Razuđen među drvećem, logor se činio veći nego što ga je zamišljala. Bez obzira na to da li je pogledala levo, desno ili pred sebe, šatori i vatre za kuvanje, redovi sapetih konja i kola pružali su se u beskraj. Dok su ona i njena pratnja prolazili, vojnici su radoznalo podizali poglede - ljudi grubih lica i obrijanih glava, izuzev jednog čuperka na temenu koji je ponekad bio dovoljno dugačak da im dopire do ramena. Malo ih je nosilo bilo kakav deo oklopa, ali i oklopi i oružje su uvek ležali blizu, pri ruci. Miris nije bio onako loš kao što je Merilila opisala, mada je mogla da razazna slab vonj poljskih zahoda i konjske balege koji se provlačio pod mirisima onoga što se kuvalo u kotlovima. Niko nije delovao izgladnelo, mada su mnogi bili mršavi. Ne mršavi kao da gladuju, u stvari, samo vitki ljudi koji nikada nisu ni imali previše sala na sebi. Zapazila je da nije bilo ražnjeva ni nad jednom vatrom koju je mogla da vidi. Bilo je teže doći do mesa nego do žitarica, mada je, ovako kasno u zimu, već bilo dovoljno teško nabaviti žito. Supa sama po sebi ne može osnažiti ljude isto kao meso. Uskoro će morati da se pokrenu; nije postojalo mesto koje bi na duže moglo da opskrbi četiri toliko velike vojske. Njeno je bilo samo da se pobrine da se pokrenu u pravom smeru.
Nisu svi koje je viđala bili vojnici izbrijanih glava, naravno, mada su ljudi među njima delovali jednako čvrsto. Bilo je tu oružara koji su pravili strele, kovača koji su potkivali konje, pralja koje su mešale ključale kotlove, žena koje su radile iglama a možda su bile krojačice ili supruge vojnika. Jednu vojsku uvek prati mnoštvo ljudi, a ponekad ih bude koliko i samih vojnika. Mada, nije videla nikoga ko bi mogao biti Aes Sedai; teško da bi sestre zasukale rukave i radile drvenim prakljačama nad kotlovima za pranje rublja, ili da bi se odenule u iskrpljenu vunu i sele da zašivaju čakšire. Zbog čega su želele da ostanu skrivene? Oduprla se porivu da prigrli Izvor, da povuče saidar kroz angreal u obliku kornjače na grudima. Svaka bitka u svoje vreme, a ona mora da se bori za Andor.
Pred šatorom daleko većim od svih ostalih koje je mogla videti, od bledog platna s jednim jedinim dugim šiljkom, Kajen sjaha i pruži joj ruku da siđe. Oklevao je, ne znajući treba li isto da uradi i za Birgitu i Avijendu, ali Birgita razreši njegovu nedoumicu glatko sjahavši i predavši uzde jednom vojniku koji je čekao, a Avijenda upola ispade iz sedla. Ona se jeste poboljšala u jahanju, ali uzjahivanje i sjahivanje i dalje su joj bili poteškoća. Gledajući oko sebe iskeženih zuba, da vidi ne smeje li joj se ko, ona poravna svoje debele suknje, a onda skide šal obmotan oko glave i namesti ga sebi na ramena. Birgita je posmatrala kako joj odvođe konja kao da je čeznula da kod sebe ima luk i tobolac koji su ostali na sedlu. Kajen otvori ulaz s jedne strane i pokloni se.
Još jednom duboko udahnuvši dabi se smirila, Elejna povede druge dve žene unutra. Nije mogla dopustiti da je doživljavaju kao molioca. Nije bila ovde da moljaka niti da se brani.
Kada su ušle, Merilila dolebde preko slojeva ćilima postavljenih po tlu. Osmeh sićušne Sive nije bio baš pun olakšanja, ali je bilo očigledno da joj je drago što vidi Elejnu. Osim nje bilo je još samo petoro prisutnih, dve žene i tri muškarcn, pri čemu je jedan od njih bio sluga - stari konjanik, sudeći po njegovim iskrivljenim nogama i licu punom ožiljaka - koji je došao da uzme ogrtače i rukavice (i da žmirne kad je ugledao Avijendu) pre nego što se povukao do jednostavnog drvenog stola na kome je stajao srebrni poslužavnik sa izduženim vrčem i mnogo pehara. Ostalih četvoro vladalo je zemljama Krajina. Raštrkane logorske stolice bez naslona i četiri velika mangala u kojima je sijao užareni ugalj dopunjavali su nameštaj u šatoru. Ovo nije bila ona vrsta prijema koju bi kći naslednica Andora mogla da očekuje, sa uljudnostima i mnogo posluge i opuštenim ćaskanjem pre nego što se pređe na ozbiljnu raspravu s vladarima uz čija ramena stoje savetnici. Zatekla je ono čemu se nadala.
Lečenje je uklonilo tamne krugove oko Merililinih očiju pre nego što je napustila palatu, i ona, s jednostavnim dostojanstvom, predstavi Elejnu. „Ovo je Elejna Trakand, od Zelenog Ađaha, kao što sam vam rekla.“ Samo to i ništa više. Elejna je od Vandene saznala dovoljno da bi mogla da razlikuje četvoro vladara koji su se našli pred njom.
