Asunava odsečno zatvori knjižicu između dlanova. Šake su mu bile sklopljene kao da se moli, ali duboko usađene oči bile su mu toliko grozničave da je izgledalo kao da su usijanije od vatre. „Verujem da se veštice moraju uništiti! Eto u šta verujem!"
„Meni je dosta i da ih Seanšani ukrote." S dovoljno ukroćenih veštica mogao bi da istera Al’Tora iz Andora, iz Ilijana i svih ostalih mesta koje je zaposeo kao sama Senka. Mogao bi da nadmaši i samog Hokvinga!
„Moraju biti uništene“, Asunava tvrdoglavo ponovi.
„A i mi s njima?“, htede Valda da čuje.
Na vratima se začu kucanje i na Asunavin odsečan poziv jedan stražar se pojavi u dovratku, pa ukočeno i uspravno stade i oštro pozdravi s rukom preko prsa. „Moj gospodaru visoki inkvizitore“, reče s poštovanjem, „stigao je Savet posvećenih."
Valda je čekao. Hoće li matora budala ostati tvrdoglava iako je napolju svih deset preživelih gospodara kapetana - i to u sedlu i spremnih za jahanje? Šta je učinjeno, učinjeno je. Ono što se učiniti moralo.
„Ako Bela kula zahvaljujući tome padne“, naposletku odgovori Asunava, „biću zadovoljan. Za sada. Doći ću na taj sastanak."
Valda se kiselo nasmeši. „Onda sam ja zadovoljan. Zajedno ćemo posmatrati propast tih veštica." U svakom slučaju, bar on. „Predlažem ti da narediš da ti spreme konja. Čeka nas dugo jahanje do sutona." Potpuno je drugo hoće li Asunava to posmatrati s njim.
Gejbrila je uživala u jahanju kroz snegom okovanu šumu s Loganom i Tovejn. On je uvek dopuštao Tovejn i njoj da ga slede lagano, tako da imaju nekakav privid privatnosti, sve dok ne zaostaju baš previše. Ali dve Aes Sedai retko kada su razgovarale više nego što je to neophodno, čak i kada su zaista bile same. Daleko od toga da su bile prijateljice. Štaviše, Gejbrila je često priželjkivala da zamoli Tovejn da ne ide na te Loganove izlete kada ih on predloži. Bilo bi joj baš prijatno da zaista bude sama.
Jednom šakom u zelenoj rukavici držeći uzde a drugom pridržavajući lisičjim krznom postavljen plašt da se ne bi rastvarao, dopustila je sebi da samo malo oseti hladnoću, tek da bi je to osvežilo i razbudilo. Sneg nije bio dubok, ali jutarnji vazduh beše hladan i oštar. Tmurni oblaci bili su bremeniti snegom koji će ubrzo početi. Veoma visoko na nebu letela je nekakva dugokrila ptica. Možda orao - ptice joj nisu bile jača strana. Biljke i stenje ne beže dok ih izučavaš, a isto to važi za knjige i svitke, mada ti već umeju da se mrve pod prstima ako su veoma stari. Bilo kako bilo, jedva da je razaznavala pticu na toj visini, ali orao se uklapa u krajolik. Njih troje bili su okruženi šumom, gustim čestarom prošaranim velikim drvećem. Veliki hrastovi i visoki borovi i jele uglavnom su zatrli rastinje pod sobom, mada se tu i tamo zadržala gusta divlja loza, čekajući još daleko proleće i grleći poneku stenu ili kamen. Pažljivo je urezala taj krajolik u um kao polazničku vežbu - bio je hladan i prazan.
Pošto na vidiku nije bilo nikog drugog do njenih dvoje saputnika, bezmalo je mogla da zamisli kako se nalazi negde drugde a ne u Crnoj kuli. To užasno ime sada joj je s lakoćom dolazilo u misli. Postala je jednako stvarna kao Bela kula i više nije bila „takozvana“, jer su svi mogli svojim očima videti velike kamene spavaonice, u kojima je živelo na stotine muškaraca što su tu došli da se obučavaju, kao i selo izraslo oko tih spavaonica. Živela je u tom selu skoro dve nedelje i još nije videla sve delove Crne kule. Okružena zamecima bedema od crnog kamena, prostirala se na nekoliko milja površine. Svejedno, tu u šumi skoro da je mogla zaboraviti na nju.
Skoro. Samo da u podsvesti nije osećala klupko utisaka i osećaja - suštastvo Logana Ablara. Bio je to neprestan osećaj suspregnutog opreza, mišića stalno na ivici napetosti. Možda se tako oseća vuk u lovu, ili možda lav. Taj čovek j e neprestano vrteo glavom - čak je i tu bez prekida motrio na okolinu, kao da svakog časa očekuje nekakav napad.
Nikada nije imala Zaštitnika - oni su za Smeđe bili nepotrebno razmetanje; sluga joj je bio sasvim dovoljan - tako da je sada za nju bilo vrlo čudno to što je vezana, i to za pogrešan kraj, takoreći. Ma i gore od toga;
