Avijenda je počela da dolazi u posetu Egveni – izgleda po sopstvenom izboru. Ako je isprva i bila oprezna, pa, bila je Aijelka, napokon, i mislila je da je Egvena puna Aes Sedai. Svejedno, Egvena je uživala u njenom društvu, iako bi joj se ponekad učinilo da u njenim očima vidi nepostavljena pitanja. Iako je Avijenda nešto krila, ubrzo je postalo očigledno da je veoma bistra i da uživa u sličnim šalama kao i Egvena. Ponekad su se kikotale kao devojčice. Međutim, Egvena nije navikla na aijelske običaje – na primer na to što se Avijenda neprijatno osećala kada sedi na stolici. Kada je jednom zatekla Egvenu kako se kupa u posrebrenoj kadi koju je Madžhera dala da se napuni, bila je potpuno zaprepašćena. Ne zato što ju je zatekla nagu – štaviše, kada je primetila da je Egveni neprijatno, svukla je odeću i sela na pod da razgovaraju – već zato što je Egvena do grla bila u vodi. Razrogačila je oči zato što se toliko vode prlja. Sem toga, Avijenda je odbijala da shvati zašto ona i Elejna nisu uklonile Berelajn, budući da im smeta. Ratniku je bilo zabranjeno da ubije ženu koja nije venčana s kopljem, ali budući da ni Elejna ni Berelajn nisu Device koplja, Avijenda je očigledno smatrala kako je sasvim prikladno da Elejna izazove Prvu od Majena na borbu noževima, ili ako ne to, onda golim rukama. Doduše, smatrala je da su noževi bolji. Berelajn je ličila na ženu koja bi istrpela da nekoliko puta dobije batine pre no što odustane. Najbolje je jednostavno je izazvati i ubiti. Ili bi to Egvena mogla umesto nje da učini, kao prijateljica i skorosestra.
Čak i sa takvim izjavama, bilo je pravo zadovoljstvo imati nekoga s kim može da priča i da se smeje. Elejna je, naravno, uglavnom bila zauzeta. A Ninaeva, koja je izgleda osećala protok vremena isto kao Egvena, provodila je svaki slobodan trenutak šetajući se s Lanom po kruništima osvetljenim mesečinom i sopstvenim rukama pripremajući hranu koju je Zaštitnik voleo. Naravno, ne treba ni spominjati činjenicu da su kuvari često bežali iz kuhinje zbog njenih psovki. Ninaeva se nije preterano razumela u kuvanje. Da nije bilo Avijende, Egvena ne bi znala šta da radi u maglovitim časovima između ispitivanja Prijatelja Mraka. Nesumnjivo bi se znojila i brinula kako će možda morati da učini nešto od čega će dobiti košmare.
Po dogovoru, Elejna nikada nije prisustvovala tim ispitivanjima. Još jedan par ušiju ionako ne bi nešto promenio. Mesto toga, kad god bi Rand imao malo slobodnog vremena, kći naslednica bi se zadesila u njegovoj blizini, da popričaju, ili da se samo prošetaju držeći se za ruke, čak i ako je to od jednog sastanka s visokim lordovima do prostorije gde ga drugi čekaju, ili u iznenadnu proveru braniteljskih odaja. Izveštila se u nalaženju zabitih uglova gde njih dvoje mogu da zastanu. Naravno, Randa su uvek pratili Aijeli, ali ona je ubrzo prestala da mari za njihovo mišljenje, isto kao i za majčino. Čak je i skovala neku vrstu zavere s Devicama koplja. One su, izgleda, znale gde je svako skrovito mesto u Kamenu, i obaveštavale su je kad god je Rand sam. Izgleda da im je ta igra bila veoma zabavna.
Ali doživela je veliko iznenađenje kada je on počeo da je pita o vladanju i upravljanju narodima, pa još i slušao njene reči. Volela bi da njena majka može to da vidi. Morgaza je često znala da se smeje, skoro u očaju, i da joj govori kako mora naučiti da se usredsredi. Koje zanate valja štititi, i kako; kojima zaštita nije potrebna, i zašto. Možda su to suvoparne stvari, ali su jednako bitne kao i briga za bolesne. Može biti zabavno navesti tvrdoglavog velmožu ili trgovca da učini ono što ne želi, a da pri tom misli kako je to zapravo njegova zamisao. Možda je mio osećaj dati hranu gladnima, ali da bi se to učinilo mora se odrediti koliko je potrebno pisara, vozara i kola. Mogu to i drugi da urede, ali ti onda nećeš znati da li su pogrešili, sve dok ne bude prekasno. On ju je slušao i često prihvatao njen savet. Mislila je da bi ga samo zbog toga volela. Berelajn nije izlazila iz svojih odaja; Rand je počeo da se smeši čim je vidi; sve je bilo u najboljem mogućem redu. Samo da vreme prestane da prolazi.
Tri kratka dana protekla su joj kroz prste kao voda. Džoija i Amiko biće odaslate na sever, i nestaće razlog za zadržavanje u Tiru. Doći će vrenje da ona, Egvena i Ninaeva odu. Kada taj trenutak dođe, nameravala je da krene. Nikada nije ni pomislila da to ne uradi. Znala je to, i stoga bila ponosna što se ponaša kao žena, a ne devojčica. Znala je to, i došlo joj je da zbog toga jeca.
