Podne svetiljke raspoređene na jednakim odstojanjima jedna od druge lepo su osvetljavale čak i najmračnije delove hodnika, ali sem poneke tapiserije, na kojima je sve bilo predstavljeno uredno kao pod konac, bilo da je reč o lovini koju progone ili plemićima koji se hrabro bore, nije bilo mnogo boja niti ukrasa. U nekoliko niša u zidovima bili su zlatni ukrasi ili porcelan Morskog naroda, a u nekim hodnicima graničnici što odvajaju zidove od tavanica bili su urađeni kao reljefi, ali većina njih nije bila obojena. To je sve. Kairhijen krije svoje bogatstvo od očiju javnosti, kao što to čini s mnogo čime. Sluge i služavke marljivo žure hodnicima, kao povorke vrednih mrava, u livrejama boje ugljena - izuzev onih što su u službi plemića koji borave u palati, pa u poređenju s ostalim slugama izgledaju drečavo, jer su im znamenja Kuća kojima služe izvezena na prsima, a okovratnici i ponekad rukavi označeni bojama tih plemićkih porodica. Jedno ili dvoje čak beše u kaputima, odnosno haljinama potpuno u bojama Kuće i među ostalom poslugom delovali su bezmalo kao stranci - ali svi su gledali preda se i jedva na tren zastajali tek toliko da se brzo poklone ili padnu u naklon dvema sestrama u prolazu. Sunčevoj palati potrebne su bezbrojne stotine slugu i izgleda da tog jutra svi oni žure na svoj posao.
I plemići su se šetali hodnicima, oprezno pozdravljajući Aes Sedai dok su prolazile, pri čemu su im pozdravi izgleda bili u pažljivoj ravnoteži između pričine jednakosti i istinskog stanja stvari, a obraćali su im se tiho, glasovima koji se nisu daleko čuli. Oni su bili živi dokaz stare izreke da se u čudnim vremenima putuje s čudnim saputnicima. Stara neprijateljstva zaboravljena su usled suočavanja s novim opasnostima. Na trenutak. Tu su dvojica ili trojica bledih kairhijenskih plemića u tamnim svilenim odelima s tankim raznobojnim prugama preko prsa; neki izbrijani od čela do temena i napuderisani u vojničkom maniru, šetaju se rame uz rame s jednakim brojem crmpurastih Tairenaca, viših i u odelima jarkih boja i širokih prugastih rukava. Tamo, neka tairenska plemkinja, s pripijenom kapom načičkanom zašivenim biserima, u haljini od jarkog brokata i s okovratnikom od blede čipke, šeta ruku pod ruku s nižom kairhijenskom vlastelinkom kose podignute u kitnjasti toranj što seže u visinu poprilično iznad glave njene drugarice, s čipkom kao dim sivom pod bradom i uzanim prugama u bojama njene Kuće koje su joj se prosipale niz široke suknje od tamne svile. Kao da su prisne prijateljice koje jedna drugoj veruju do smrti.
Ali neka prijateljstva zaista su delovala čudnije od ostalih. U poslednje vreme, neke žene počele su da nose čudnu odeću, izgleda i ne primećujući kako na sebe privlače muške poglede, pa ni da se čak i sluge jedva suzdržavaju da ne blenu u njih. Uzane pantalone i kaputi jedva dovoljno dugački da pokriju bokove nisu prikladna odeća za žene, koliko god truda bilo uloženo u gust vez ili pravljenje šara od dragog kamenja po kaputima. Đerdani i narukvice i pribadače s raznobojnim perjem samo su isticale neobičnost. A još su bile u onim čizmama jarkih boja i potpetica čitavu šaku visokih, pa je izgledalo kao da će se sa svakim vrckavim korakom prostrti po zemlji.
„Sablazan“, progunđa Sašala odmeravajući dve tako obučene žene i nezadovoljno cimajući suknju.
„Sablazan“, promrmlja Samicu, pa tek onda shvati šta je uradila i zatvori usta tako odsečno da joj zubi zazvečaše. Moraće naučiti da pazi šta priča. Kada je sa Sašalom, ne može sebi priuštiti da izriče saglasnost u vezi s nečim samo zbog toga što se odista slaže.
Svejedno, nije mogla a da se ne osvrne i da s neodobravanjem ne pogleda te dve žene. A i pomalo začuđeno. Pre godinu dana Alaina Kulijandred i Fionda Anariz hvatale bi jedna drugu za gušu. Bolje reći, njihovi oružnici bi se hvatali za gušu. A opet, ko bi očekivao da vidi Bertama Saigana kako se mirno šeta s Vejramonom Sanijagom, a da se ni jedan ni drugi ne late noževa za pojasom? Čudna vremena i čudni saputnici. Nema sumnje da svi igraju Igru kuća, tražeći neku prednost kao i uvek, ali ispostavilo se da su linije razdvajanja nekada uklesane u kamenu zapravo iscrtane po vodi. Veoma čudna vremena.
