„Samo povremeno, milostivi", doviknu mu Grejdi. „Ko god da je, nije preterano snažan. A nije se ni pridružio bici. Mislim da samo dovodi Troloke, skačući ovamo s pesnicama Troloka, a onda smesta skačući nazad da ih dovede još."
„Motri na njega", reče mu Perin. „Vidi možeš li da ga smakneš."
„Da, moj lorde", odgovori Grejdi pozdravljajući.
Dakle, nije reč o jednom od Izgubljenih, koji neposredno dovodi Troloke. To ne znači da sve to nije maslo nekoga od njih, već samo da oni nisu rešili da se neposredno umešaju. „Vas tri, odlazite u pozadinu", obrati se Perin Faili, Berelajn i Alijandri, dižući čekić. Troloci su počeli da jurišaju uz padinu. Mnogi su padali pod strelama, ali bilo ih je toliko da će neki neumitno ubrzo stići do vrha. Vreme je za bitku.
„Mužu moj, ne znaš koliko ih je", tiho mu kaza Faila. „Samo naviru. Šta ako nas nadvladaju?"
„Povući ćemo se kroz kapiju ako stvari pođu po zlu. Ali neću im dopustiti da bez borbe pregaze Bele plaštove - nemam namere da nijednog čoveka prepustim Trolocima, čak ni ljude poput njih. Zanemarili su Dve Reke kada smo mi bili napadnuti. Pa, ja nemam namere da učinim isto. I to je to."
Faila se odjednom nagnu i poljubi ga. „Hvala ti."
„Na čemu?"
„Na tome što si takav čovek", odgovori mu ona, pa okrenu konja i povede druge dve odatle.
Perin odmahnu glavom. Brinuo se da će morati narediti Grejdiju da je obmota Vazduhom i odvuče odatle. Opet se okrenu prema nadirućim Trolocima. Dvorečani im nisu olakšavali uspon, ali ponestajalo im je strela.
Perin diže Ma’alejnir. Delimično mu je bilo žao što će to oružje zaliti krvlju tako brzo nakon što je nastalo, ali većim delom mu je bilo drago zbog toga. Ti Troloci - i oni koji ih predvode - doveli su do Skakačeve smrti.
Pesnica Troloka stiže do vrha brda, predvođena jednom Seni s crnim mačem, dok je druga Sen prilazila iza njih. Perin zaurla i jurnu, visoko dižući čekić.
Galad opsova, pa okrenu Stamenog i spusti mač na vrat jednog Troloka s medvedom glavom. Mračna i gusta krv bučno pokulja, ali te zveri je užasno teško ubiti. Galad je slušao priče i vežbao s ljudima koji su se borili protiv Nakota Senke. Ipak, iznenadila ga je njihova žilavost.
Morao je da zaseče stvora još tri puta pre nego što je ovaj pao. Ruka ga je već bolela. U borbi protiv takvih čudovišta nema nikakve prefinjenosti. Služio se mačevalačkim stavovima za borbu iz sedla, ali najčešće najneposrednijim i najsurovijim. „Drvoseča seče granu", „mesečev srp", „kresanje varnice".
Njegovi ljudi ne prolaze dobro. Sabijeni su, tako da više nema mesta za koplja. Juriši su neko vreme dobro radili, ali teška konjica bila je primorana da se povuče iza pešadije, tako da je sada čitava njegova vojska prisiljena da se povlači prema istoku. Amadičani popuštaju, a silina napada prevelika je da bi konjica opet mogla da izleti u juriš. Deca na konjima mogu samo da divlje vitlaju oružjem, pokušavajući da sačuvaju glave.
Galad okrenu Stamenog, ali dva Troloka režeči skočiše na njega. On jednog brzo zaseče preko vrata, služeći se potezom zvanim „čaplja grabi srebrenperku", ali stvorenje pade na Stamenog, zbog čega se konj zanese. Druga grdosija zaseče konja po vratu, a konj pade.
Galad jedva stiže da se baci iz sedla, pa tresnu na zemlju u istom trenutku kada se Stameni skljoka, dok su mu se noge trzale, a iz vrata liptala krv preko belih sapi. Galad se zakotrlja, mača okrenutog u stranu, ali dočekao se nezgodno. Uvrnuo je gležanj tako da mu je sevao od bola.
Ne obraćajući pažnju na povredu, on diže mač na vreme da odbije bočni napad jednog devet stopa visokog čudovišta smeđe njuške koje je bazdilo na smrt. Galad opet izgubi ravnotežu zbog toga što je zaustavio taj udarac.
„Galade!"
Prilike u belom zariše se u Troloke. Smrdljiva krv rasu se vazduhom. Bele prilike padoše na zemlju, ali Troloci ustuknuše. Bornhald ustade boreći se za dah dok mu je mač bio ispružen, a štit ulubljen i isprskan tamnom krvlju. S njim su bila četvorica. Dvojica drugih koji su s njim došli bili su ubijeni.
„Hvala ti", kaza mu Galad. „Vaši atovi?"
„Sasečeni", odgovori mu Bornhald. „Mora da imaju naređenja da napadaju konje."
„Ne žele da pobegnemo", reče Galad. „Niti da pripremimo juriš." Baci pogled niz bojni red vojnika, koji su se borili za svoje živote. Dvadeset hiljada ljudi delovalo je kao velika vojska, ali vojni poredak je u pravoj pometnji - a Troloci i dalje naviru, talas za talasom. Severni deo bojnog reda Dece Svetla počinje da se urušava, a Troloci se probijaju i kao mašice opkoljavaju Galadovu vojsku. Presekli su im put sa severa i juga, pa ih pribili uz brdo. Svetlosti!
„Pojačajte pešadiju na severu!" zaurla Galad. Potrča u tom smeru što je brže mogao. Gležanj mu se bunio, ali i dalje ga je slušao. Ljudi mu se pridružiše. Odeća im više nije bila bela.
Galad zna da se većina vojskovođa, poput Gareta Brina, ne bori u prvim redovima. Suviše su bitni za to, a njihovi umovi su neophodni da bi se vodila bitka. Možda je Galad trebalo da postupi isto. Sve se oko njega raspada.
