Bodež snova полностью

Bio je dovoljan samo jedan pogled. Nekoliko neravnih redova prostiralo se preko manje od pola stranice, slova zbijenih i nezgrapno napisanih. Svega pet ili šest reči bilo je čitljivo, a i to jedva.

„Teško da bi se ovo moglo nazvati pisarskim rukopisom“, promrmlja ona. Vraćajući stranicu Noriju, pokuša da složi lice u strog izraz. Imala je prilike da gleda svoju majku kako donosi presudu. Morgaza je umela da izgleda neumoljivo. „Gazda Hark, bojim se da ćeš sedeti u ćeliji sve dok se ne pošalje upit magistratima u Četiri Kralja, nakon čega ćeš uskoro biti obešen.“ Hark trznu usnama i uhvati se za grlo, kao da već oseća omču. „Sem ako ne pristaneš da za mene pratiš jednog čoveka, naravno. To je opasan čovek koji ne voli da ga niko prati. Ako budeš mogao da mi kažeš kuda on noću ide, bićeš prognan u Baerlon. Bilo bi ti pametnije da tamo nađeš drugačiji posao. Guverner će biti obavešten o tebi.“

Hark se odjednom opet nasmeši. „Naravno, moja gospo. Jeste da sam nevin, ali vidim da su me ocrneli, da ti kažem. Pratiću koga god hoćeš. Da ti kažem, bio sam za tvoju majku, a sada sam za tebe. Odan sam ti ja, moja gospo, odan pa makar i na moju štetu.“

Birgita podrugljivo frknu.

„Birgita, postaraj se da gazda Hark vidi Melarovo lice, a da pritom ne bude primećen.“ Jeste da je čovek neupadljiv, ali nema potrebe izlagati ga opasnosti. „A onda ga pusti.“ Hark je izgledao kao da će svakog časa zaigrati, bez obzira na gvozdene lance u koje je okovan. „Ali najpre... Gazda Hark, vidiš li ovo?“ Diže desnicu kako bi bila sigurna da će on videti njen prsten Velike zmije. „Možda si čuo da sam ja Aes Sedai.“ Pošto je Moć već u njoj, bilo joj je veoma lako da izatka Duh. „To je istina.“ Tkanje koje je položila na Harkovu kopču na opasaču, čizme, kaput i čakšire bilo je pomalo slično zaštitničkoj vezi, mada daleko manje složeno. Za nekoliko nedelja će mu iščileti s odeće i čizama, ili u najboljem slučaju za nekoliko meseci, ali na metalu će se Nalazač zadržati večno. „Gazda Hark, položila sam tkanje na tebe. Sada možeš biti pronađen gde god da si.“ Zapravo, samo bi ona mogla da ga nađe – Nalazač je prilagođen onoj koja ga izatka – ali nema nikakvog razloga da to njemu kaže. „Samo da se osiguram da ćeš zaista biti odan.“

Harku se usne ukočiše i na licu mu ostade zaleđeni osmeh. Čelo mu se orosi znojem. Kada Birgita priđe vratima i pozva Hansarda da uđe, pa mu izdade uputstva da odvede Harka tako da ga ne primete radoznale oči, Hark se zatetura tako da bi skoro pao da ga mišićavi gardista ne uhvati pri izlasku iz sobe.

„Bojim se da sam Melaru upravo dala šestu žrtvu“, promrlja Elejna. „Ovaj mi se čini kao da nije u stanju ni rođenu senku da prati, a da se ne spotakne o sopstvene čizme.“ Nije baš da toliko žali zbog Harkove smrti; taj čovek bi sasvim sigurno bio obešen. „Želim toga ko je smestio onog krvavog čoveka u moju palatu. Želim te ljude toliko da me zubi bole!“ Palata je bila prepuna uhoda – Rina je posle Skelita otkrila još desetak njih, ali je verovala da je to sve – međutim, bez obzira na to je li Melar poslat da je uhodi ili da pripremi njenu otmicu, gori je od tih drugih. Namestio je da ljudi budu ubijeni, ili ih je lično ubio, kako bi došao na mesto na kojem je sad. To što su ti ljudi mislili da su tu kako bi nju ubili ne čini nikakvu razliku. Ubistvo je ubistvo.

„Veruj mi, milostiva“, reče Nori prislanjajući prst uz svoj dugi nos. „Secikese su... ovaj... šunjala po prirodi, ali retko kada dugo žive. Pre ili posle preseku kesu nekome ko trči brže od njih i ko neće da čeka gardiste.“ Odsečno mahnu rukom kao da nekoga ubada. „Hark traje najmanje dvadeset godina. Čitav niz kesa u njegovoj... ovaj... zbirci izvezeno je molitvama zahvalnicama za kraj Aijelskog rata. Koliko se sećam, te su brzo izašle iz mode.“

Birgita sede na rukonaslon stolice do nje i prekrsti ruke ispod grudi. „Mogla bih da uhapsim Melara“, tiho kaza, „i da ga stavim na pitanje. Tada ti Hark ne bi bio potreban.“

„Loša šala, milostiva, ako smem da primetim“, ukočeno reče gazdarica Harfor, u istom trenutku kada gazda Nori kaza: „To bi bilo... ovaj... protivzakonito, milostiva.“

Birgita skoči na noge, a bes pokulja kroz vezu. „Krv i krvavi pepeo! Znamo da je taj čovek pokvaren kao prošlomesečna riba.“

„Ne.“ Elejna uzdahnu, boreći se da taj bes ne preplavi i nju.

„Sumnjamo, ali nemamo dokaze. Oni ljudi možda su bili žrtva nekih razbojnika. U zakonu sasvim jasno stoji kada neko može biti ispitivan, a sumnje nisu dovoljan razlog. Potrebni su čvrsti dokazi. Moja majka je često govorila: Kraljica mora da poštuje zakone koje je donela, inače nema zakona. Neću početi da ih kršim.“ Kroz vezu se pronosilo nešto... tvrdoglavo. Ona pogleda Birgitu pravo u oči. „A nećeš ni ti. Razumeš li me, Birgita Trehlajon? Nećeš ni ti.“ Na njeno iznenađenje, tvrdoglavost istraja samo još trenutak, pre nego što zgasnu i pretvori se u stid. „Samo sam predložila“, slabašno promrmlja Birgita.