Bodež snova полностью

„Polako, majko.“ Pošto je trgovina zagušena, u gradu je već počela da se oseća glad. Uskoro će svi početi da gladuju, ako se ulazi u luke ne raščiste. Čak i odsecanje dela lanca koji je još od gvožđa, u Južnoj luci, pokazalo se nedovoljnim da bi se propuštalo dovoljno brodova da se Tar Valon prehranjuje. Kada je Tarni naposletku pošlo za rukom da je ubedi u neophodnost toga, Elaida je naredila da se kule koje nose lance sruše, kako bi ti ogromni komadi kuendilara mogli da se uklone. Ali, baš kao zidovi, kule su podignute i osnažene pomoću Moći, pa samo Moć može da ih rastavi. To nije nimalo lako. Prvobitni graditelji dobro su uradili svoj posao, a te zaštite izgleda da nisu mrdnule ni za dlaku. „Za sada Crvene obavljaju većinu posla. Sestre iz ostalih ađaha povremeno dolaze, ali svega nekoliko njih. Doduše, očekujem i da će se to ubrzo promeniti.“ Sve znaju koliko je taj posao nužan, ma koliko ga mrzele – nema te sestre kojoj može da se dopadne da na taj način kuluči; Crvene koje su obavljale većinu posla svakako su zbog toga dovoljno gunđale – ali naređenje je došlo od Elaide, a u današnje vreme to uzrokuje otezanje i odugovlačenje.

Elaida teško uzdahnu, pa otpi jedan dug gutljaj. Izgledalo je kao da joj je potreban. Stiskala je pehar toliko jako da su joj tetive na ruci iskočile. Pređe preko svilenog tepiha kao da hoće da udari Tamu. „Opet mi prkose. Opet! Tarna, pokoriće mi se. Hoće! Napiši tu naredbu i kada je potpišem i stavim pečat na nju, postavi je u odajama svih ađaha.“ Stade ispred Tarne tako da su im se nosevi skoro dodirivali, a njene tamne oči zablistaše kao da je gavran. „Predstavnice bilo kog ađaha koji ne pošalje srazmeran broj sestara ići će na svakodnevne pokore kod Silvijane, sve dok se to ne ispravi. Svakodnevne! A Predstavnice ma kog ađaha koji pošalje sestre na one... na one pregovore postupiće isto. Ispiši to da potpišem!“

Tarna duboko udahnu. Pokore možda urode plodom a možda i ne, u zavisnosti od toga koliko su Predstavnice rešene, kao i glave ađaha – doduše, ne misli da bi stvari mogle da pođu po zlu toliko da one u potpunosti odbiju da prihvate pokoru; to bi začelo bio Elaidin kraj, a možda i kraj Kule. Ali javno postavljanje naredbe, tako da Predstavnice nemaju iza čega da se sakriju i sačuvaju dostojanstvo, nije najbolji način da se to postigne. Zapravo, lako je moguće da je to najgori način. „Ako bih mogla da predložim“, poče što je nežnije mogla. Ona nikada nije bila poznata po nežnosti.

„Ne možeš“, oštro je prekide Elaida. Otpi još jedan veliki gutljaj, iskapivši pehar, pa pređe preko tepiha da ga opet napuni. Previše pije u poslednje vreme. Tarna ju je čak jednom videla pijanu! „Kako Silvijana napreduje s malom Al’Verovom?“, upita sipajući.

„Egvena provodi skoro polovinu svakog dana u Silvijaninoj radnoj sobi, majko.“ Pazila je da joj glas bude bezizražajan. Bio je to prvi put da se Elaida raspituje za tu mladu ženu otkako je pre devet dana zarobljena.

„Toliko? Hoću da bude ukroćena, a ne slomljena.“

„Ja... sumnjam da će biti slomljena, majko. Silvijana će paziti da do toga ne dođe.“ A i ta devojka se nešto pita. Ali to nije za Elaidine uši. Urlala je na Tarnu više nego dovoljno, tako da je ona naučila da izbegava teme koje samo dovode do dreke. Neponuđeni saveti i predloži nisu ništa beskorisniji od neprihvaćenih saveta i predloga, a Elaida skoro nikada ne prihvata ni jedne ni druge. „Egvena je tvrdoglava, ali očekujem da će uskoro popustiti.“ Mora. Kada je Galina batinala Tarnu da bi iz nje izbila unutrašnji otpor, u to nije ulagala ni desetinu napora koji Silvijana ulaže u Egvenu. Ta devojka mora ubrzo popustiti pred time.“

„Izvrsno“, promrmlja Elaida. „Izvrsno.“ Osvrnu se, a lice joj beše maska spokoja – ali oči su joj i dalje blistale. „Stavi je na spisak onih koje me poslužuju. Zapravo, odredi je da me noćas poslužuje. Može da služi večeru za Mejdani i mene.“

„Biće kako zapovedaš, majko.“ Izgleda da je još jedna poseta nadzornici polaznica neizbežna, ali Egvena bi nesumnjivo zaradila potpuno isti broj tih poseta i da se nikada ne približi Elaidi.

„A sada, Tarna, da čujem tvoje izveštaje.“ Elaida opet sede i prekrsti noge.

Vrativši na poslužavnik pehar s vinom koji je jedva pipnula, Tarna uze svoje korice za spise i sede u stolicu u kojoj je sve do maločas bila Mejdani. „Majko, izgleda da ponovno postavljanje zaštite ne daje pacovima da uđu u Kulu“, ali koliko dugo – to je sasvim drugo pitanje; ona lično svakoga dana proverava te zaštite, „ali u dvorištu Kule viđeni su gavranovi i vrane, tako da zaštite na zidovima mora da...“