„Da li te stalno prate ovakve nevolje s ženama?“, blago upita i krezubo se isceri. Bio je ogrnut plaštom, a zavežljaj sa stvarima bio mu je privezan preko leđa.
„Uvek“, odgovori Met kiselo i zastenja kada ga njeno koleno udari u bolni kuk. Uspevši da jednom rukom razveže svoj šal, priveza njime onaj veo koji je natrpao Tuon u usta, usput zaradivši ugriz za palac. Svetlosti,
„Nisam znao da si ovo nameravao“, primeti Noel, nimalo zadihan uprkos tome što se sićušna žena bacakala u njegovom zagrljaju, „ali kao što vidiš, i ja noćas odlazim. Mislio sam da će za dan ili dva ovde postati nelagodno nekome kome si ti dao mesto za spavanje.“
„Pametna odluka“, promrmlja Met. Svetlosti, trebalo je da se seti da upozori Noela.
Spusti se na kolena, uglavnom uspešno izbegavajući Tuonino ritanje, taman dovoljno dugo da je zgrabi za noge. Izvadivši nož iz rukava, poče da joj seče rub haljine i otkide dug kaiš kojim joj uveza gležnjeve. Sva sreća što je to uvežbao s Tilin. Nije navikao da vezuje žene. Otkinuvši od ruba njene podsuknje drugo parče tkanine, diže venac dragulja s poda i ustade stenjući - prvi put zbog napora, a drugi put zbog dvonožnog udarca od kojeg mu je bok sevao. Kada joj je vratio venac na glavu, Tuon ga je pogledala pravo u oči. Prestala je da se bacaka, shvativši da je to beskorisno, ali nimalo se nije bojala. Svetlosti, da je on na njenom mestu, odavno bi se uneredio.
Tada napokon stiže Džuilin, ogrnut plaštom i u punoj opremi, s kratkim mačem i zarezanim mačolomcem za pojasom, i svojim tankim štapom od bambusa u ruci. Za desnu ruku držala ga je jedna vitka tamnokosa žena u debeloj beloj odori kakvu nose da’kovejl. Bila je lepuškasta ali nekako natmurena, s napućenim usnama, i pet-šest godina starija nego što je Met očekivao; krupne tamne oči preplašeno su bacale poglede na sve strane. Čim ugleda Tuon, zaskiča i pusti Džuilina kao da je oprljena, pa se baci na pod pored vrata i spusti glavu sve do kolena.
„Morao sam ispočetka da nagovaram Teru da pobegne“, uzdahnu hvatač lopova i zabrinuto je pogleda. Samo je tim rečima objasnio svoje kašnjenje, a onda je pogledao Noelovo breme. Zadigavši onaj besmisleni kupasti crveni šešir, počeša se po glavi. „A šta ćemo s njom?“, jednostavno upita.
„Ostavićemo je u konjušarnici“, odgovori Met. To ako je Vaninu pošlo za rukom da ubedi konjušare da puste njega i Harnana da se postaraju za konje onih glasnika koji su pristigli. To mu se činilo samo kao jedna predostrožnost više, ne preko potrebna. Sve do sada. „Ostavićemo je u seniku. Ne bi trebalo da je pronađu pre jutra, kada skidaju sveže seno.“
„A ja mislio da je otimaš“, uzdahnu Noel, spuštajući Tuonine vezane noge na pod i hvatajući je za nadlaktice. Visoko dignute glave, sićušna žena ga je prezrivo pogledala, ne otimajući se. Iako su joj usta bila zapušena, izraz njenog lica odisao je prezirom. Prestala je da se otima ne zato što je to beznadežno, već zato što je tako rešila.
U hodniku koji vodi do predvorja začuli su korake - i to sve jače. Možda je to napokon Egeanin. Mada, kako je noć počela, može to biti i Mrtva straža. I to ogijerska.
Met žurno pokaza ostalima da se zaklone za uglove, tako da niko ne može da ih vidi s vrata, a onda odšepa da pokupi svoje crno koplje. Džuilin povuče Teru na noge i odvuče je nalevo, gde ona čučnu u ugao, a on stade ispred nje držeći štap obema rukama. To je na prvi pogled bilo krhko oružje, ali hvatač lopova ga je koristio izuzetno vešto. Noel odvuče Tuon u suprotni ugao i pusti joj jednu ruku da bi gurnuo šaku pod kaput, gde je držao svoje duge noževe. Met stade usred sobe, leđima okrenut kiši i mraku, i ispruži ašandarei. Ko god da uđe kroz ta vrata, on neće moći da skakuće po predvorju kad mu je kuk sav ukočen od Tuoninih udaraca - ali ako dođe do najgoreg, ostaviće svoj trag bar na nekolicini.
Kada Egeanin prođe kroz vrata, njemu ruka s kopljem klonu od olakšanja. Dve sul’dam uđoše za njom, a za njima Domon. Met tada prvi put ugleda Edesinu, mada mu se učini da se seća kako ju je video jednom kad su izvodili damane u šetnju - bila je to vitka i zgodna žena odevena u jednu od onih jednostavnih sivih haljina, crne kose koja joj je padala do struka. Iako je a'damom bila vezana za Setino zapešće, Edesina je smireno gledala šta se dešava. Možda i jeste Aes Sedai na povocu, ali očigledno Aes Sedai uverena da će joj taj povodac uskoro skinuti. S druge strane, Teslin je sva podrhtavala od nestrpljenja, oblizujući se i piljeći u vrata koja vode u dvorište. Rena i Seta poteraše dve Aes Sedai iza Egeanin, ne skidajući pogled s vrata.
