„Pošto nemaš ništa protiv da ostaneš ovde“, reče Šerijam, „neka ti Sijuan bude umesto posilnog kad god nam nije potrebna. Ako hoćeš, možeš uzeti i sve tri, uključujući i Min, koju verovatno znaš kao Serenlu.“ Izgledalo je da to Sijuan ljuti isto koliko i ono što je izrečeno o njoj, pošto stade nečujno da mrmlja nešto sebi u bradu. „Ako nemaš nikakvih primedbi, lorde Brine, mogao bi i ti nama da pomogneš kad si već tu.“
„Naklonost Aes Sedai nije sitnica“, reče Morvrin.
„Služeći nama, služiš Svetlosti i pravdi“, dodade Karlinja.
Beonin klimnu, pa progovori ozbiljnim glasom: „Odano si služio Morgazi i Andoru. Služi tako i nama, i više nećeš biti prognanik kad se ovo završi. Nećemo od tebe tražiti ništa što se kosi s tvojom čašću. Niti išta što bi ugrozilo Andor.“
Brin se smrknu. Dakle, uključen je u Igru. Ponekad mu se činilo da su zapravo Aes Sedai izmislile Daes Dae’mar, s tim što su je one igrale u snu. Njihove su bitke sigurno krvavije, ali i poštenije. Ako one naume da vuku konce njegove sudbine, onda će tako i biti, hteo on to ili ne, ali može makar da im pokaže da nije lutka bez pameti.
„Bela kula je rascepljena“, reče mirno. Aes Sedai ga pogledaše razrogačeno, ali on im ne dade vremena da ga prekinu. „Ađasi su se razdvojili. Sigurno vam ništa ne znači još jedan ratnik ili dva" – pogledao je Dromanda, a ovaj mu klimnu – „tako da je jedino za šta vam ja mogu biti potreban zapravo vođenje vojske. A i njeno okupljanje, osim ako nemate još logora s mnogo više ljudi nego što sam ovde video. To znači da ste rešile da se dignete protiv Elaide.“ Šerijam je izgledala uznemireno, Anaija zabrinuto, a Karlinja kao da bi nešto rekla, ali on ipak nastavi. Neka ga saslušaju. On će se njih sigurno sit naslušati u predstojećim mesecima. „Pa, neka vam bude. Elaida mi se nikada nije dopadala i ne verujem da ona može biti dobra Amirlin. A što je još važnije, mogu da stvorim vojsku koja će osvojiti Tar Valon. Znajte samo da će to osvajanje biti dugo i krvavo. A evo i mojih uslova.“
Na to su se sve do jedne ukočile, uključujući i Sijuan i Leanu. Nikada muškarac nije uslovljavao Aes Sedai. „Prvo, samo ja naređujem. Recite mi šta hoćete da uradim, ali ja odlučujem kako. Vi naređujete meni, ali ja naređujem vojsci, a ne vi. Izuzev ako ja ne dam pristanak.“ Karlinja i Beonin zinuše prve, a za njima i ostale, ali on mirno nastavi da govori. „Ja dodeljujem zadatke ljudima, ja ih nagrađujem i kažnjavam, a ne vi. Drugo, ako vam kažem da je nešto nemoguće uraditi, uzmite to u obzir. Ne želim da vam podrivam autoritet" – niti bi one to dozvolile – „ali nemam nameru da gubim ljudstvo zato što vi ne razumete suštinu ratovanja.“ A to će se dogoditi, ali samo jednom, ako bude imao sreće. „Treće, kad jednom krenete, nema zaustavljanja. Ja ovim sebi stavljam omču oko vrata, kao i svako ko nam se bude pridružio, i ako za šest meseci ipak odlučite da vam je Elaida na mestu Amirlin draža od rata, osudićete svakog od nas na smrt. Narodi se možda neće mešati u građanski rat u Kuli, ali nama nema života ako nas ostavite na cedilu. Elaida će se već za to postarati.
Ako vam ovo ne odgovara, nisam siguran da vam mogu pomoći. Smrt je smrt, bilo da me sputate pomoću Moći i pustite Dromanda da me zakolje ili da me uhapse i obese.“
Zavladao je muk. Aes Sedai su samo sedele i gledale ga sve dok ga peckanje među plećkama nije nateralo da se zapita nije li to Nuhel spremio bodež da ga proburazi. A onda Šerijam ustade, a ostale pođoše za njom do prozora. Video je kako im se usne pomeraju, ali nije čuo ni reč. Ako one već hoće da Jednom moći prikriju svoj razgovor, neka im bude. Nije bio siguran koliko će mu od onog što je tražio odobriti. Sve, ako budu razumne, ali Aes Sedai svašta mogu da proglase razumnim. Šta god da odluče, on će morati da pristane. Sam je sebi postavio savršenu zamku.
Leana ga pogleda i osmehnu se, saopštavajući mu jasnije nego ikakvim rečima da nikada neće saznati šta je propustio. Samo bi mu još trebalo da ga i ona vuče za nos. Domanke zapravo nisu obećavale ni polovinu onog što bi neko možda pomislio, davale su samo koliko same žele, a mišljenje su menjale za tren oka i kad god im padne na pamet.
Međutim, ona koja je njega navukla u zamku prvo ga je pogledala, a onda mu prišla, i to toliko blizu da je morala da izvije vrat kako bi ga videla. Glas joj beše tih i besan. „Zašto si ovo uradio? Zašto si nas pratio? Zbog ambara?“
„Zbog zakletve.“ Zbog plavih očiju. Sijuan Sanče ne bi mogla da bude mlađa od njega više od deset godina i teško mu je bilo da se seti da je ovo ona kad je gledao u bar trideset godina mlađe lice. Ali oči su bile iste – tamnomodre i nepopustljive. „Zbog zakletve koju si dala i pogazila. Trebalo bi da ti za kaznu udvostručim vreme.“
Ona na to obori pogled i prekrsti ruke na grudima. „To je već obavljeno“, procedila je.
