Kruna mačeva полностью

„Njene dokaze! Ono što sam ja prikupila bilo je nizašta, ali njeni dokazi stavili su Kolaverinu glavu na panj. Ili je trebalo da je stave.“ Ovo je bilo otvaranje za njega, ali ona nije imala nameru da mu dozvoli da gurne reči u procep. Nastavila je ka njemu, s pogledom poput bodeža, upravo tako upotrebljavajuči lepezu. Mogao je samo da se povlači. „Znaš li koju je priču ta žena pustila?“, Faila je skoro siktala. Ni crnoj guji ne bi iscurilo toliko otrova. „Znaš li? Rekla je da nisi u ovde jer si u letnjikovcu, nedaleko od grada. Gde može da te posećuje! Ja sam širila priču koju sam spremila – da si otišao u lov, a Svetlost zna da provodiš više nego dovoljno dana u lovu! – iako su svi verovali kako se samo hrabro držim zbog vas dvoje. Zajedno. Kolaver je uživala u tome. Verujem da je uzela taj majenski panj za pratilju da bi nas držala zajedno. ’Faila, Berelajn, dođite i uvežite mi haljinu.’ ’Faila, Berelajn, pridržite ogledalo za mog frizera’ ’Faila, Berelajn, dođite da mi operete leđa’ Tako se zabavljala čekajući da jedna drugoj iskopamo oči! Eto ita sam morala da trpim! A sve zbog tebe, ti čupavi...!“

Udario je leđima u zid. A u njemu se nešto prelomi. Usta su mu se sušila od straha za nju, bio je užasnut, spreman da se suoči s Random ili Mračnim lično. A nije skrivio ništa, nikada nije ohrabrivao Berelajn, čak je činio sve Ito je mogao da je otera. A ovo mu je bilo hvala.

Nežno ju je uhvatio za ramena i podizao dok te krupne, pomalo iskolene oči nisu bile u ravni s njegovima. „Sad me slušaj“, rekao joj je mirno. Pokušao je da barem smiri glas; više je zvučao kao grleno režanje. „Kako se usuđuješ da tako razgovaraš sa mnom? Kako se usuđuješ? Smrtno sam brinuo iz straha da si povređena. Volim tebe, i nikoga osim tebe. Ne želim nijednu drugu ženu osim tebe. Čuješ li me? Čuješ li?“ Stisnuvši je na grudi, držao ju je i nije želeo nikada da je pusti. Svetlosti, bio je tako uplašen. Još se tresao, čak i sada, od onoga što se moglo dogoditi. „Faila, ja bih umro kad bi se tebi išta desilo. Legao bih ti na grob i umro! Misliš li da ne znam kako je Kolaver saznala ko si? Ti si se pobrinula da sazna.“ Jednom mu je rekla da je uhođenje posao supruge. „Svetlosti mi, ženo, mogla si da završiš kao Meira. Kolaver je znala da si moja žena. Moja žena. Perina Ajbare, prijatelja Randa al’Tora. Je li ti ikada palo na pamet da je možda sumnjičava? Mogla je da... Svetlosti mi, Faila, mogla je da...“

Odjednom je shvatio šta radi. Puštala je zvuke uz njegove grudi, ali nije mogao da razazna reči. Biće čudo ako joj nije slomio rebra. Grdeći samog sebe što se ponaša kao vo, pustio ju je raširivši ruke, ali pre no što je stigao da se izvini, njeni prsti mu se upletoše u bradu.

„Znači, voliš me?“, upitala ga je nežno. Vrlo nežno. Vrlo toplo. A i osmehivala se. „Žena voli kada joj se to kaže na pravi način.“ Ispustila je lepezu a noktima druge ruke prelazila mu je po obrazu, skoro dovoljno jako da mu pusti krv, ali njeno smejanje od srca bilo je strastveno, a vatra u očima nije imala nikakve veze s ljutnjom. „Dobro je što nisi rekao kako nikada nisi pogledao drugu ženu, inače bih pomislila da si oslepeo.“

Bio je suviše zabezeknut da bi progovorio, toliko zapanjen da nije ni usta otvorio. Rand je razumeo žene, Met je razumeo žene, ali Perin je znao da ih on sam nikada neće shvatiti. Oduvek je bila vodomar koliko i soko, menjajući pravac brže nego što je mogao da misli, ali ovo... Onaj bockavi miris potpuno je iščileo, a umesto njega je stajao drugi njen miris, tako dobro poznat. Miris koji je bio ona, potpun, jak i čist. Doda li tome njen pogled, svakoga trenutka mogao je da očekuje da mu kaže nešto o mladim seljankama i žetvi. One su bile nezajažljive, izgleda, saldejske seljanke.

„A što se tiče tvog leganja na moj grob“, nastavila je, „uradiš li to, moja duša će proganjati tvoju, to ti obećavam. Ima da me ožališ koliko je pristojno, a onda ćeš sebi da nađeš drugu ženu. Nekoga koga bih odobrila, nadam se.“ Meko se smejući, milovala mu je bradu. „Ti nisi stvarno sposoban da se staraš o sebi, znaš. Hoću da mi obećaš.“

Bolje da ne lomi zube na ovome. Ako kaže da neće, ovo prelepo raspoloženje može časkom da se pretvori u vatrenu stihiju. Ni živa se ne pomera tako brzo. A ako pristane... Sudeći po mirisu, svaka reč je bila čista istina Svetlosti, ali on će tome poverovati kad se konji budu gnezdili na drveću. Pročistio je grlo. „Moram da se okupam. Ne pamtim od kada nisam video sapun. Mora da smrdim kao zapušten ambar.“

Naslonjena na njegove grudi, duboko je udisala „Divno mirišeš. Na sebe.“ Ruke joj krenuše ka njegovim ramenima. „Osećam se kao...“ Vrata se naglo otvoriše.

„Perine, Berelajn nije... opa, oprostite. Izvinjavam se.“ Rand je stajao prebacujući se s noge na nogu, nimalo nalik na Ponovorođenog Zmaja. U holu ispred sobe stajale su Device. Min proviri kroz dovratak, pogleda ih, iskezi se Perinu i povuče se.