Tornjevi ponoći полностью

Koljač je nestao baš pre nego što će ga čekić pogoditi, pa se pojavio odmah pored Perina. Perin nestade kada Koljač zamahnu, pa mu se pojavi s leve strane. Tako su se oni vrteli jedan oko drugoga napred-nazad, nestajući i opet se pojavljujući, sve vreme se boreći da zadaju udarac.

Perin prekinu taj ciklus i premesti se pored jednog od velikih kipova na tom krovu - statue nekog nadmenog vojskovođe. Zamahnu čekićem i udari kip, povećavajući silinu svog udarca. Parčad statue prasnu prema Koljaču. Ubica vukova se pojavi, očekujući da zatekne Perina pored sebe. Umesto toga, zasu ga oluja kamenih krhotina i prašine.

Koljač zaurla kada mu kameni opiljci rasekoše kožu. Plašt mu smesta postade kao čelik, odbijajući kamene krhotine. On zamahnu plaštom i čitava zgrada se zatrese. Perin opsova i skoči tren pre nego što se krov uruši.

Perin je leteo kroz vazduh pretvarajući se u vuka pre nego što se dočekao na obližnji krov. Koljač se pojavio ispred njega, s napetim lukom u rukama. Mladi Bik zareža, zamišljajući kako snažan vetar duva, ali Koljač nije odapinjao. Samo je tu stajao, kao da je...

Kao da je samo kip.

Perin opsova i izvrnu se baš u trenu kada jedna strela prolete pored njega, promašujući mu pojas za dlaku. Pravi Koljač stajao je nedaleko odatle; nestade, ostavljajući za sobom neverovatno vernu statuu, koju je stvorio kako bi Perinu skrenuo pažnju.

Perin duboko udahnu i učini da mu znoj nestane s veđa. Koljač bi mogao da dođe iz bilo kog pravca. On podiže zid iza leđa i pažljivo ustade, šestareći pogledom preko krova. Kupola se nad njim zatrese. Već se navikao na to - premešta se kako se on kreće.

Ali on se ne kreće.

Prestravljeno spusti pogled. Vrećica je nestala - odsekla ju je strela koju je Koljač odapeo na njegov struk. Perin jurnu prema rubu krova. Koljač je trčao ulicom, držeći vrećicu u ruci.

Vuk skoči iz jedne uličice i obori Koljača na zemlju. Skakač.

Perin se za tren oka stvori pored njih i napade. Koljač opsova i nestade ispod Skakača, pa se pojavi na kraju ulice. Poče da beži, tako munjevito da za sobom ostavi svoju rastopljenu sliku.

Perin pojuri za njim, a Skakač mu se pridruži. Kako si me našao?, posla Perin.

Vi ste dva budalasta šteneta, posla mu Skakač. Veoma glasna. Kao mačke kad sikću. Lako vas je naći.

Namerno nije pokazao Skakaču gde se nalazi. Nakon što je video Hrastovu Plesačicu kako umire... pa, ovo je Perinova bitka. Sada kada je ter’angreal daleko od Geldana i njegovi ljudi mogu da pobegnu, ne želi da se igra sa životima drugih vukova.

Ne da će Skakač otići ako bi mu to rekao. Opet režeći, Perin pojuri za Koljačem, s vukom pored sebe.

Egvena čučnu pored zida hodnika, boreći se za dah dok joj je znoj klizio s veđa. Preko puta nje, rastopljeni kamen hladio se od mlaza ognja.

Hodnikom Kule vladao je muk. Nekoliko svetiljaka treperilo je na zidu. Kroz jedan prozor videla je purpurno nebo, između Kule i mračnih oblaka.

Činilo joj se da se već satima bori, mada je verovatno prošlo tek petnaest minuta. Više ne zna gde su Mudre.

Počela je da se šunja napred, služeći se tkanjem protiv prisluškivanja da utiša svoje korake sve dok nije stigla do jednog ugla i provirila. Mrak u oba smera. Egvena nastavi da se šunja napred, krećući se oprezno i odlučno. Kula je njen domen. Osećala se ugroženo, kao kada su Seanšani napali. Međutim, ova bitka je veoma drugačija od borbe protiv Seanšana. Neprijatelj je tada bio smeo i lako uočljiv.

Slabašna svetlost pojavila se ispod jednih vrata. Ona se premesti u tu prostoriju i pripremi tkanje. Dve žene su tu razgovarale šapatom, dok je jedna od njih držala svetlosnu kuglu. Evanelejn i Mestra, dve Crne sestre koje su pobegle iz Bele kule.

Egvena baci vatrenu kuglu koja buknu oko Mestre i uništi je. Evanelejn ciknu, a Egvena se posluži nečim što ju je Ninaeva naučila - zamislila je da je Evanelejn glupa, da ne može da razmišlja i da ne može da povlači nikakve poteze.

Ženi se oči zastakliše i usta rastvoriše. Misao je brža od tkanja. Egvena se pokoleba. Šta sada? Da je ubije, dok ona ne može da se brani? Utroba joj se prevrnu na tu pomisao. Mogla bih da je zarobim. Da odem i da...

Neko se pojavi u prostoriji pored nje. Pridošlica je nosila crninu - veličanstvenu haljinu sa srebrnim porubom. Tama se komešala oko nje, sačinjena od zavrtloženih traka tkanine, a suknja se mreškala. Sve je to delovalo neprirodno i zadivljujuće; moguće samo tu, u Tel’aran’riodu.

Egvena pogleda ženu u oči. Behu krupne i plave, na licu oštrih crta s crnom kosom podšišanom u visini brade. Te oči bile su moćne i Egvena je smesta shvatila sa čime je suočena. Zašto da se uopšte bori? Ne može da...

Egvena oseti kako joj se um menja i miri sa sudbinom. U naletu straha poče da se bori protiv toga i u trenutku čiste svesti posla sebe daleko odatle.

Egvena se pojavi u svojim odajama, pa se uhvati za glavu i sede na krevet. Svetlosti, ta žena je toliko snažna.