Srce zime полностью

„Oprosti mi što ti smetam, moj lorde", reče Gil, naklonivši se i nakratko skinuvši svoj mlitavi šešir, otkrivši glavu s proređenom kosom. Odmah zatim ponovo je vratio šešir na glavu da bi se zaštitio od snega. Teško je podnosio hladnoću, budući da je bio gradskog soja. Punački čovek nije bio ulizica - malo kaemlinskih gostioničara je to bilo - ali je delovalo kao da u izvesnoj meri uživa u svečanom ophođenju. Sasvim sigurno se uklopio u svoj novi posao dovoljno dobro da Faila bude zadovoljna njime. „Reč je o mladom Talanvoru. S prvom svetlošću je osedlao konja i otišao. Rekao je da si mu dao dozvolu, ako... ako se družine koje su otišle u potragu ne vrate do tada, ali sam se zapitao, jer nikog drugog nisi pustio."

Budala. Sve je govorilo da je Talanvor iskusan vojnik, mada nikad nije bio potpuno jasan u vezi sa svojim poreklom, ali sam protiv Aijela bio je poput kunića koji juri lasice. Svetlosti, želim da jašem s njim! Nije trebalo da slušam Berelajn u vezi sa zasedama. Ali bila je još jedna zaseda. Aragandini izvidnici bi mogli završiti na isti način. Ipak, morao je da krene. Morao je.

„Da", reče glasno. „Rekao sam mu da može." Ako kaže drugačije, možda će morati da ga ukori. Lordovi su morali da rade takve stvari. Ako ikad ponovo vidi čoveka u životu. „Zvučiš kao da bi i sam želeo da pođeš u lov."

„Meni je... Majgdin veoma draga, moj lorde", odgovori Gil. Glas mu je bio tih i dostojanstven, premda pomalo krut, kao da je zaključio da mu je Perin rekao da je previše star i debeo za taj zadatak. Sasvim sigurno je mirisao na ljutnju, trnovito i žustro, mada je njegovo lice, crveno od hladnoće, bilo mirno. „Ne kao Talanvoru - ništa poput toga, naravno - ali veoma draga, u svakom slučaju. I gospa Faila, naravno", dodao je brzo. „Stvar je u tome što mi se čini da poznajem Majgdu ceo život. Ona zaslužuje bolje."

Kad je Perin uzdahnuo, pred ustima mu se pojavi izmaglica. „Razumem te, gazda Gile." I jeste razumeo. On sam je hteo da spase sve, ali je znao da, ako bi morao da bira, spasao bi Failu a ostale ostavio. Sve se može ostaviti da bi se ona spasla. U vazduhu je visio težak miris konja, ali on namirisa još nekoga ko je bio ljutit i osvrnu se preko ramena.

Lini je zurila u njega iz sredine meteža, pomerajući se tek toliko da je ljudi, koji su se gurali da načine neskladne kolone, ne bi prevrnuli. Jednom koščatom rukom stezala je kraj svog ogrtača, a drugom je držala batinu okovanu mesingom, dugu gotovo koliko i njena ruka. Bilo je čudo što i ona nije otišla s Talanvorom. „Javiću ti čim budem nešto saznao", obeća joj on. Zavijanje u stomaku iznenada ga snažno podseti na ono varivo koje je odbio. Gotovo da je mogao osetiti ukus ovčetine i sočiva. Još jednom nezadrživo zevnu. „Oprosti mi, Lini“, reče on kada je ponovo mogao govori. „Nisam mnogo spavao prošle noći. Ni jeo. Ima li ičega? Malo hleba i bilo čega što je pri ruci?"

„Svi su odavno jeli", odreza ona. „Ostaci su bačeni, a lonci očišćeni i sklonjeni. Srkni iz previše posuda i zaslužio si bol u stomaku koji će te cepati nadvoje. Naročito kada to nisu tvoje posude." Dok joj se glas pretvarao u nezadovoljno mrmljanje, namrštila se ka njemu još na trenutak pre nego što je otišla, streljajući pogledom ljude.

„Previše posuda?", promrmlja Perin. „Nisam imao nijednu; u tome je moja muka, a ne bol u trbuhu." Lini se probijala preko logora između konja i kola. Trojica-četvorica su joj se u prolazu obratila, a ona se brecnula na svakoga, čak zamahujući i batinom ako im brecanje ne bi stavilo do znanja kako treba da je se klone. Žena mora da je potresena zbog Majgdin. „Ili je to jedna od njenih izreka? Obično imaju više smisla nego ovo."

„Uh... dakle, što se toga tiče, sada...“ Gil se zagleda u njega, ponovo strže šešir sa glave, a onda opet natuče. „Ja... uh... moram da se pobrinem za kola, moj lorde. Moram da proverim da je sve spremno."

„I slepac bi video da su kola spremna", odgovori Perin. „O čemu je reč?“

Gil se užurbano osvrtao u potrazi za drugim izgovorom. Ne našavši nijedan, on klonu. „Ja... pretpostavljam da ćeš čuti pre ili kasnije", promrmlja on. „Vidiš, moj lorde, Lini...“ On duboko udahnu. „Jutros je, pre sunca, otpešačila do majenskog logora da vidi kako si i... uh... zašto se nisi vratio. Šatori Prve su bili zatamnjeni, ali jedna njena služavka je bila budna i ona je rekla Lini... Ona je nagovestila... Hoću da kažem... Ne gledaj me tako, moj lorde."

Perin prekide da se mršti. Makar je pokušao, po svaku cenu. Ipak je ostalo u njegovom glasu. „Spaljen da sam, spavao sam u tom šatoru, čoveče. To je sve što sam uradio! Reći ćeš joj to."

Punački čovek se žestoko zakašlja. „Ja?“, frknu Gil kada je konačno mogao da govori. „Ti hoćeš da joj ja kažem? Razbiće mi lobanju ako i pomenem nešto o tome! Mislim da je rođena u Far Madingu usred oluje. Verovatno je, čim se rodila, rekla gromu da zaćuti. Verovatno je zaćutao."