„Teško da sam mogla, majko.“ Halimine zelene oči zasijale su u izazovu, ili odbrani, ali ona je inače imala samo dva načina gledanja u bilo koga – rašireni pogled, izazivački, pravo u oči, ili poluspuštenih kapaka, vatreno. Njene oči izazivale su mnogo razmirica. „Pošto mi je Kabrijana Sedai izložila šta je saznala o Elaidi? I njenim planovima? Kabrijana mi je bila prijateljica, i vaša prijateljica, svih vas koje se suprotstavljate Elaidi, tako da nisam imala izbora. Samo zahvaljujem Svetlosti da je pomenula Salidar, tako da sam znala gde da dođem.“ Spustila je ruke na struk uzan poput Egveninog u Tel’aran’riodu, a glavu je nagnula u stranu, pažljivo proučavajući Egvenu. „Opet te boli mozak, zar ne? Kabrijana je imala takve bolove, tako jake da je dobijala grčeve u nogama. Morala je da ih drži u vodi pre nego što bi mogla da podnese išta na sebi. Ponekad je to trajalo danima. Da nisam došla, i ti bi na kraju tako završila.“ Prešavši iza Egvenine stolice, poče da joj gnječi vlasište. Halimini prsti posedovali su veštinu koja je topila bol. „Teško da možeš da moliš druge sestre za Lečenje tako često kao što se ovi napadi javljaju. To je samo napetost. Uspevam to da osetim.“
„Pretpostavljam da ne mogu“, promrmlja Egvena. Šta god da su svi pričali, žena joj se prilično dopadala, ne samo zbog dara da joj umiri glavobolje. Halima je bila otvorena, s obe noge na zemlji, seljanka bez obzira na to koliko je vremena provela prikupljajući kajmak gradske prefinjenosti, usklađujući poštovanje prema Amirlin s nekom vrstom susedske bliskosti koja je Egveni bila tako osvežavajuća. Ponekad zaprepašćujuća, ali okrepljujuća. Čak ni Čeza nije mogla bolje, ali Čeza je uvek bila služavka, iako prijateljski naklonjena, dok Halima nikada nije pokazivala ni trag pokornosti. Ali Egvena je zaista želela da se ova vratila kući kad je Kabrijana pala s tog konja i slomila vrat.
Možda bi bilo korisno da su sestre prihvatile Kabrijanina verovanja da Elaida namerava pola njih da umiri, a ostale da slomi, ali sve su bile sigurne da je Halima nekako doterala priču. Zakačile su se za Crni ađah. Žene nenaviknute da se ičega boje prihvatile su da postoji ono što su oduvek poricale, a potom su time same sebe izbezumile od straha. Kako da iskoreni Prijateljice Mraka, a da se pri tom ostale sestre ne rasprše kao preplašeno jato prepelica? Kako da ih spreči da se pre ili kasnije ne razbeže? Svetlosti, kako?
„Misli o opuštanju“, meko reče Halima. „Lice ti je opušteno. Vrat ti je opušten. Ramena...“ Glas joj je bio gotovo hipnotički, mumlanje koje kao da je milovalo svaki deo Egveninog tela koji je želela da opusti.
Neke žene nisu je trpele samo zbog izgleda, koji je nalikovao snu izrazito bludnog muškarca, a većina je tvrdila da očijuka sa svima koji nose čakšire, što Egvena nije odobravala, osim što je Halima sama govorila da voli da posmatra muškarce. Čak ni njeni najveći kritičari nikada nisu tvrdili da je ikada išla dalje od očijukanja, a ona sama postajala je ozlojeđena i na sam nagoveštaj nečeg takvog. Ona nije bila budala – Egvena je to otkrila u njihovom prvom razgovoru, dan pošto je Logan pobegao, kad su joj počele glavobolje – uopšte nije bila bezumna vrtirepka. Egvena je sumnjala da je to bilo isto kao s Meri. Halima nije imala uticaja na svoje lice ni na to kako su je doživljavali. Osmeh joj je uvek izgledao kao da poziva ili začikava, zbog oblika njenih usta; isto se osmehivala i muškarcima i ženama i deci. Nije bila njena krivica što su ljudi mislili da očijuka ako ih samo posmatra. Osim toga, nikada nikome nije pomenula glavobolje. Da jeste, svaka Žuta sestra u logoru držala bi je pod opsadom. To je ukazivalo na prijateljsko ponašanje, iako ne i na odanost.
Egvena primeti papire na pisaćem stolu i pod Haliminim umirujućim prstima misli joj odlutaše. Baklje spremljene da se bace na senik. Deset dana do granice s Andorom, osim ako je lord Brin spreman da požuri, a da ne zna zašto, i ne naiđe ni na kakav otpor pre toga. Može li da zadrži baklje deset dana? Južna luka. Severna luka. Ključevi Tar Valona. Kako da bude sigurna s Nikolom i Arejnom, a da ne primeni Sijuanin predlog? Moraće da sredi da se svaka sestra proveri pre nego što stignu u Andor. Ona je imala Talenat za rad s metalima i rudom, a to je bilo retko među Aes Sedai. Nikola. Arejna. Crni ađah.
„Opet se napinješ. Prestani da se brineš o Dvorani.“ Ti umirujući prsti se zaustaviše, a onda ponovo počeše. „Ovo bi bilo bolje večeras, posle tople kupke. Mogla bih ti uraditi ovo s ramenima i leđima, svugde. To još nismo probale. Kruta si ko proštac; trebalo bi da budeš dovoljno razgibana da se možeš poviti unazad i staviti glavu među gležnjeve. Um i telo. Jedno ne može da bude rastegljivo bez drugoga. Samo se predaj u moje ruke.“
