Rand uze šoufu od Ruarka, pa je ispusti. Obličje nalik slepom mišu prelete preko mesečevog lica, pa obiđe dalju stranu kanjona i nestade u tami. „Love mene. Neka mi vide lice.“ Moč proključa u njemu; mač je blestao kao malo sunce. „Ne mogu me pronaći ako me ne vide.“ Nasmejao se, jer nikom drugom nije bilo smešno, i pojurio nizbrdo, prema zvucima bitke.
Met izvuče koplje iz grudi jednog Troloka s veprovskom njuškom, pa kleče i osmotri mesečinom obasjan mračni ulaz u kanjon tražeći još nekog. Spaljen bio Rand! Nijedna od prilika koje su se kretale ne beše dovoljno velika za Troloka. Uvek me navlači na ove krvave spodobe! Ranjenici su tiho ječali. Senovita prilika, Moirainina kako mu se činilo, klečala je među oborenim Aijelima. Njene plamene kugle su zaista bile zadivljujuće, skoro kao Randov mač koji ispaljuje usijane strune. Oružje je još uvek svetlelo, tako da je Rand bio optočen svetlošću. Trebalo je da ostanem u postelji, eto šta je trebalo da činim. Krvavo je hladno, a nemam nikakve veze sa ovim! Pojavilo se još Aijela, još žena u suknjama koje su došle da pomognu ranjenima. Neke od tih žena nosile su koplja; možda inače nisu ratnice, ali ako je uporište napadnuto, nisu nameravale da stoje i gledaju.
Kraj njega zastade jedna Devica i skide veo. Nije mogao da razazna njeno lice skriveno senkama mesečine. „Vešto pleseš koplja, kockaru. Čudni su ovo dani kad su Troloci došli među Hladne stene.“ Osvrnula se prema senovitoj prilici Moiraini. „Možda bi se i probili da ne beše Aes Sedai.“
„Nije ih bilo dovoljno za to“, reče on bez razmišljanja. „Ovde su samo odvlačili pažnju.“ Da bi Draghkari neometano prodrli do Randa?
„Mislim da si u pravu“, polako je odgovorila. „Jesi li ti predvodnik u borbi među mokrozemcima?“
Zažalio je što je uopšte progovarao. „Ne, učio sam iz jedne knjige“, promrsi i okrenu se. Krvavi delovi tuđih krvavih sećanja. Možda će torbari posle ovoga biti voljni da krenu.
Međutim, kada je prišao zapregama, ni Keile ni Kadera nije bilo na vidiku. Kočijaši su se šćućurili zajedno; među njima su užurbano kružili krčazi nečeg što je mirisalo kao ona dobra rakija koju prodaju. Uznemireno su gunđali, iako nisu ni omirisali Troloke. Isendra je stajala na stepeništu Kaderovih kola, mršteći se za sebe. Uprkos nabranom čelu, bi
„Kojim su putem otišli?“, upita Rand.
„Na sever“, odgovori Ruark. „Bez sumnje, Kuladin želi da susretne Sevanu na putu za Alkair Dal, da bi je podbunio protiv tebe. Možda će uspeti. Jedini razlog što je ona položila nevestinski venac pod Suladrikove, a ne Kuladinove noge, bila je želja da se uda za poglavara klana. Ali rekao sam ti da od nje možeš da očekuješ nevolje. Sevana uživa da stvara neprilike. Ali to ne bi trebalo da je bitno. Ako Šaidoi neće da te prate, gubitak nije veliki.“
„Namerio sam da pođem u Alkair Dal“, odlučno kaza Rand. „Smesta. Izvinjavaću se svim poglavarima koji se osete poniženim što su zakasnili, ali neću pustiti Kuladina da predugo bude sam. Neće njemu biti dosta da podbuni Sevanu. Ne mogu mu pokloniti mesec dana.“
Tren potom, Ruark reče: „Možda si u pravu. Donosiš promene, Rande al’Tore. Videćemo se u zoru. Izabraću deset Crvenih štitova za moju čast, a Device će biti tvoja pratnja.“
„Zelim da pođem čim se prvi zrak svetla ukaže na nebu, Ruarče. Hoću da uz mene bude svaka ruka koja može podići koplje ili napeti luk.“
„Običaji...“
„Nisam predviđen običajima, Ruarče.“ Randov glas je mogao skršiti stene ili zalediti vino. „Moram da uvedem nove običaje.“ Grubo se nasmejao. Avijenda beše zapanjena, a čak je i Ruark izgledao zatečeno. Samo se Moirainin pronicljivi pogled nije menjao. „Neka neko obavesti torbare“, nastavi Rand. „Neće želeti da propuste vašar, ali ako one ljudine nastave da piju, biće previše mamurni da upravljaju kolima. Šta je s tobom, Mete? Polaziš li i ti?“
Svakako nije želeo da mu torbari uteknu, da mu utekne prilika da napusti Pustaru. „Oh, uz tebe sam, Rande “ Što je najgore od svega, to je zvučalo ispravno. Krvavi ta’veren, kako me vuče! Kako li se Perin oslobodio? Svetlosti, šta bih dao da je on uz mene. „Izgleda đa zaista jesam.“
Naslonio je koplje na rame i pošao uzbrdo. Još je imao vremena da bar malo odspava. Iza sebe začu Randa kako se prigušeno smeje.
Elejna je trapavo stezala dva tanka crvena štapića, trudeći se da ih pravilno postavi među prste. Surse, podsetila se. Nisu to štapići, već surse. Glupav način jela, kako god da se zove.
