Kruna mačeva полностью

Ruark je stajao i nezainteresovano proučavao vrh jednog od svojih kratkih kopalja. Ovo su bili poslovi Mudrih, a on je uvek govorio da ga nije briga šta Mudre rade sve dok se ne petljaju u poslove poglavara klanova. Ali Taim... Napravio je čitavu predstavu praveći se kako ga nije briga; prekrstio je ruke i posmatrao je logor s izrazom dosade, a opet, miris mu je bio čudan i komplikovan. Perin pomisli kako izgleda kao da ga ovo zabavlja; očito je bio bolje raspoložen nego malopre.

„Zakletva koju smo položile", konačno se oglasi Bera stisnuvši šake na svoje pozamašne bokove, „dovoljno je jaka da zadrži svakoga osim Prijatelja Mraka.“ Reč „zakletva" izgovorila je skoro jednako turobno kao reči „Prijatelj Mraka". Ne, nije im se dopalo ono na šta su se zaklele. „Da li se ti to usuđuješ da nas optužiš...?"

„Da sam tako mislio", preseče je Rand, „već biste bile na putu za Crnu kulu s Taimom. Zaklele ste se na poslušnost. Onda slušajte!"

Jedan dugačak trenutak Bera je oklevala, a onda je začas poprimila kraljevsko držanje od glave do pete, koliko god Aes Sedai to mogu. A to je bilo nešto. Pored Aes Sedai, kraljica na prestolu mogla je izgledati traljavo. Lagano se naklonila, malčice ukočeno klimnuvši glavom.

Kiruna se, s druge strane, vidno naprezala da se sabere; staloženost joj je bila tvrda i krta koliko i njen glas. „Moramo li onda da tražimo dozvolu od ovih čestitih Aijelki kako bismo te upitale jesi li konačno voljan da budeš Lečen? Znam da je Galina oštro postupala s tobom. Znam da si u masnicama od ramena do kolena. Prihvati Lečenje. Molim te.“ Čak je i „molim te“ zvučalo kao deo naređenja.

Min se pokrenu. „Trebalo bi da budeš zahvalan za to, kao što sam ja bila, čobanine. Ne uživaš da te boli. Neko će to morati da uradi ili...“ – osmehnula se nestašno, skoro nalik na Min kakvu je Perin pamtio pre otmice – „...ili nećeš moći da sediš u sedlu."

„Mladići i budale“, iznenada se oglasi Nandera ne obraćajući se nikome posebno, „ponekad podnose bol koji ne moraju, da bi paradirali svojim ponosom. Ili svojom glupošću."

„Kar’a’karn“, suvo dodade Sulin, isto tako se ne obraćajući nikome, „nije budala. Bar se nadam."

Rand uputi Min nežan osmeh, a Nanderu i Sulin iskosa pogleda, ali kad ponovo podiže oči ka Kiruni, pogled mu je ponovo bio kao kamen. „Vrlo dobro.“ Dok je kretao napred, dodade: „Ali ne od tebe.“ Lice joj se ukočilo kao da će pući. Taimove usne stisnuše se u iskrivljen poluosmeh i on zakorači ka Randu, ali Rand mahnu rukom iza sebe, ne skidajući oči s Kirune. „Od nje. Dođi ovamo, Alana."

Perin se trže. Rand je pokazao pravo na Alanu a da nije ni pogledao u tom pravcu. To ga nekako zagolica u zadnjem delu glave, ali nije mogao da razazna šta. Izgledalo je da je i Taim zatečen. Lice mu je bilo bezizražajno, a opet, tamne oči su prelazile od Randa do Alane; a miris koji je Perinu ispunio nos jedino se mogao nazvati zagonetnim.

Alana se takođe trgla. Neznano zašto, bila je nervozna još otkad se pridružila Perinu na putu ovamo; pokazivala je samo tanku glazuru dostojanstva. Sada ispravi suknje, dobaci izazivački pogled Kiruni i Beri, od svih prisutnih, i doleprša pred Randa. Druge dve posmatrale su je kao učiteljice koje imaju nameru da se postaraju da im se učenica pokaže u dobrom svetlu, ali nisu sigurne kako će tako i biti. Što nije imalo nikakvog smisla. Jedna od njih možda jeste bila predvodnica, ali Alana jeste bila Aes Sedai, isto kao i one. Sve je to produbilo Perinovu sumnjičavost. Mešanje sa Aes Sedai suviše je ličilo na gacanje potocima u Vodenoj šumi blizu Gliba. Bez obzira na mirnu površinu, struja je mogla da te obori s nogu. Izgledalo je da se ovde svakog trena pojavljuju podvodne struje, a nisu sve poticale od sestara.

Na opšte zaprepašćenje, Rand uhvati Alanu za bradu i podiže joj lice ka svom. Bera glasno uvuče vazduh, a ovoga puta se i Perin slagao s njom. Rand ne bi bio ovako drzak ni kod kuće, prema nekoj devojci na igranci, a Alana sigurno nije bila devojka sa igranke. Da iznenađenje bude veće, Alana je porumenela i zamirisala na nesigurnost. Aes Sedai ne crvene, a prema Perinovom iskustvu, nikada nisu nesigurne.

„Leči me", reče Rand. To je bilo naređenje a ne molba. Alanino lice postade tamnocrveno, a u mirisu joj se pojavi trag ljutnje. Ruke su joj se tresle dok je posezala za njegovom glavom.

Perin nesvesno protrlja dlan, prethodnog dana rasparan kopljem Šaidoa. Kiruna mu je Izlečila nekoliko rasekotina, a bio je Lečen i ranije. To je kao kad bi se naglavačke skočilo u zaleđeno jezero; drhteći, čovek bi ostajao bez daha na užasno slabim nogama. A najčešće i gladan. Jedini znak da se na Randu išta radilo bilo je to što se lagano stresao.

„Kako podnosiš toliku bol?“, prošaputa mu Alana.

„Urađeno je", reče on uklonivši joj ruke. Potom se okrenu od nje bez reči zahvalnosti. Izgledalo je da želi nešto da kaže; zastao je upola se okrenuvši da pogleda ka Dumajskim kladencima.

„Sve su ih pronašli, Rande al’Tore", nežno mu reče Amis.