Veliki lov полностью

Mladić se nije opustio. „Komplimenti od Džaihima Karidina“, poče, gledajući pravo pred sebe, „koji vodi Ruku Svetlosti u...“

„Ne trebaju mi ispitivački komplimenti“, odreza Bornhald, i primeti mladićev zapanjeni pogled. Džeral je još bio mlad. Doduše, i Bajar je delovao kao da mu nije prijatno. „Predaćeš mi njegovu poruku, da? Ne doslovce, sem ako to ne zatražim. Samo mi ispričaj šta hoće.“

Dete, spremno da recituje, proguta knedlu pre no što poče. „Moj lorde kapetane, on – on kaže da si suviše ljudi doveo preblizu Tomanske glave. Kaže da Prijatelji Mraka na Almotskoj ravnici moraju biti iskorenjeni, a ti – oprosti mi, lorde kapetane – ti treba da se smesta okreneš i pojašeš ka središtu ravnice.“ Stade ukočeno, čekajući.

Bornhald ga je samo gledao. Prašina ravnice isprljala je Džeralovo lice koliko i njegov plašt i čizme. „Idi da nešto pojedeš“, kaza mu Bornhald. „U nekoj od ovih kuća trebalo bi da ima vode za kupanje, ako želiš. Vrati se ovamo za sat. Imaću poruke za tebe da ih razneseš.“ Mahnu mladiću pokazujući mu da ide.

„Ispitivači su možda u pravu, moj lorde kapetane“, reče Bajar kada Džeral ode. „Mnogo je sela raštrkano po ravnici, a Prijatelji Mraka...“ Bornhald ga prekide lupivši šakom o sto. „Kakvi Prijatelji Mraka? Ni u jednom selu koje je naredio da zauzmemo ništa nisam video izuzev seljaka i zanatlija koji strahuju da ćemo im spaliti izvore prihoda, i nekoliko starica koje se brinu o bolesnima.“ Bajarovo lice bilo je prava studija bezizražajnosti; uvek je bio spremniji od Bornhalda da vidi Prijatelje Mraka. „A deca, Bajare? Da li su ovde i deca Prijatelji Mraka?“

„Gresi majke prenose se do petog kolena“, navede Bajar, „a gresi oca do desetog.“ Ali videlo se da se oseća nelagodno. Čak ni Bajar nikada nije ubio dete.

„Jesi li se ikada setio, Bajare, da se zapitaš zašto nam je Karidin oduzeo barjake i plaštove ljudi koje Ispitivači predvode? Čak su i sami Ispitivači skinuli belo. To o nečemu govori, da?“

„Mora da ima svoje razloge, lorde kapetane“, lagano odgovori Bajar. „Ispitivači uvek imaju razloge, čak i kada ih ne saopštavaju nama ostalima.“ Bornhald podseti sebe da je Bajar dobar vojnik. „Deca na severu nose tarabonske plaštove, Bajare, a ona na jugu nose plaštove Domanaca. Moguće značenje toga mi se ne dopada. Ovde ima Prijatelja Mraka, ali ne u ravnici, već u Falmeu. Kada Džeral pođe, neće poći sam. Poslaću poruke svakoj družini Dece koju znam gde da nađem. Nameravam da povedem legiju na Tomansku glavu, Bajare, i vidim šta istinski Prijatelji Mraka, ti Seanšani, smeraju.“

Bajar je delovao uznemireno, ali pre no što stiže da progovori, Muad se pojavi s jednim zatvorenikom. Preznojeni mladić u ulubljenom izgraviranom oklopnom prsniku bacao je prestravljene poglede ka Muadovom unakaženom licu.

Bornhald uze svoj bodež i poče da seče nokte. Nikada nije razumeo zašto je to neke ljude činilo nervoznim, ali ipak je to koristio. Zatvorenikovo prljavo lice prebledelo je čak i kada mu je uputio svoj osmeh dekice. „Sad, mladiću, ispričaćeš mi sve što znaš o tim strancima, da? Ako moraš da razmisliš šta da kažeš, poslaću te nazad s Detetom Muadom da se sabereš.“ Zatvorenik razrogačeno pogleda Muada. Reči navreše iz njega.

Talas se ljuljao zbog velikih valova Aritskog okeana, ali Domon je raširenih nogu održavao ravnotežu dok je kroz dugi valjak durbina proučavao veliko plovilo koje ih je progonilo. Progonilo, i lagano sustizalo. Vetar koji je nosio Talas nije bio ni najbolji ni najjači, ali tamo gde je drugi brod svojim tupim pramcem stvarao planine pene, nije mogao bolje da duva. Na istoku se videla obala Tomanske glave. Mračne litice i uzane peščane plaže. Nije hteo da potera Talas predaleko na pučinu, i bojao se da će zbog toga platiti.

„Stranci, kapetane?“ I Jarinov glas bio je znojav. „Je li to stranjski brod?“ Domon spusti durbin, ali pogled mu je i dalje bio ispunjen tim visokim, četvrtastim brodom, neobičnih rebrastih jedara. „Seanšanski“, reče i ču kako Jarin zaječa. Zatupta debelim prstima po ogradi, a onda se obrati krmanošu: „Poterni bliže obale. Taj brod neće se usudi uđe u plitke vode po koje Talas mož’ plovi.“ Jarin poče da uzvikuje naređenja, a posada da povlači konopce dok je krmanoš okretao kormilo, usmeravajući pramac više ka obali. Talas se sporije kretao, pošto je išao uz vetar, ali Domon beše siguran da će ući u pliće vode pre no što ih drugo plovilo sustigne. Da nosi punoga tovara, pa opet bi mogo da zaplivlje po pliće vode od onoga tamo.