Kruna mačeva полностью

I pored svih priča o pobedi, Egvena se nije osećala suviše poletno. Jedva da je čula blagoslove i zahteve za blagoslove, odgovarajući na njih samo mahanjem, a bila je sigurna da ih je više propustila nego što ih je čula. Nije mogla da se suoči sa ubistvom, ali morala je da pripazi na Nikolu i Arejnu. Hoću li ikada stići do tačke gde teškoće prestaju da se nagomilavaju?, pitala se. Nekud gde pobedu neće pratiti nova opasnost.

Kada je ušla u svoj šator, raspoloženje joj je bilo nikakvo. U glavi joj je damaralo. Poče da se pita nije li bolje da uopšte ne ulazi u šator.

Dva pažljivo presavijena parčeta pergamenta uredno su bila složena na pisaćem stolu, svaki s voštanim pečatom i rečima: „Zapečaćeno za Plamen“. Ako bi bilo ko osim Amirlin polomio pečat, to je bilo ravno napadu na samu Amirlin. Poželela je da ne mora da ih lomi. Uopšte nije sumnjala ko je ispisao te reči. Na nesreću, bila je u pravu.

Romanda je predlagala – „zahtevala“ je bolja reč – da Amirlin izda nalog „zapečaćen za Dvoranu“, poznat samo Predstavnicama. Sve sestre će biti pozvane, jedna po jedna, a one koje odbiju biće stavljene pod štit i ispitane zbog sumnje da pripadaju Crnom ađahu. Zbog čega će biti pozvane, ostalo je nedorečeno, ali Lelejna se potrudila da joj jutros da više od nagoveštaja. Lelejnina poslanica bila je potpuno primenjena njenom ponašanju, obraćanje majke detetu, šta treba uraditi zarad Egvenine lične dobrobiti, i dobra svih ostalih. Ona je tražila da nalog bude samo „zapečaćen za Prsten“; svaka sestra mogla bi da zna; u stvari, u ovom slučaju, morale bi da znaju. Pominjanje Crnog ađaha zabranilo bi se kao podsticanje nemira, ozbiljna optužba po zakonu Kule, uz podobne kazne.

Egvena se stenjući baci u svoju stolicu na sklapanje i naravno – nogare popustiše, a ona gotovo pade na ćilim. Mogla je da odugovlači i izbegava, ali one će nastaviti da dolaze sa svojim idiotarijama. Pre ili kasnije jedna od njih će podneti svoj skroman predlog Dvorani, a to će pustiti lisicu u kokošinjac. Podsticanje nemira? Lelejna bi svaku sestru ubedila ne samo da postoji Crni ađah nego da mu i Egvena pripada. Bezglava bežanija Aes Sedai, koje bi se vraćale Tar Valonu i Elaidi, sledila bi ubrzo zatim. Romanda bi samo izazvala pobunu. Već ih je bilo šest, skrivenih u tajnim istorijama. Pola tuceta u više od tri hiljade godina možda nije previše, ali svaka je rezultirala ostavkom Amirlin i cele Dvorane. Lelejna je to znala, kao i Romanda. Lelejna je bila Predstavnica gotovo četrdeset godina, imala je pristup svim skrivenim zapisima. Pre nego što se povukla i otišla na selo, kao što su mnoge sestre radile u njenim godinama, Romanda je tako dugo držala stolicu za Žute da se pričalo kako ima moći koliko i bilo koja Amirlin pod kojom je služila. Biti izabrana za Dvoranu po drugi put bilo je gotovo nečuveno, ali Romanda nije bila od onih koje bi dopustile da moć ostane van njihovog domašaja, ako je ikako bilo moguće.

Ne, nisu bile slepe; samo uplašene. Sve, uključujući nju samu, a čak i Aes Sedai ne razmišljaju najjasnije kada su uplašene. Ponovo je presavila stranice želeći da ih zgužva i izgazi. Glava je htela da joj pukne.

„Mogu li da uđem, majko?“ Halima Saranov unjiha se u šator ne čekajući odgovor. Halimin hod privlačio je pogled svakog muškarca od dvanaeste godine do dva dana pred smrt, a čak i kad bi se pokrila teškim ogrtačem od ramena do peta, muškarci bi i dalje buljili u nju. Duga crna kosa, sjajna kao da je svakoga dana ispira svežom kišnicom, uokvirivala je lice koje je privlačilo poglede. „Delana Sedai mislila je da bi želela ovo da vidiš. Stavlja to pred Dvoranu ovoga jutra.“

Dvorana je zasedala, a da je o tome nisu ni obavestile? Pa, bila je odsutna, ali običaji, ako ne i zakon, nalagali su da Amirlin mora biti obaveštena pre nego što Dvorana može da zaseda. Osim ako nisu zasedale da bi je smenile. U ovom trenutku, to bi prihvatila kao blagoslov. Odmerila je presavijeno parče papira, koje je Halima spustila na sto, kao da je otrovnica. Nije zapečaćeno; što se ticalo Delane, i najmlađa polaznica mogla je da ga pročita. Naravno, bila je to objava da je Elaida Prijateljica Mraka. To nije bilo tako loše kao Romandin ili Lelejnin predlog, ali ako sazna da je Dvorana pukla zbog pobune, neće ni trepnuti.

„Halima, ponekad poželim da si otišla kući kad je Kabrijana umrla.“ Ili bar da je Delana imala dovoljno razuma da svoje informacije „zapečati za Dvoranu“. Ili čak za Plamen. A ne da se izbrblja svakoj sestri koje je uspela da se dočepa.