Tornjevi ponoći полностью

Da bi razumeo neku stvar, moraš da razumeš njene delove i njenu svrhu.

Šta je bila svrha njegove ratne sekire? Da ubija. Zato je i napravljena. Jedino tome je i mogla da služi.

Ali čekić je nešto drugo.

Perin oštro zauzda Koraka. Zaustaviše se i Aša'mani pored njega, pa čitava vojna povorka poče da usporava i da se zaustavlja. Odredi su se pribijali kako su usporavali, a vika i naredbe dođoše umesto bata koraka.

Nije bilo ni daška vetra, a nebo je bilo tmurno i sumorno. Od prašine u vazduhu i smrada ljudi koji su se znojili u svojim oklopima nije osećao miris trave, niti miris drveća u daljini. Konji su rzali, a neki i pasli. Drugi su poigravali, osećajući napetost svojih jahača.

„Milostivi?", upita Grejdi. „Šta je bilo?"

Vojska Belih plaštova već je bila na položaju, predvođena konjanicima koji su se rasporedili u oštar klin. Čekali su, uzdignutih kopalja, spremni da ih spuste i proliju krv.

„Sekira samo ubija", reče Perin. „Ali čekić može i da stvara i da ubija. U tome je razlika."

To mu je odjednom imalo smisla. Zato je morao da odbaci sekiru. Može odabrati da ne ubija. Neće dozvoliti da ga nateraju u to.

Okrenu se Gaulu, koji je s nekoliko Devica stajao nedaleko odatle. „Hoću da se Aes Sedai i Mudre smesta stvore ovde." Perin se pokoleba. „Naredi Aes Sedai, ali zamoli Mudre. Naredi i Dvorečanima da dođu."

Gaul klimnu i otrča da učini kako mu je rečeno. Perin se okrenu Belim plaštovima. Upkos svim svojim manama, Beli plaštovi sebe smatraju časnim ljudima. Neće napasti sve dok Perin ne bude na položaju.

Skupina Mudrih i Aes Sedai pridruži mu se na čelu vojske. Primetio je da je i Faila dojahala s njima. Pa, jeste joj rekao da se ne odvaja od njih. Pruži joj ruku, pozivajući je da mu priđe. Dvorečani mu priđoše s boka.

„Gaul je kazao da si bio veoma učtiv", obrati se Edara Perinu. „To znači da od nas želiš nešto što mi nećemo želeti da učinimo."

Perin se nasmeši. „Želim da mi pomognete da sprečim ovu bitku."

„Ne želiš da plešeš kopljima?", upita Edara. „Čula sam za neke stvari koje su ti ljudi u belom učinili u mokrozemlju. Mislim da oni nose belo da bi sakrili mrak u sebi."

„Zbunjeni su", odgovori Perin. „Pa, i više od toga. Svetlosti mi, dovode me do spaljenog ludila. Ali ne bi trebalo da se borimo protiv njih - zato što se Poslednja bitka sve više bliži. Ako se budemo svađali između sebe, Mračni će nas poraziti."

Edara se nasmeja. „Volela bih da vidim nekoga da to kaže Šaidoima, Perine Ajbara. Ili, bolje reći, volela bih da vidim da je to neko tebi predložio dok je tvoja žena još bila u njihovim rukama!"

„Pa, Šaidoi su tražili da ih neko pobije", odgovori. „Ali ne znam baš da li isto to važi i za ove Bele plaštove. Možda im je samo potrebna dobra bitka. Hoću da ti i Aes Sedai raspalite po tlu ispred njihove vojske."

„Tražiš nešto što ne bi trebalo da tražiš, Ajbara", prekori ga Seonid. „Mi nećemo uzeti učešća u tvojoj bici." Sićušna Zelena pogleda ga pravo u oči, glasa britkog a reči šturih.

„Nećete uzeti učešća u bici", primeti Perin, „jer ćete sprečavati da do nje i dođe."

Seonid se namršti. „Bojim se da bi to u ovom slučaju bilo jedno te isto. Ako napadnemo zemlju, znači da Jednu moć koristimo kao oružje. Mogli bismo da povredimo one ljude. Žao mi je."

Perin stisnu zube, ali nije ih primoravao. Mudre i Aša'mani verovatno će biti sasvim dovoljni. Okrenu se da pogleda Dvorečane. „Tame, reci ljudima da nategnu tetive i budu spremni da streljaju."

Tam klimnu, pa posla jednog glasnika s tom naredbom. Dvorečani se razvrstaše. To je van dometa većine lukova, ali ako se dvorečanski dugi luk dobro nategne, može da dobaci toliko.

Perin klimnu Mudrima, a onda pokaza Aša'mane. Pre nego što bilo šta drugo stiže da se kaže, tle ispred Belih plaštova diže se u vazduh. Livada se zatrese, a zemlja rasprsnu na sve strane. Grejdi i Niejld poteraše konje napred.

Konji Belih plaštova propeše se, a ljudi zavikaše od straha. Jedan mali odred na samom čelu njihove vojske sve to kao da nimalo nije uznemirilo i ljudi u njemu su obuzdavali svoje konje. To su sigurno vođe. I zaista, Perinove oči razaznaše gospodara kapetana zapovednika među njima.

Zemlja opet polete u vazduh, pa se rasprsnu i pade u novonastali rov. Mudre su na licima nosile usredsređenost koja prati usmeravanje.

„Može li jedan od vas dvojice da mi osnaži glas?", upita Perin.

„Mogu ja", javi se Grejdi. „Jednom sam video M'hejla kako to radi."

„Dobro", kaza Perin, okrećući se da pogleda Tama. „Kada prestanu sa usmeravanjem, reci ljudima da jedno dva puta odapnu strele. Neka pokušaju da pogode onaj rov."

Nekoliko trenutaka kasnije, praskanje i grmljavina se završiše. Dvorečani nategnuše lukove i pustiše ih. Debele strele poleteše u vazduh u luku, ubrzo se zarivajući u rov, načičkane jedna uz drugu. Perin je gledao vojsku Belih plaštova. Bojni red im se poremetio i stajali su u potpunoj pometnji.