„Šta ti je?“, upita Ragan, a Uno dodade, kao da se izvinjava: „Nije trebalo da ti kažem kako je umro Sakaru.“ Sakaru? To je verovatno ispričao kad je već prestala da ga sluša. „Ne provodim ti ja mnogo vremena s prokle... s finim gospojama. Stalno zaboravljam da vi nemate... da imate osetljive stomake.“ Tek će on da vidi koliko joj je osetljiv stomak ako odmah ne prestane da cima taj povez!
Toliko mnoštvo ništa nije menjalo. Ako su dva Šijenarca dobra, petnaestorica su još bolji. Njena lična mala vojska. Neće morati da se sekira ni zbog Belih plaštova, ni zbog razbojnika, ni zbog nemira, a ni da se vazdan pita da li je pogrešno procenila Galada. Koliko li šunke za dan pojede petnaest muškaraca? Budi odlučna. „Pa dobro. Svake večeri će jedan od vas – pazite: samo jedan! – doći ovamo i tražiti Nanu. Ovde me znaju pod tim imenom.“ To je zaista bilo nepotrebno, ali neka se navikavaju da je slušaju. „Elejna je Morelin, ali vi tražite Nanu. Ako vam treba para, tražite ih od mene, a ne od Maseme.“ Teško je to prevalila preko usta. Još nije bila ostala bez zlata, ali Luka će tražiti svojih sto kruna. Doduše, ima i onaj nakit, zlu ne trebalo. Samo da se što pre udalje od Maseme. „A inače da vam nije palo na pamet da prilazite ni meni, a ni menažeriji.“ Da im to nije rekla, sigurno bi postavili stražu ili bi napravili kakvu sličnu budalaštinu. „Osim ako se pojavi brod. U tom slučaju, odmah da se neko stvorio ovde. Jasno?“
„Nije“, promrmlja Uno. „Što, krvavog mu pepela, da ne prilazimo...?“ Trznuo se kad mu njen preteći prst gotovo dotače vrh nosa.
„Sećaš li se šta sam ti rekla za takav rečnik?“ Jedva je nekako uspevala da zadrži strog izraz lica pošto joj se utroba obrtala od onog nacrtanog oka. „Nemoj da ti objasnim zašto muškarci u Dvema Rekama paze šta pričaju.“
Posmatrala ga je kako premeće taj podatak po glavi. Nije mogao da zna u kakvoj je vezi ona s Belom kulom, osim da tu ima nečeg. Lako je mogla biti doušnik Kule, kao i neko ko je tamo bio na obuci, a možda čak i Aes Sedai koja ne nosi šal. A i pretnja je bila taman koliko treba nedorečena kako bi imao dovoljno prostora da joj iznađe najgore moguće tumačenje. Znala je taj trik još mnogo pre no što je čula kako ga Džuilin objašnjava Elejni.
Kad joj se učinilo da je postigla zadovoljavajući učinak – a i pre no što je on stigao da išta zapita – ona spusti ruku. „Držaćete se podalje odavde iz istih razloga kao Galad – da ne biste privlačili pažnju. Što se ostalog tiče, radićete tako jer sam vam ja to rekla. Ako budem morala da obrazlažem svaku svoju odluku, ništa drugo ne bismo ni radili, te zato ćutite i slušajte me.“
Ovakvim bi se govorom dičila svaka Aes Sedai. Osim toga, ne preostaje im ništa drugo ukoliko hoće da je otprate do Randa, a oni zaista veruju da moraju to da učine. Sve u svemu, bila je prilično zadovoljna kada ih je konačno otpravila put Samare i pošla ka ulazu u menažeriju Luke Valana.
Iznenadila se kada je videla da predstava ima i novu tačku. Na bini nedaleko od ulaza jedna žena u tanušnim žutim pantalonama dubila je na glavi i u raširenim rukama držala po par belih golubova. U stvari, nije ona dubila na glavi. Ona se
Još jednom je pogledala ženu od gume – ovoga puta zaista nije mogla da dokuči šta je ova uradila sa svojim telom – i okrenula se, pa se trgla kad se Elejna i Birgita iznenada pojaviše među svetinom. Elejna je izgledala pristojno, pošto je bila prebacila plašt preko belog kostima, dok se Birgita gotovo razmetala u svojoj otvorenoj crvenoj haljini. Ne, nema tu mesta onom „gotovo“. Stajala je uspravnije nego obično, a pletenicu beše zabacila na leđa, ostavši i bez to malo zaštite. Ninaeva nesvesno dotače čvor na svom šalu, žaleći što je svaki pogled na Birgitu podseća na ono što će i sama postati kad više ne bude bilo sive vunene tkanine da je skrije. Ratnica je nosila tobolac o pasu i luk koji joj je Luka dao. Doduše, sigurno je već prekasno za njihovu tačku.
Međutim, jedan pogled ka nebu bio je dovoljan da je razuveri. Iako se toga poslepodneva svašta zbilo, sunce je još bilo povisoko iznad obzorja.
