Prošla su tri dana ispunjena tolikom vrelinom i vlagom u vazduhu da su čak i Tairenci time bili pogođeni. Čitav grad postao je usporen i letargičan, a pogotovo Kamen. Sluge su skoro spavale na poslu, a Madžhera od nemoćnog besa gotovo čupala svoje pletenice, ali ni ona nije bila u stanju da smogne snage da ih prekori. Branitelji Kamena mlitavo su stajali na položajima, kao napola istopljene sveće, a njihove zapovednike više je zanimalo rashlađeno vino nego obilazak straže. Visoki lordovi uglavnom su se držali svojih odaja i spavali tokom najvrelijeg dela dana. Nekoliko njih je i napustilo Kamen da bi pobeglo na svoja imanja, daleko na istoku, u podnožju Kičme sveta, i potražilo utočište u tamošnjoj svežini. Za divno čudo, samo su stranci, koje je vrućina zapravo najviše mučila, nastavili sa svojim životima, a možda i ubrzali. Njima nije smetala teška vrelina koliko sati koji su munjevito prolazili.
Met je brzo otkrio da je bio u pravu u vezi s mladim plemićima koji su videli kako karte pokušavaju da ga ubiju. Ne samo da su ga izbegavali, već su i među svojim prijateljima proneli vest o onome što se desilo – uglavnom iskrivljenu. Svi živi u Kamenu što su imali nešto malo novca smesta bi pobegli od njega, žurno se izvinjavajući. Glasine nisu kolale samo među mladim velmožama. Priličan broj sluškinja koje su ranije volele da se maze pobegle su od njega, a dve su mu s nelagodom rekle kako su čule da je opasno biti nasamo s njim. Perin je bio potpuno zaokupljen sopstvenim brigama, a Tom se nekud izgubio. Met nije imao predstave šta to zabavljač radi, ali retko kad je mogao da ga nađe – bilo noću ili danju. Jedina osoba za koju je Met želeo da ne obraća pažnju na njega, Moiraina, bila je na svakom ćošku. Ili je samo prolazila pored njega, ili se šetala daleko u hodniku, ali svaki put bi ga pogledala pravo u oči, kao da zna o čemu on razmišlja i šta želi, i kako da ga natera da radi što ona hoće. Ali jedno se nije promenilo: i dalje mu je uspevalo da pronađe
Jednom se sa svetiljkom spustio duboko u utrobu Kamena, do onog takozvanog Velikog skladišta. Stigao je čak do istrulelih vrata na kraju jednog uzanog hodnika. Proveo je nekoliko minuta škiljeći u senovitu unutrašnjost ispunjenu nejasnim oblicima, pokrivenim prašnjavim platnom, i grubo nabacanim sanducima i buradima. Ravne površine sanduka bile su upotrebljene kao police na kojima beše naslagana gomila figurica, rezbarija i čudnih stvari načinjenih od kristala, stakla i metala. Ali nakon tog kratkog vremena smesta je odjurio odatle, mrmljajući: „Trebalo bi da budem najveća krvava budala na čitavom krvavom svetu!“
Ali ništa mu nije branilo da odlazi u grad, a nikakvih izgleda nije bilo da će u nekoj krčmi naleteti na Moirainu. Bile su to slabo osvetljene, skučene i počesto prljave zgrade, gde se služilo jeftino vino i loše pivo; gde su povremeno izbijale tuče i neprestano se kockalo. Ulozi su bili veoma mali, u poređenju s onim na šta je navikao, ali nije se zato stalno vraćao u Kamen posle svega nekoliko sati provedenih u gradu. Pokušavao je da ne razmišlja šta ga to stalno vuče nazad Randu.
Perin je ponekad viđao Meta kako u krčmama pije previše jeftinog vina i kocka se kao da ga nije briga hoće li dobiti ili izgubiti. Jednom je potegao nož kada ga je neki mišićavi mornar pritisnuo zbog toga što često dobi ja. Nije ličilo na Meta da bude toliko razdražljiv, ali Perin ga je samo izbegao umesto da pokuša da sazna šta ga muči. Perin nije tu bio zbog vina ili kocke, a oni što su hteli da se tuku predomislili bi se čim bi ugledali njegova široka ramena – i njegove oči. Doduše, naručivao je loše pivo, i to za mornare u širokim kožnim pantalonama i podtrgovce s tankim srebrnim lancima preko kaputa. Plaćao je pivo svakome ko je izgledao kao da je iz neke daleke zemlje. Tražio je glasine, vesti o nečemu što bi moglo da odvuče Failu iz Tira. Daleko od njega.
Bio je siguran da će ona otići, samo ako mu pođe za rukom da joj pronađe neku pustolovinu, nešto što bi moglo da joj osigura ime u pričama. Pretvarala se da ne razume zašto on mora da ostane, ali i dalje se dešavalo da povremeno nagovesti kako bi volela da ode, i da se nada da će i on poći s njom. Bio je siguran da će je pravi mamac navesti da pođe bez njega.
