„Ja sam jedna od Izabranih, dečače", reče ona, a bes joj je provalio kroz opreznost. Sela je uspravljena, suočavajući se sa njim naoružana svim znanjem Doba, naspram kojeg je njegovo delovalo jedva malo drugačije nego znanje u vreme koliba od blata. Sa onoliko toga znanja koliko je imala, u svakom slučaju, a u nekim oblastima, vezanim za Jednu moć, niko je nije nadilazio. Gotovo da je prigrlila Izvor, bez obzira na blizinu Šajol Gula. „Tvoja majka verovatno je koristila moje ime da te plaši, pre ne tako mnogo godina, ali znaj da su se odrasli muškarci, koji bi te mogli isprašiti kao krpu, znojili kada bi ga začuli. Pripazićeš na svoj jezik preda mnom!“
On posegnu u rastvoreni okovratnik svoje košulje, a njen sopstveni jezik zalepi joj se za nepce. Oči je prikovala na mali kavez od zlatne žice i crvenokrvavi kristal koji je izvukao i njihao na pantljici. Maglovito joj se učinilo da je drugi isti takav gurnuo nazad, ali ona je imala oči samo za svoj sopstveni. Sasvim sigurno je bio njen. Njegov palac ga je pomilovao, a ona je osetila to milovanje u svom umu, na svojoj duši. Za lomljenje umoklopke nije trebalo mnogo više pritiska od onog koji je koristio. Mogla je da se nalazi na drugoj strani sveta, ili još dalje, a to ne bi bilo važno ni za dlaku. Deo nje koji je bio ona odvojio bi se; i dalje bi videla svojim očima i čula svojim ušima, znala bi ukus onoga što joj je prešlo preko jezika i osećala bi kada je nešto dotakne, ali bila bi bespomoćna u bezvoljnosti, potpunom pokoravanju bilo kome ko je držao kursuvru. Bilo da postoji način da se toga oslobodi ili ne, umoklopka beše upravo ono što je njeno ime kazivalo. Osetila je kako joj krv napušta lice.
„Shvataš li sada?“, reče on. „Ti i dalje služiš Velikog gospodara, ali od sada ćeš činiti ono što ja kažem.“
„Razumem, Mia’kovane razmišljajući mu je odvratila.
On se ponovo nasmejao, dubokim bogatim smehom koji ju je začikavao, dok je vraćao umoklopku nazad u košulju. „Nema potrebe za time, sada kada si se naučila. Ja ću te zvati Mogedijen, a ti ćeš me zvati Moridin. Ti si još uvek jedna od Izabranih. Ko bi mogao da te zameni?"
„Da, naravno, Moridine“, reče ona gotovo bezglasno. Šta god on pričao, ona je znala da je postala nečije vlasništvo.
Morgaza je ležala budna, piljeći u tavanicu kroz mesečinom prošaranu tamu, i pokušavala da razmišlja o svojoj kćeri. Bila je pokrivena samo jednim bledim lanenim čaršavom, ali i pored toga znojila se u debeloj vunenoj spavaćici, čvrsto vezanoj sve do grla. Znoj jedva da je bio važan; bez obzira koliko puta da se okupala, bez obzira koliko je ta voda bila vrela, nije se osećala čisto. Elejna mora da je bila bezbedna u Beloj kuli. Ponekad joj se činilo da su prošle godine od kada je poslednji put mogla da veruje Aes Sedai, a opet, koliko god to bilo protivrečno, Kula je bila najbezbednije mesto za Elejnu. Pokušavala je da misli o Gavinu on će biti u Tar Valonu, sa svojom sestrom, pun ponosa zbog nje, tako pun žudnje u svojoj čežnji da joj bude štit ako se za tim ukaže potreba i o Galadu zbog čega li joj ne dopuštaju da ga vidi? Volela ga je kao da je proizišao iz njenog tela, a zbog mnogo čega njemu je to bilo potrebnije nego drugim dvoma. Pokušavala je da razmišlja o njima. Bilo je teško razmišljati o bilo čemu, osim... Širom otvorene oči zurile su nagore, u tamu, svetlucajući od neprolivenih suza.
Oduvek je mislila kako je dovoljno hrabra da učini sve što je potrebno, da se suoči sa svime što može da se dogodi; oduvek je verovala kako može da se presabere i nastavi s borbom. Tokom jednog beskrajnog sata, ne ostavljajući oj ništa više od nekoliko modrica koje su već počinjale da blede, Radam Asunava počeo je da je uči kako to i nije tako. Emon Valda završio je njegovo učenje jednim jedinim pitanjem. Modrica, koju joj je njen sopstveni odgovor ostavio na srcu, još uvek nije izbledela. Trebalo je da se sama vrati Asunavi i saopšti mu da joj uradi najgore što može. Trebalo je... Molila se da je Elejna bezbedna. Možda nije bilo pravično nadati se više za Elejnu, negoli za Galada ili Gavina, ali Elejna će postati sledeća kraljica Andora. Kula neće propustiti priliku da stavi Aes Sedai na Lavlji presto. Kad bi samo mogla da vidi Elejnu, kad bi mogla da još jednom vidi svu svoju decu.
Nešto zašuška u tamnoj spavaonici, a ona zadrža dah, boreći se da ne zadrhti. Bleda mesečina jedva je dozvoljavala da se nazru stubovi kreveta. Valda je juče odjahao iz Amadora na sever, zajedno sa Asunavom, sa hiljadama Belih plaštova koji će se suprotstaviti Proroku, ali ako se vratio nazad, ako je...
Prilika u tami poprimi oblik žene, preniske da bi bila Lini. „Pomislila sam da si još uvek budna", meko se začu Breanin glas. „Popij ovo; pomoći će ti.“ Kairhijenjanka pokuša da stavi srebrni pehar u Morgazinu ruku. Pomalo je mirisao na kiselo.
