Kuhinja je bila u zadnjem delu prizemlja Sunčeve palate - skupina prostorija sa zidovima od kamena i golim gredama ispod tavanica oko jedne duge prostorije bez prozora, pune gvozdenih štednjaka, ozidanih furuna i kamina od tesanog kamena. Bilo je tu toliko vruće da svako smesta zaboravi na sneg napolju, pa i na to da je uopšte zima. Obično bi znojavi kuvari i njihovi pomoćnici, ispod belih kecelja odeveni u jednako tamno odeću kao sva ostala posluga, žurno pripremali ručak, mesili hleb na dugim mermernim stolovima posutim brašnom i prelivali pečenice i živinu na ražnjevima u kaminima. Jedino što se sada kreće jesu psi, koji trčkarajući okreću ražnjeve, željni da zasluže ostatke od pečenica. Kotarice repe i šargarepe samo su stajale, a povrće niko nije gulio ni seckao. Iz lonaca s prelivima dopirali su mirisi slatkog i ljutog. Čak je i sve i jedan potrčko - dečaci i devojčice koji su krišom brisali keceljama lica - stajao na obodu skupine žena oko jednog stola. Samicu je s dovratka videla Ogijerov potiljak kako se izdiže nad svima njima. Premda je sedeo za stolom, bio je viši nego većina ljudi kada stoje, a i odgovarajuće širok. Naravno, Kairhijenjani su mahom niski ljudi. Uhvatila je Sašalu za ruku i - za divno čudo - žena je bez protivljenja stala.
„...Nestao a da za sobom nije ostavio ni nagoveštaj kuda ide?" pitao je Ogijer dubokim glasom, kao da se zemlja pomera. Duge čupave uši, koje su štrčale kroz tamnu kosu što mu je padala do visokog okovratnika, nelagodno su se trzale napred-nazad.
„O, molim vas prestanite da pričate o njemu, gazda Ledare“, odgovorila je neka žena drhtavim glasom, koji je zvučao dobro uvežban. „Gadan je bio. Srušio je pola palate Jednom moći, da vam ja kažem. Samo kad vas pogleda, ledi vam krv u žilama, a taj je u stanju da ubije čim pogleda. Na hiljade izginuše od njegove ruke. Desetine hiljada! O, nikad ne volim da pričam o njemu."
„Za nekoga ko nikad ne voli ni o čemu da priča, Eldrid Metin“, oštro reče neka druga žena, „vala retko kad pričaš o nečem drugom." Zdepasta i poprilično visoka za jednu Kairhijenjanku, visoka skoro kao Samicu, s nekoliko sedih vlasi što su pobegle ispod bele kape od obične čipke, mora da je to bila glavna kuvarica na dužnosti, jer su svi koje je Samicu mogla da vidi brzo zaklimali u znak saglasnosti i uz smeh kazali: „O, stvarno ste u pravu, gazdarice Beldejr“, i to poprilično ulizički. Sluge imaju sopstvenu hijerarhiju, koja je kruta i nepromenljiva kao sama Kula.
„Ali mi o tako nečem zaista ne bi trebalo da blebećemo, gazda Ledare“, nastavi zdepasta žena. „To su posla Aes Sedai i nisu za ovakve kao što smo nas dvoje. Pričajte nam još o Krajinama. Jeste li zaista videli Troloke?"
„Aes Sedai“, promrmlja neki čovek. Mora daje to bio Ledarov saputnik, skriven gomilom oko stola. Samicu tog jutra nije videla nijednog odraslog muškarca među kuhinjskim osobljem. „Recite mi, mislite li da su one zaista vezale one ljude koje ste spominjali, one Aša'mane? Kao Zaštitnike? I šta je sa onim koji je umro? Niste kazali kako."
„Ma ubio ga je Ponovorođeni Zmaj“, uskoči Eldrid. „I kako bi drugačije Aes Sedai vezale muškarca? O, što su ti Aša’mani bili strašni. Da te pretvore u kamen čim te pogledaju. Znate, mogli ste da ih prepoznate čim ih vidite. Što su im oči strašno sijale."
„Muči, Eldrid“, gazdarica Beldejr je oštro ukori. „Gazda Anderhile, možda su to bili Aša’mani, a možda i nisu. Možda su vezani, a možda i nisu. Sve što ja znam, ili ma ko drugi, jeste da su bili
Ledar zabaci glavu i gromko se nasmeja, a prostorija se ispuni njegovim smehom. Uši mu se silovito trznuše. „O, gazdarice Beldejr, mi to samo želimo da saznamo sve što možemo o mestima kroz koja prolazimo. Krajine, rekoste? Moglo bi se reći daje tamo hladno, ali videli smo drveće kako u Krajinama puca od hladnoće kao kestenje u vatri. Vi imate sante leda u reci kako plutaju nizvodno, ali mi smo videli reke široke kao Alguenija tako zaleđene da trgovci mogu preko njih da teraju kolone natovarenih kola, a ljudi pecaju kroz rupe prosečene u ledu skoro hvat debelom. Noću reke svetlosti na nebu kao da pucketaju, dovoljno jarke da zasene zvezde, a...“
Čak je i gazdarica Beldejr bila opčinjena Ogijerovom pričom, ali jedan od mladih potrčaka, prenizak da iza odraslih vidi šta se dešava, osvrnu se i razrogači oči kada ugleda Samicu i Sašalu. Pogled mu ostade prikovan za njih dve, kao da je u klopci, ali jednom rukom krenu da pipa sve dok mu ne uspe da povuče gazdaricu Beldejr za rukav. Ona se prvi put otrže a da se i ne osvrnu. Na drugo cimanje okrenu glavu mršteći se, ali to mrštenje za tren oka nestade kada i ona vide Aes Sedai.
