„Proverio sam dovoljno", odbrusi Iralin, i dalje neprijateljskim glasom. „Ako otvoriš stotinu vreća i u svima zatekneš isto, sve ti bude jasno. Moja žena pokušava da smisli bezbedan način da se trulo žito odvoji od zdravog. Ako uopšte ima zdravog."
Rand se zaputi prema brodovima. Iralin pođe za njim, delujući zbunjeno - možda zato što Rand nije vikao na njega. Min im se pridruži. Rand priđe jednom plovilu Morskog naroda konopcima privezanom za pristanište. Na njemu su neki pripadnici Morskog naroda lenčarili.
„Hteo bih da porazgovaram s vašom gospom od jedara", doviknu Rand. „To sam ja", odgovori jedna žena prosede ravne kose, s tetovažama po desnoj šaci. „Milis din Šalada Tri zvezde."
„Sklopio sam dogovor", viknu Rand, „da se ovamo dopremi hrana."
„Onaj tamo ne želi da bude isporučena", odvrati Milis, klimajući glavom ka Iralinu. „Ne dopušta nam da je istovarimo; kaže da će narediti svojim lukonošama da odapnu strele na nas ako pokušamo da je istovarimo."
„Ne bih mogao da zadržim narod", objasni Iralin. „Morao sam da pustim glasine po gradu da Morski narod ne da hranu."
„Vidiš šta mi sve trpimo zbog tebe?", obrati se Milis Randu. „Počinjem da se pitam je li trebalo da sklapamo Pogodbu s tobom, Rande al'Tore."
„Poričeš li da sam ja Koramur?", upita je Rand, gledajući je pravo u oči. Činilo se kao da ona ne može da skrene pogled.
„Ne", odgovori mu Milis. „Ne, valjda ne poričem. Pretpostavljam da želiš da se ukrcaš na
„Ako dozvoljavaš."
„Onda se penji", odgovori mu ona.
Kada je mostić bio postavljen, Rand se uspe njime, a za njim pođoše Min i Nef u društvu dve Device. Trenutak kasnije dođe i Iralin, praćen kapetanom i nekim vojnicima.
Milis ih povede do središta palube, gde su jedan kapak i lestvice vodili do potpalublja i tovarnog prostora. Rand prvi siđe, krećući se nezgrapno zbog toga što je imao samo jednu šaku. Min pođe za njim.
U potpalublju svetlost je dopirala kroz otvore u palubi, obasjavajući vreće i vreće sa žitom. U zagušljivom vazduhu osećala se prašina.
„Biće nam drago kada se budemo ratosiljali ovog tovara", tiho kaza Milis, spuštajući se niz merdevine. „Ubija pacove."
„Mislila bih da bi vam bilo drago zbog toga", primeti Min.
„Brod bez pacova je kao okean bez oluje", odgovori Milis. „Žalimo se i na jedno i na drugo, ali posada mi gunđa svakog puta kada nađemo crknutog pacova."
U blizini je bilo nekoliko otvorenih vreća sa žitom, prevrnutih tako da im se tamni sadržaj prosuo po podu. Iralin je pominjao pokušaje da se žito prebere kako bi se izdvojilo zdravo od pokvarenog, ali Min uopšte nije videla zdrava zrna, već samo smežurana, koja su promenila boju.
Rand se zagleda u otvorene vreće baš u trenutku kada se Iralin spusti u potpalublje. Kapetan Darnam i njegovi ljudi poslednji siđoše niz lestvice.
„Sada se sve kvari", javi se Iralin. „Nije reč samo o ovom žitu. Ljudi su sa sobom doneli zimske zalihe sa svojih imanja. Sve se pokvarilo. Umrećemo - i to je sve. Nećemo ni
„Samo polako, Iraline", tiho mu kaza Rand. „Nije tako strašno kako ti misliš." On priđe jednoj vreći i odveza je. Vreća se prevrnu i zlatni ječam se prosu preko poda potpalublja, bez jednog jedinog potamnelog zrna. Ječam je delovao kao da je upravo požnjeven i svako zrno je bilo naliveno i jedro.
Milis se ote uzdah. „Šta si mu uradio?"
„Ništa", odgovori Rand. „Samo ste otvarali pogrešne vreće. Sve ostale su takođe dobre."
„Samo...", zausti Iralin.
„Nije besmisleno", odgovori mu Rand, spuštajući mu ruku na rame. „Samo neverovatno. Uradio si veliki i dobar posao, Iraline. Žao mi je što sam te ostavio u takvom škripcu. Postavljam te u Savet trgovaca."
Iralin oštro uzdahnu.
Pored njih, kapetan Darman otvori još jednu vreću. „Ova je dobra."
„I ova", dodade jedan od njegovih ljudi.
„Ovde je krompir", reče drugi vojnik, koji je stajao pored jednog bureta. „Deluju mi baš lepo. Zapravo, bolje nego veći deo krompira koji sam u životu pojeo. Nisu sasušeni, kako bi se očekivalo od zimskih ostataka."
„Pronesite glas", kaza Rand vojnicima. „Okupi svoje ljude da otpočnu s raspodelom hrane u jednom od skladišta. Hoću da se ovo žito dobro čuva; Iralin je bio pametan kada se brinuo da će ljudi na juriš zauzeti pristanište. Nemojte nikome davati nekuvano žito - tako će ga ljudi čuvati i početi da ga prodaju. Potrebni su nam kazani i vatre da se nešto žita skuva. Ostatak premestite u skladišta. I to brzo."
„Razumem!", odgovori kapetan Darnam.
„Ljudi koje sam za sada prikupio pomoći će sa ovim", reče Rand. „Neće krasti žito; možemo da im verujemo. Neka istovare brodove i spale pokvareno žito. Trebalo bi da ima na hiljade vreća koje su i dalje zdrave."
