušteno da uče, onda je trebalo da tako bude i sa onih nekoliko Srodnica koje su to mogle, po njenom mišljenju. Sem toga, nije mogla sve sama. Svetlosti, je li zima bila ovako ledena pre nego što je naučila kako da spreči vrelinu i hladnoću da je dotiču?

Na njeno iznenađenje, Merilila izjaha kroz prolaz otresajući sneg sa svog tamnim krznom opervaženog ogrtača, praćena stražarima pod kalpacima; bili su odaslati s njom pre sedam dana. Zaida i vetrotragačice bile su veoma neprijatne zbog njenog nestanka, najblaže rečeno, ali Siva je jedva dočekala priliku da pobegne od njih, bez obzira na koliko dugo. Bilo je neophodno svakoga dana proveravati šta je s njom, tako što se otvarao prolaz na istom mestu, pa ipak, Elejna nije očekivala da je vidi još nedelju dana, u najboljem slučaju. Dok je poslednji od deset stražara u crvenim ogrtačima ulazio u štalsko dvorište, vitka niska Siva sestra sjaha, dodajući uzde konjušaru, pa požuri u palatu pre nego što je jedna žena iz štala jedva uspela da joj se ukloni s puta.

„Zaista uživam u svežem vazduhu“, reče Elejna jedva uspevajući da ne cvokoće, „ali ako se Merilila vratila, moram dole.“ Avijenda podiže obrvu, kao da sumnja na izvrdavanje, međutim, prva je požurila ka stepenicama. Merililin povratak je bio važan, a sudeći po njenoj žurbi, donosila je ili vrlo dobre ili vrlo loše vesti.

Kada je Elejna sa sestrom ušla u svoju dnevnu sobu - praćena dvema stražarkama, naravno, koje su stale pored vrata - Merilila je već bila tu. Njen ogrtač, umrljan od vlage, bio je prebačen preko naslona stolice, bledosive jahaće rukavice zadenula je za pojas, a crna kosa joj je vapila za četkom. S ljubičastim polumesecima pod tamnim očima, Merililino bledo lice izgedalo je izmučeno, baš kao što se i Elejna osećala.

Koliko god da se žurila iz štalskog dvorišta, nije bila sama. Birgita, koja se zamišljeno mrštila, stajala je s jednom rukom na izrezbarenom okviru kamina. Drugom je stiskala svoju zlatnu pletenicu, gotovo kao Ninaeva. Danas je bila u širokim zelenim nogavicama i kratkom crvenom kaputiću, što je bio spoj od koga su pekle oči. A kapetan Melar kicoški se pokloni pred Elejnom, mašući uokolo šeširom s belom perjanicom. Njemu ovde nije bilo mesto, ali pustila ga je da ostane, a čak mu se i toplo osmehnula. Veoma toplo.

Punačka mlada služavka, koja je spuštala veliki srebrni poslužavnik na stočić sa strane, žmirnu i raskolačenih očiju se zagleda u Melara pre nego što se dosetila da napravi naklon i udalji se. Elejna zadrža osmeh sve dok se vrata nisu zatvorila. Šta god je bilo potrebno da zaštiti svoje dete, to je bila spremna i da uradi. Na poslužavniku s kujundžijskim radom stajalo je kuvano začinjeno vino za sve ostale i slab čaj za nju. Pa, makar je bio vruć.

„Imala sam mnogo sreće“, kada je konačno sela prodahta Merilila, pri tom preko putira s vinom, bacajući nesigurne poglede ka Melaru. Znala je priču o tome kako je on spasao život Elejni, ali bila je otišla pre nego što su govorkanja otpočela. „Ispostavilo se da je Riejna otvorila svoj prolaz nepunih pet milja od Krajišnika. Nisu se pomakli otkada su stigli.“ Nabrala je nos. „Da nije ovakvo vreme, smrad poljskih nužnika i konjske balege bio bi nepodnošljiv. Bila su u pravu, Elejna. Sve četvoro vladara su tamo, u četiri logora razdvojena po nekoliko milja. Svako vodi jednu vojsku. Već prvog dana našla sam Šijenarce, a posle toga sam većinu vremena provodila u razgovoru sa Easarom od Šijenara i ostalo troje. Svakog dana sastajali smo se u drugom logoru.“