Brod mu je bio nešto više nad vodom no kada je isplovio iz Tančika. Trećina njegovog tovara vatrometa koji je tamo preuzeo bila je prodata u ribarskim selima na Tomanskoj glavi. Ali uz srebro koje je poteklo za vatromet došli su i uznemirujući izveštaji. Ljudi su govorili o posetama s visokih kutijastih brodova osvajača. Kada su seanšanski brodovi bacili sidra pred obalom, seljani koji su se povukli da brane svoje domove bili su izmrcvareni munjama s neba dok su mali čamci još prevozili osvajače na kopno, a zemlja je plamtela pod njihovim nogama. Domon je mislio da sluša gluposti, sve dok mu nisu pokazali pocrnelo tlo, i dok nije posetio suviše sela da bi i dalje sumnjao. Čudovišta su se borila skupa sa seanšanskim vojnicima, iako im niko više nije pružao otpor, rekoše seljani. Neki su čak tvrdili da su i sami Seanšani bili čudovišta, s glavama nalik na divovske insekte.
U Tančiku niko nije čak ni znao kako se zovu. Tarabonci su samopouzdano govorili kako će njihovi vojnici odbaciti osvajače u more. Ali u svakoj priobalnoj varošici bilo je drugačije. Seanšani su zapanjenim ljudima govorili da ponovo moraju položiti zakletve koje su prekršili, mada ih nisu udostojili objašnjenja kada su ih to prekršili, ili šta su te zakletve podrazumevale. Devojke su jedna po jedna bile odvedene na ispitivanje, a neke prebačene na brodove. Njih niko više nije video. Nekoliko starijih žena takođe je nestalo, neke od Vodiča i Iscelitelja. Seanšani su izabrali nove gradonačelnike i nove savete, a svako ko bi se pobunio zbog nestajanja žena, ili zbog toga što ih niko ne pita prilikom izbora, bio bi obešen, iznenada spaljen, ili jednostavno ćušnut u stranu kao lajavo pseto. Nije se moglo pretpostaviti šta će se desiti, sve dok ne bi bilo prekasno.
A kada su ljudi bili potpuno zastrašeni, kada su ih naterali da padnu na kolena i zbunjeno se zakunu da će se pokoravati Predvodnicima, čekati Povratak i životima služiti One Koji Dolaze Kući, Seanšani bi otplovili i obično se ne bi ni vraćali. Govorilo se da je Falme jedini grad koji su držali.
U nekim selima koja su napustili, ljudi i žene polako su se vraćali svojim životima, pa čak i pričali o ponovnom izboru svojih saveta, ali većina je prestrašeno posmatrala more i prebledelih lica govorila kako nameravaju da poštuju zakletve koje su morali da polože, čak i ako ih ne razumeju.
Domon nije imao nameru da upoznaje Seanšane ako to ikako može da izbegne.
Podiže durbin da vidi šta može da se razazna na palubi seanšanskog broda, kad površina mora stotinak koraka od njegovog broda uz urlik buknu u fontanu vode i plamena. Pre no što on stiže i da otvori usta, još jedan ognjeni stub razdeli more na suprotnoj strani, a dok se okretao da ga zapanjeno pogleda, još jedan buknu napred. Erupcije su utihle podjednako brzo kao što nastaše. Paluba broda beše oblivena talasima koje su načinile. Tamo gde su bile, more je ključalo i isparavalo.
„Stići ćemo do plićaka pre no što nas stignu“, lagano kaza Jarin. Izgledalo je kao da pokušava da ne gleda vodu koja je ključala pod oblakom pare.
Domon odmahnu glavom. „Šta god da s’ uradili, mogu nas polome, ako i u plićaci.“ Stresao se razmišljajući o plamenu unutar vodenog stuba i potpalublju punom vatrometa. „Sreća m’ napusti, mož’ i ne utopimo.“ Cimnu svoju bradu i protrlja golu gornju usnu, nevoljan da izda naređenje – plovilo i ono na njemu bilo je sve što je imao na svetu – ali konačno natera sebe da progovori: „Okretavaj po vetru, Jarinu, i spuštaj jedra. Brže, čovek, brže! Pre neg’ da pomisle mi bežanje ’oćemo.“
Dok je posada jurila da spusti trouglasta jedra, Domon se okrenu da posmatra prilazak seanšanskog broda.
Prvi se pope jedan od ljudi u oklopu, i Domon smesta shvati zašto su neki seljani tvrdili da su i sami Seanšani čudovišta. Šlem je veoma ličio na glavu nekog čudovišnog insekta, s tankim crvenim perjanicama nalik na pipke. Izgledalo je kao da onaj ko nosi šlem viri kroz mandibule. Bio je oslikan i pozlaćen da bi se taj privid pojačao, a i ostatak oklopa tog čoveka bio je obrađen bojom i zlatom. Preklopljene ploče, crne i crvene, oivičene zlatom, pokrivale su mu grudi i spoljašnje delove ruku i bedara. Čak su i čelične rukavice bile crvene i zlatne. Tamo gde ga nije pokrivao metal odeća mu se sastojala od tamne kože. Dvoručni mač povijenog sečiva na leđima bio je u kanijama od crne i crvene kože.
